Indonezija zauzima pribli\u017eno 1.904.569 kvadratnih kilometara i sastoji se od vi\u0161e od 17.000 ostrva raspore\u0111enih izme\u0111u Indijskog i Tihog okeana. Pet najve\u0107ih geografskih celina su Sumatra, Java, Kalimantan na indone\u017eanskom delu Bornea, Sulawesi i zapadni deo Nove Gvineje, dok se izme\u0111u njih pru\u017eaju hiljade manjih ostrva, moreuza i unutra\u0161njih mora. Dr\u017eava le\u017ei du\u017e ekvatora i prote\u017ee se vi\u0161e od 5.000 kilometara od zapada prema istoku, kroz tri vremenske zone. Reljef oblikuje pacifi\u010dki Vatreni prsten: stotine vulkana, me\u0111u njima vi\u0161e od stotinu aktivnih, uzdi\u017eu se iznad gusto naseljenih ravnica. Puncak Jaya na Papui, visok 4.884 metra, najvi\u0161a je ta\u010dka. Velike reke Kapuas, Mahakam, Barito, Musi i Mamberamo presecaju \u0161umovita ostrva, ali nijedna ne povezuje arhipelag u celinu; more je istovremeno glavni unutra\u0161nji prostor i najve\u0107a prepreka dr\u017eavnoj integraciji.<\/p>\n\n\n\n
Klima je uglavnom ekvatorijalna ili tropska monsunska, sa temperaturama koje se u nizijama tokom cele godine naj\u010de\u0161\u0107e kre\u0107u izme\u0111u 25 i 32 stepena Celzijusa. Padavine su veoma obilne na zapadnim padinama Sumatre, u Kalimantanu, Papui i delovima Sulawesija, dok su Nusa Tenggara i isto\u010dna Java znatno suvlje i imaju izra\u017eeniju su\u0161nu sezonu. Na Javi i Baliju najve\u0107i deo ki\u0161e pada od pribli\u017eno novembra do marta, ali lokalni obrasci zavise od planina, monsunskih vetrova i polo\u017eaja prema moru. El Ninjo \u010desto donosi su\u0161u, po\u017eare i slabije prinose, dok La Ninja pove\u0107ava rizik od poplava i klizi\u0161ta. Zemljotresi, vulkanske erupcije i cunamiji predstavljaju stalne geolo\u0161ke opasnosti; katastrofa u Acehu 2004. odnela je vi\u0161e od 160.000 \u017eivota samo u Indoneziji. Porast nivoa mora, erozija, propadanje korala i sleganje tla u gradovima, naro\u010dito D\u017eakarti, poja\u010davaju klimatske i infrastrukturne rizike.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume su 2023. pokrivale oko 47,7 odsto kopnene povr\u0161ine i predstavljaju tre\u0107i veliki tropski \u0161umski kompleks sveta, posle Amazona i Konga. Nizijske ki\u0161ne \u0161ume Sumatre i Kalimantana stani\u0161te su orangutana, tigrova, nosoroga i slonova, dok Papua \u010duva velike povr\u0161ine relativno netaknutih \u0161uma i izuzetnu raznovrsnost ptica. Indonezija poseduje i najve\u0107e povr\u0161ine mangrova na svetu, kao i prostrana treseti\u0161ta koja skladi\u0161te ugljenik, ali mogu da gore mesecima kada se isu\u0161e. Deforestaciju su podsticali se\u010da, planta\u017ee uljane palme i celuloze, rudarstvo, putevi i naseljavanje. Gubitak primarne \u0161ume znatno je opao u odnosu na vrhunce iz 2010-ih, mada je 2023. zabele\u017een ponovni rast i lokalni pritisak se pomera ka podru\u010djima eksploatacije nikla i novim infrastrukturnim koridorima. Poljoprivreda obuhvata pirina\u010d, palmino ulje, kau\u010duk, kafu, kakao, za\u010dine i ribarstvo, pa za\u0161tita ekosistema neposredno zavisi od zemlji\u0161nih prava i lanaca snabdevanja.<\/p>\n\n\n\n
Austroni\u017eanski govornici naselili su arhipelag pre vi\u0161e hiljada godina, povezuju\u0107i ga pomorstvom sa Tajvanom, Filipinima, Melanezijom i Indijskim okeanom. Rane dr\u017eave razvile su se du\u017e trgova\u010dkih pravaca kroz koje su stizali indijski religijski i politi\u010dki uticaji. Srivijaya sa sredi\u0161tem na Sumatri kontrolisala je klju\u010dne moreuze od 7. do 13. veka, dok su centralna i isto\u010dna Java izgradile budisti\u010dke i hinduisti\u010dke komplekse Borobudur i Prambanan. Majapahit je u 14. veku uspostavio mre\u017eu vlasti i vazalstva koja je kasnije postala va\u017ean simbol nacionalnog jedinstva. Islam se \u0161irio preko trgovaca, dvorskih saveza i lu\u010dkih gradova od 13. veka, stvaraju\u0107i sultanate na Sumatri, Javi, Molucima i Sulawesiju. Portugalski dolazak po\u010detkom 16. veka bio je usmeren na za\u010dine, ali je Holandska isto\u010dnoindijska kompanija, osnovana 1602, postepeno preuzela glavne trgova\u010dke ta\u010dke i politi\u010dki uticaj.<\/p>\n\n\n\n
Holandska kontrola \u0161irila se sporije nego \u0161to kasniji naziv Holandska Isto\u010dna Indija sugeri\u0161e, kroz ratove, monopole i sporazume sa lokalnim vladarima. Tokom 19. i po\u010detkom 20. veka kolonijalna dr\u017eava povezala je ve\u0107i deo arhipelaga administracijom, planta\u017eama, lukama i vojskom, \u010desto uz prisilni rad i nasilnu eksploataciju. Japanska okupacija od 1942. do 1945. razbila je holandsku vlast i mobilisala lokalno stanovni\u0161tvo, ali je donela glad i represiju. Sukarno i Mohammad Hatta proglasili su nezavisnost 17. avgusta 1945, a Holandija ju je priznala krajem 1949. Sukarnov period zavr\u0161io se politi\u010dkom i ekonomskom krizom i masovnim antikomunisti\u010dkim ubistvima 1965\u20131966. Suhartov \u201eNovi poredak\u201c doneo je centralizovanu vlast, rast i represiju do 1998. Reformasi je zatim uvela konkurentne izbore, decentralizaciju i \u0161iru slobodu medija, uz trajne probleme korupcije i nejednakog lokalnog upravljanja.<\/p>\n\n\n\n
Privreda je najve\u0107a u Jugoisto\u010dnoj Aziji i kombinacija je doma\u0107e potro\u0161nje, usluga, industrije i izvoza sirovina. U prvih devet meseci 2025. realni BDP porastao je oko pet odsto, podr\u017ean investicijama i izvozom. Ugalj, palmino ulje, prirodni gas, bakar i zlato ostaju va\u017eni, dok je politika zabrane izvoza neprera\u0111enog nikla podstakla topionice, baterijske materijale i industrijske komplekse na Sulawesiju i Molucima. Automobilska, prehrambena, tekstilna i elektronska proizvodnja koncentri\u0161u se na Javi, a digitalne platforme i finansijske tehnologije brzo rastu u velikim gradovima. Siroma\u0161tvo je dugoro\u010dno smanjeno, ali veliki deo radne snage ostaje neformalan, produktivnost je neujedna\u010dena, a prihodi isto\u010dnih provincija zaostaju za Javom i delovima Sumatre. Diversifikacija nudi priliku da se minerali i ogromno tr\u017ei\u0161te pretvore u slo\u017eeniju industriju, ali zahteva pouzdanu elektri\u010dnu energiju, obrazovanje, pravnu sigurnost i stro\u017ee ekolo\u0161ke standarde.<\/p>\n\n\n\n
Popis iz 2020. zabele\u017eio je 270.203.917 stanovnika, dok je Svetska banka za 2025. procenila pribli\u017eno 286 miliona. Vi\u0161e od polovine stanovni\u0161tva \u017eivi na Javi, ostrvu koje zauzima manje od desetine teritorije, dok su Kalimantan, Moluci i Papua mnogo re\u0111e naseljeni. Dr\u017eava ima 38 provincija nakon stvaranja novih provincija na Papui 2022, a ispod njih se nalaze regencije, gradovi, distrikti i sela. Urbanizacija je pre\u0161la polovinu populacije, sa metropolitanskim podru\u010djem D\u017eakarte kao daleko najve\u0107im sredi\u0161tem privrede i uprave. Zbog zagu\u0161enja, sleganja tla i koncentracije mo\u0107i, dr\u017eava gradi Nusantaru u Isto\u010dnom Kalimantanu kao budu\u0107i politi\u010dki centar, ali je grad i tokom 2026. ostao u izgradnji, dok D\u017eakarta i dalje obavlja ve\u0107inu funkcija prestonice. Decentralizacija daje lokalnim vlastima \u0161iroke nadle\u017enosti, ali kvalitet usluga i fiskalni kapacitet veoma variraju.<\/p>\n\n\n\n
Bahasa Indonesia, standardizovan iz malajskog, slu\u017ebeni je jezik i jedan od najva\u017enijih instrumenata nacionalnog povezivanja. Ve\u0107ina stanovnika istovremeno govori lokalni jezik; u zemlji postoji vi\u0161e od 700 jezika, od javanskog, sundanskog i madurskog do bugijskog, balijskog, ace\u0161kog i stotina papuanskih govora. Javanci \u010dine najve\u0107u etni\u010dku zajednicu, ali nijedna regionalna kultura ne predstavlja arhipelag u celini. Islam ispoveda velika ve\u0107ina i Indonezija ima najve\u0107u muslimansku populaciju sveta, dok su protestantske, katoli\u010dke, hinduisti\u010dke, budisti\u010dke i konfucijanske zajednice priznate u dr\u017eavnom okviru Pancasila. Balijski hramovi, javanski gamelan, batik, torajske ku\u0107e i papuanske usmene tradicije pripadaju razli\u010ditim istorijskim sistemima. Nacionalna knji\u017eevnost, film i popularna muzika razvijaju zajedni\u010dki javni prostor, ali rasprave o verskoj toleranciji, lokalnim obi\u010dajima i slobodi izra\u017eavanja ostaju va\u017ene za demokratski \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n
Infrastruktura mora da savlada more, planine i veoma nejednaku gustinu stanovni\u0161tva. Trajekti i brodske linije ostaju osnovna veza izme\u0111u mnogih ostrva, dok program \u201emorske ceste\u201c subvencioni\u0161e teretne rute prema udaljenom istoku. Luka Tanjung Priok kod D\u017eakarte obra\u0111uje najve\u0107i deo kontejnera, a Surabaya, Belawan, Makassar i druga \u010dvori\u0161ta povezuju regionalne ekonomije. Transjavanski autoput, gradske obilaznice i novi putevi skratili su putovanja, ali gu\u017eve i odr\u017eavanje ostaju veliki tro\u0161ak. \u017deleznica je najrazvijenija na Javi i delovima Sumatre; brza pruga Whoosh izme\u0111u D\u017eakarte i Bandunga otvorena je 2023, dok D\u017eakarta ima prigradske vozove, metro i laku \u017eeleznicu. Vazdu\u0161ni saobra\u0107aj je presudan za arhipelag, sa velikim \u010dvori\u0161tima u D\u017eakarti, Denpasaru, Surabayi i Makassaru. Pristup struji i internetu se \u0161iri, ali udaljena ostrva i planinska Papua i dalje imaju slabiju povezanost i skuplje usluge.<\/p>\n\n\n\n
Indonezija je osniva\u010d i najve\u0107a \u010dlanica ASEAN-a, \u010dlanica Ujedinjenih nacija, G20, APEC-a, Organizacije islamske saradnje, Svetske trgovinske organizacije i Pokreta nesvrstanih. Njena kontrola klju\u010dnih moreuza, polo\u017eaj izme\u0111u dva okeana i veli\u010dina tr\u017ei\u0161ta daju joj centralnu ulogu u Indo-Pacifiku. Spoljna politika tradicionalno izbegava formalne saveze i nagla\u0161ava \u201eslobodnu i aktivnu\u201c diplomatiju, dok balansira odnose sa Kinom, Sjedinjenim Dr\u017eavama, Japanom, Australijom i susedima. Glavni strukturni izazovi su obrazovanje, neformalni rad, upravljanje prirodnim resursima, deforestacija, zaga\u0111enje i skupa teritorijalna integracija. Prednosti su mlado stanovni\u0161tvo, mineralne rezerve, biodiverzitet, doma\u0107a potra\u017enja i pomorski polo\u017eaj. Budu\u0107a te\u017eina Indonezije zavisi\u0107e od toga da li \u0107e industrijalizaciju i izgradnju nove prestonice povezati sa ja\u010dim institucijama i za\u0161titom ostrvskih ekosistema, umesto da regionalnu neravnote\u017eu samo premesti na nove granice razvoja.<\/p>\n\n\n\n