Indija zauzima 3.287.263 kvadratna kilometra i prostire se od Himalaja do Indijskog okeana, sa kopnenim granicama prema Pakistanu, Kini, Nepalu, Butanu, Banglade\u0161u i Mjanmaru. Zapadnu obalu zapljuskuje Arabijsko more, isto\u010dnu Bengalski zaliv, a ukupna obala sa ostrvima duga je oko 7.500 kilometara. Severni okvir \u010dine Himalaji i Karakorum, iz kojih se reke Ind, Gang i Brahmaputra spu\u0161taju u gustonaseljenu Indo-gangsku ravnicu. Ju\u017eno od nje le\u017ei stari Dekanski plato, ome\u0111en Zapadnim i Isto\u010dnim Gatima, dok pustinja Thar zauzima deo Rad\u017eastana. Ostrvske teritorije Lakshadweep i Andamani i Nikobari \u0161ire dr\u017eavni prostor duboko u mora. Ogromne razlike u geologiji, nadmorskoj visini i dostupnosti vode stvaraju regione koji funkcioni\u0161u gotovo kao zasebni kontinenti: od ledenih dolina Ladakha do tropskih \u0161uma Zapadnih Gata i koralnih atola Lakshadweepa.<\/p>\n\n\n\n
Klima je prete\u017eno odre\u0111ena monsunom, ali je veoma raznovrsna. Jugozapadni monsun od juna do septembra donosi ve\u0107inu godi\u0161njih padavina na velikom delu teritorije, prvo na obalu Kerale i Zapadne Gate, zatim u severne ravnice. Severoisto\u010dni monsun od oktobra do decembra posebno je va\u017ean za Tamil Nadu. Pustinja Thar prima veoma malo ki\u0161e, severoisto\u010dne padine Meghalaye neke od najve\u0107ih koli\u010dina na svetu, a Himalaji imaju alpske i nivalne uslove. Predmonsunski meseci donose temperature iznad 40 stepeni u severnoj i centralnoj Indiji, dok cikloni naj\u010de\u0161\u0107e poga\u0111aju isto\u010dnu obalu i deltu Ganga i Brahmaputre. Klimatske promene poja\u010davaju toplotne talase, nepravilnost monsuna, urbano plavljenje, eroziju obale i rizik od glacijalnih jezera. Upravljanje vodom ote\u017eavaju prekomerno crpljenje podzemnih slojeva, zaga\u0111enje reka i velike razlike izme\u0111u poplavnih i su\u0161nih regiona.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume su 2023. prema me\u0111unarodno uporedivim podacima pokrivale oko 24,5 odsto kopnene povr\u0161ine, dok indijski nacionalni izve\u0161taji \u0161iri pojam \u0161umskog i drvenastog pokriva\u010da procenjuju na ne\u0161to vi\u0161e od \u010detvrtine teritorije. Ekosistemi obuhvataju himalajske \u010detinarske \u0161ume, salove i tikove \u0161ume centralne Indije, suve trnovite zajednice Dekana, vla\u017ene \u0161ume Zapadnih Gata i mangrove Sundarbana. Zemlja je dom tigrova, azijskih slonova, jednorogih nosoroga, lavova iz Gira i izuzetno raznovrsne flore, ali stani\u0161ta presecaju putevi, rudnici, naselja i poljoprivreda. Za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja i rezervati za tigrove pro\u0161ireni su, dok po\u0161umljavanje pove\u0107ava ukupan pokriva\u010d u pojedinim dr\u017eavama. Ipak, kvalitet prirodnih \u0161uma, prava \u0161umskih zajednica i sukobi ljudi i \u017eivotinja ostaju sporna pitanja. Vi\u0161e od polovine kori\u0161\u0107enog zemlji\u0161ta povezano je sa poljoprivredom, koja zavisi od monsuna, navodnjavanja i sve intenzivnije upotrebe podzemne vode.<\/p>\n\n\n\n
Najstarija urbana civilizacija razvila se u dolini Inda tokom tre\u0107eg milenijuma pre nove ere, sa planiranim gradovima Harappom, Mohenjo-darom i Dholavirom. Vedske zajednice i kasnije dr\u017eave u dolini Ganga oblikovale su sanskritsku tradiciju i dru\u0161tvene ustanove, dok su budizam i d\u017eainizam nastali u prvom milenijumu pre nove ere. Maurijsko carstvo u 3. veku pre nove ere povezalo je veliki deo potkontinenta, a vladavina Ashoke \u0161irila je budisti\u010dke ustanove od Centralne do Jugoisto\u010dne Azije. Gupta period od 4. do 6. veka bio je va\u017ean za matematiku, knji\u017eevnost i umetnost, ali politi\u010dko jedinstvo nije bilo trajno. Ju\u017ena kraljevstva, me\u0111u njima Chola, razvila su pomorsku trgovinu i monumentalne hramove. Od 12. veka sultanati sa sredi\u0161tem u Delhiju pro\u0161irili su persijsko-islamske administrativne i kulturne obrasce, a Mogulsko carstvo od 16. veka spojilo je centralizovanu upravu, agrarne prihode i izuzetnu arhitekturu sa regionalnim elitama.<\/p>\n\n\n\n
Britanska Isto\u010dnoindijska kompanija stekla je presudan politi\u010dki uticaj posle bitke kod Plasija 1757. i tokom narednog veka pro\u0161irila kontrolu ratovima, savezima i fiskalnim sistemima. Ustanak 1857. doveo je do ukidanja vlasti kompanije i uspostavljanja direktnog britanskog Rad\u017ea 1858. Kolonijalna uprava izgradila je \u017eeleznice, luke i birokratiju prvenstveno radi kontrole i izvoza, dok su \u010deste gladi i nejednak razvoj otkrivali ograni\u010denja tog poretka. Indijski nacionalni kongres, Muslimanska liga, selja\u010dki pokreti i brojne regionalne organizacije pretvorili su politi\u010dku mobilizaciju u masovni zahtev za samoupravom. Nenasilne kampanje povezane sa Mahatmom Gandijem bile su klju\u010dne, ali nisu bile jedini oblik otpora. Nezavisnost 1947. do\u0161la je zajedno sa podelom Britanske Indije na Indiju i Pakistan, masovnim migracijama i nasiljem. Ustav iz 1950. uspostavio je saveznu, sekularnu i demokratsku republiku sa op\u0161tim pravom glasa, dok je integracija kne\u017eevskih dr\u017eava stvorila dana\u0161nji teritorijalni okvir.<\/p>\n\n\n\n
Indija je jedna od najbr\u017ee rastu\u0107ih velikih ekonomija; realni BDP pove\u0107an je 6,5 odsto u finansijskoj 2024\/25. godini, a Svetska banka je za naredni period o\u010dekivala rast iznad \u0161est odsto. Usluge stvaraju najve\u0107i deo proizvodnje, sa me\u0111unarodno va\u017enim sektorima informacionih tehnologija, poslovnih procesa, finansija, telekomunikacija i farmacije. Industrija obuhvata automobile, \u010delik, hemikalije, elektroniku, tekstil i sve ve\u0107e programe proizvodnje poluprovodnika i odbrambene opreme. Poljoprivreda daje manji udeo BDP-a nego ranije, ali i dalje podr\u017eava veoma veliki deo radne snage. Digitalna javna infrastruktura, uklju\u010duju\u0107i biometrijski identitet i trenutna pla\u0107anja, pro\u0161irila je pristup uslugama, dok putevi, \u017eeleznice i obnovljiva energija privla\u010de velika ulaganja. Dobit nije ravnomerno raspore\u0111ena: neformalni rad, nezaposlenost i nedovoljno zapo\u0161ljavanje mladih, rodne razlike i regionalni jaz izme\u0111u ju\u017enih, zapadnih i severnih dr\u017eava ograni\u010davaju pretvaranje rasta u \u0161iroku sigurnost.<\/p>\n\n\n\n
Poslednji zavr\u0161eni nacionalni popis, sproveden 2011, zabele\u017eio je 1.210.854.977 stanovnika. Popis predvi\u0111en za 2021. odlo\u017een je, a nova operacija treba da bude zavr\u0161ena 2027; zato se savremeni broj zasniva na projekcijama. UNFPA je za 2025. procenio populaciju na oko 1,464 milijarde, \u010dime je Indija postala najmnogoljudnija dr\u017eava sveta. Federacija ima 28 dr\u017eava i osam saveznih teritorija, sa velikim razlikama u veli\u010dini, jeziku, prihodima i administrativnim kapacitetima. Oko 35,7 odsto stanovni\u0161tva \u017eivelo je u gradovima 2025, ali urbana mre\u017ea obuhvata i megagradove i hiljade malih op\u0161tina sa nedovoljno jasnim granicama. Uttar Pradesh ima vi\u0161e stanovnika od ve\u0107ine dr\u017eava sveta, dok su himalajske i severoisto\u010dne oblasti retko naseljene. Pad fertiliteta ispod nivoa proste reprodukcije u velikom delu zemlje menja starosnu strukturu, ali severne dr\u017eave i dalje imaju br\u017ei prirodni prira\u0161taj.<\/p>\n\n\n\n
Ustav priznaje hindi u devanagari pismu kao slu\u017ebeni jezik Unije, dok engleski ostaje klju\u010dan u saveznoj administraciji, pravosu\u0111u, visokom obrazovanju i poslovanju. Osmi prilog Ustava navodi 22 jezika, me\u0111u njima bengalski, marathi, telugu, tamil, gujarati, urdu, kannada, malayalam, odia, pand\u017eapski i assamski, a popisi bele\u017ee stotine drugih govora. Hinduizam ispoveda ve\u0107ina, dok Indija ima jednu od najve\u0107ih muslimanskih populacija na svetu i stare sikhske, hri\u0161\u0107anske, budisti\u010dke, d\u017eainisti\u010dke, jevrejske i zoroastrijske zajednice. Kultura se ne mo\u017ee svesti na jedinstvenu tradiciju: tamilska knji\u017eevnost, hindustanska i karnatska muzika, mogulska arhitektura, plemenske usmene knji\u017eevnosti i filmske industrije na vi\u0161e jezika imaju odvojene istorije. Kumbh Mela, sikhska institucija langara ili bengalski knji\u017eevni modernizam pokazuju razli\u010dite na\u010dine na koje religija, javni prostor i dru\u0161tvena solidarnost oblikuju savremeni \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n
Indijska \u017eeleznica upravlja jednom od najve\u0107ih mre\u017ea na svetu, sa vi\u0161e od 68.000 kilometara ruta i ubrzanom elektrifikacijom glavnih koridora. Posebni teretni pravci, modernizovane stanice i polubrzi vozovi nastoje da smanje zagu\u0161enje, dok metro sistemi rade u Delhiju, Mumbaju, Bengaluruu, Kolkati, Chennaiu, Hyderabadu i brojnim drugim gradovima. Nacionalni i dr\u017eavni autoputevi se \u0161ire, ali lokalni kvalitet, bezbednost i gradske gu\u017eve ostaju neujedna\u010deni. Luke Mundra, Jawaharlal Nehru, Chennai, Visakhapatnam i druge povezuju industrijske regione sa svetskom trgovinom, a doma\u0107e vazduhoplovstvo slu\u017ei jednom od najve\u0107ih tr\u017ei\u0161ta putnika. Veliki deo sela dobio je puteve, struju, mobilne mre\u017ee i sanitarne objekte, ali pouzdanost vode, javnog zdravstva i kanalizacije i dalje sna\u017eno zavisi od savezne dr\u017eave i op\u0161tine. Infrastrukturni rast zato istovremeno podi\u017ee produktivnost i otvara pitanja zemlji\u0161ta, raseljavanja i ekolo\u0161ke otpornosti.<\/p>\n\n\n\n
Indija je \u010dlanica Ujedinjenih nacija, G20, BRICS-a, \u0160angajske organizacije za saradnju, Komonvelta, Svetske trgovinske organizacije, SAARC-a i BIMSTEC-a, a u\u010destvuje i u bezbednosnom dijalogu Quad sa Sjedinjenim Dr\u017eavama, Japanom i Australijom. Njena strate\u0161ka pozicija u Indijskom okeanu, veliko tr\u017ei\u0161te, nuklearni status i tehnolo\u0161ki sektor daju joj globalnu te\u017einu, dok odnosi sa Kinom i Pakistanom ostaju obele\u017eeni nere\u0161enim granicama i bezbednosnim sporovima. Klju\u010dni unutra\u0161nji izazovi su stvaranje kvalitetnih poslova, obrazovanje, zdravstvo, voda, zaga\u0111enje vazduha, dru\u0161tvene napetosti i prilago\u0111avanje gradova ekstremnoj vru\u0107ini. Prednosti su mlada radna snaga, velika doma\u0107a potra\u017enja, nau\u010dna baza, preduzetni\u0161tvo i brzo \u0161irenje \u010diste energije. Budu\u0107a me\u0111unarodna uloga Indije zavisi\u0107e od toga da li \u0107e visoke stope rasta spojiti sa ja\u010dim javnim ustanovama, ve\u0107im u\u010de\u0161\u0107em \u017eena u radu i smanjenjem dubokih regionalnih i dru\u0161tvenih razlika.<\/p>\n\n\n\n