Kambod\u017ea zauzima 181.035 kvadratnih kilometara u ju\u017enom delu Indokineskog poluostrva, izme\u0111u Tajlanda, Laosa i Vijetnama, sa obalom dugom oko 440 kilometara uz Tajlandski zaliv. Sredi\u0161te zemlje \u010dini prostrana nizija oko reke Mekong i jezera Tonle Sap, ome\u0111ena planinama Dangrek na severu, Kardamomskim i Slonovskim planinama na jugozapadu i ni\u017eim visoravnima na istoku. Phnom Aural, visok 1.813 metara, najvi\u0161a je ta\u010dka. Mekong ulazi iz Laosa, prolazi kroz Pnom Pen i nastavlja ka delti u Vijetnamu, dok reka Tonle Sap sezonski menja smer i povezuje glavni tok sa istoimenim jezerom. Taj hidrauli\u010dki sistem \u0161iri jezero tokom monsuna na vi\u0161estruko ve\u0107u povr\u0161inu, obnavlja plavna polja i odr\u017eava jedno od najproduktivnijih slatkovodnih ribarstava na svetu. Ve\u0107ina stanovni\u0161tva i obradivog zemlji\u0161ta koncentrisana je upravo u ravnicama koje taj ciklus oblikuje.<\/p>\n\n\n\n
Klima je tropska monsunska, sa ki\u0161nom sezonom od pribli\u017eno maja do oktobra i su\u0161nijim periodom od novembra do aprila. Najvi\u0161e temperature obi\u010dno se javljaju u martu i aprilu, \u010desto iznad 35 stepeni Celzijusa, dok decembar i januar donose ne\u0161to sve\u017eije no\u0107i. Jugozapadni monsun natapa planinske padine i zapad zemlje, a unutra\u0161nja nizija dobija manje i promenljivije koli\u010dine ki\u0161e. Godi\u0161nje poplave nisu samo nepogoda: one talo\u017ee nanos, hrane riblji fond i omogu\u0107avaju vi\u0161e ciklusa poljoprivrede. Problem nastaje kada ekstremne padavine, brane uzvodno, su\u0161a ili nepravilan ritam Mekonga poremete prirodni obrazac. Klimatske promene pove\u0107avaju rizik od toplotnih talasa, su\u0161e, naglih poplava i zaslanjivanja obalnih podru\u010dja. Smanjen dotok sedimenta i promenjena sezonalnost reke mogu dugoro\u010dno oslabiti produktivnost Tonle Sapa, \u0161to neposredno poga\u0111a ishranu i prihode miliona ljudi.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume su 2023. pokrivale oko 43,1 odsto kopnene povr\u0161ine, znatno manje nego po\u010detkom ovog veka, kada je pokrivenost bila bli\u017ea tri petine teritorije. Najve\u0107i povezani kompleksi opstaju u Kardamomskim planinama, severnim ravnicama i isto\u010dnim visoravnima. U njima \u017eive azijski slonovi, bantengi, giboni, krokodili i brojne endemske vrste, dok obalne mangrove i livade morske trave podr\u017eavaju ribarstvo i \u0161tite obalu. Gubitak \u0161uma podsticali su koncesije, ilegalna se\u010da, poljoprivredno \u0161irenje, putevi, rudarstvo i planta\u017ee gume ili kasave. Pirina\u010d i dalje dominira poljoprivrednim pejza\u017eom, ali su va\u017eni i kasava, kukuruz, kau\u010duk, indijski orah i vo\u0107e. Za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja formalno obuhvataju veliki deo zemlje, ali njihovo upravljanje \u010desto slabe nejasna prava na zemlji\u0161te i ograni\u010deni lokalni kapaciteti. Ekolo\u0161ka politika zato se ne mo\u017ee odvojiti od ruralnih prihoda, kontrole koncesija i upravljanja Mekongom.<\/p>\n\n\n\n
Rane dr\u017eave u donjem slivu Mekonga razvile su se kroz trgovinu izme\u0111u Indije, Kine i ostrvske Jugoisto\u010dne Azije. Funan i \u010cenla, nazivi poznati uglavnom iz kineskih izvora, prethodili su usponu Kmerskog carstva. Od 9. do 15. veka vladari Angkora izgradili su \u0161irok sistem hramova, rezervoara, nasipa i kanala koji je podr\u017eavao veliku populaciju i centralizovanu mo\u0107. Angkor Wat, podignut u 12. veku za Suryavarmana II, prvobitno je bio hinduisti\u010dki dr\u017eavni hram, a kasnije je postao budisti\u010dko svetili\u0161te. Slabljenje carstva nije imalo jedan uzrok: promene trgovinskih pravaca, ratovi, unutra\u0161nja nadmetanja i te\u0161ko\u0107e u odr\u017eavanju vodnog sistema verovatno su delovali zajedno. Politi\u010dko sredi\u0161te pomerilo se ka jugu, bli\u017ee Mekongu i pomorskoj trgovini, dok su Tajland i Vijetnam postepeno \u0161irili uticaj nad rubnim oblastima.<\/p>\n\n\n\n
Kralj Norodom prihvatio je francuski protektorat 1863, nastoje\u0107i da ograni\u010di pritisak suseda, ali je kolonijalna uprava vremenom preuzela klju\u010dne finansijske i politi\u010dke funkcije. Kambod\u017ea je postala deo Francuske Indokine, a savremene granice, birokratija i deo infrastrukture oblikovani su tokom tog perioda. Nezavisnost je ste\u010dena 1953. pod kraljem Norodomom Sihanukom. Neutralnost tokom rata u Vijetnamu postala je sve te\u017ee odr\u017eiva; dr\u017eavni udar 1970. uspostavio je Republiku Kmer, dok su bombardovanje, gra\u0111anski rat i dru\u0161tveni raspad otvorili put Crvenim Kmerima. Njihov re\u017eim od 1975. do 1979. ukinuo je gradove, novac i ve\u0107inu ustanova, prisilio stanovni\u0161tvo na rad i prouzrokovao smrt pribli\u017eno 1,5 do 2 miliona ljudi kroz pogubljenja, glad, bolest i iscrpljivanje. Vijetnamska intervencija sru\u0161ila je re\u017eim, ali su rat i me\u0111unarodna izolacija potrajali jo\u0161 vi\u0161e od decenije. Pariski sporazumi 1991. i misija UN doveli su do izbora 1993. i obnove monarhije.<\/p>\n\n\n\n
Privreda se od kraja 1990-ih brzo \u0161irila zahvaljuju\u0107i proizvodnji ode\u0107e, obu\u0107e i putne robe, gra\u0111evinarstvu, nekretninama, turizmu i izvozu poljoprivrednih proizvoda. Izme\u0111u 2000. i 2019. prose\u010dan godi\u0161nji rast prema\u0161ivao je osam odsto, ali je pandemija pokazala koliko su turizam i gradske usluge ranjivi na spoljne \u0161okove. Svetska banka procenila je rast od oko \u0161est odsto 2024, a usporavanje tokom 2025. povezala sa slabijom spoljnom tra\u017enjom, problemima u nekretninama i visokom zadu\u017eeno\u0161\u0107u doma\u0107instava. Industrija ode\u0107e ostaje najve\u0107i formalni poslodavac i izvor izvoza, dok pirina\u010d, kasava, guma i indijski orah povezuju seosku privredu sa regionalnim tr\u017ei\u0161tima. Siroma\u0161tvo je znatno smanjeno u dve decenije pre pandemije, ali mnoga doma\u0107instva ostaju tik iznad nacionalne linije siroma\u0161tva. Ve\u0107a produktivnost zahteva kvalitetnije obrazovanje, pouzdanu energiju, pravnu sigurnost i prelazak sa jednostavne monta\u017ee na slo\u017eeniju proizvodnju.<\/p>\n\n\n\n
Op\u0161ti popis iz 2019. zabele\u017eio je oko 15,55 miliona stanovnika, a novije procene i me\u0111upopisna istra\u017eivanja postavljaju broj u 2024. iznad 17 miliona. Kambod\u017ea je podeljena na 24 provincije i glavni grad Pnom Pen, koji ima status administrativne jedinice prvog reda. Ispod njih se nalaze distrikti, op\u0161tine, komune i sela. Stanovni\u0161tvo je i dalje ve\u0107inski ruralno, ali se industrija i usluge koncentri\u0161u u Pnom Penu, Sihanukvilu, Sijem Reapu i koridorima prema Tajlandu i Vijetnamu. Kmeri \u010dine veliku ve\u0107inu, dok su \u010cami, Vijetnamci, Kinezi i brojni autohtoni narodi severoisto\u010dnih visoravni va\u017ene manjine sa razli\u010ditim jezi\u010dkim i zemlji\u0161nim interesima. Mlada starosna struktura mo\u017ee podsta\u0107i rast, ali samo ako obrazovanje, zdravstvo i formalno zapo\u0161ljavanje prate broj novih radnika.<\/p>\n\n\n\n
Kmerski je slu\u017ebeni jezik i koristi sopstveno pismo izvedeno iz ju\u017enoindijskih tradicija. Theravada budizam oblikuje kalendar, seosku organizaciju i moralni autoritet mona\u0161tva, iako su verske ustanove bile razorene tokom re\u017eima Crvenih Kmera. \u010camske zajednice uglavnom ispovedaju islam, dok autohtoni narodi severoistoka \u010duvaju razli\u010dite animisti\u010dke i hri\u0161\u0107anske tradicije. Klasi\u010dni ples apsara, dvorska muzika pinpeat i kamena arhitektura Angkora \u010desto predstavljaju zemlju u inostranstvu, ali savremena kultura nosi i teret prekinutog prenosa znanja. Umetnici, arhitekte i muzi\u010dari ubijani su ili raseljeni 1970-ih, pa se obnova odvija kroz \u0161kole, porodi\u010dne linije i nezavisne institucije. Pnom Pen je ponovo razvio filmsku, izdava\u010dku i vizuelnu scenu, dok tradicionalni svadbeni repertoari, svila i srebrarstvo ostaju va\u017eni u lokalnoj ekonomiji i dru\u0161tvenom \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n
Nacionalni putevi 1, 4, 5 i 6 povezuju Pnom Pen sa Vijetnamom, lukom Sihanukvil, tajlandskom granicom i Angkorom. Mre\u017ea je znatno unapre\u0111ena, ali su lokalni putevi u ki\u0161noj sezoni i dalje neujedna\u010deni, a bezbednost saobra\u0107aja ozbiljan problem. Obnovljene \u017eelezni\u010dke linije vode od prestonice ka Sihanukvilu i Poipetu na tajlandskoj granici, sa ograni\u010denim putni\u010dkim i rastu\u0107im teretnim prometom. Luka Sihanukvil je jedina dubokomorska luka i glavni izlaz za kontejnere, dok Mekong i Tonle Sap slu\u017ee doma\u0107em teretu, ribarstvu i lokalnom prevozu. Novi me\u0111unarodni aerodrom kod Sijem Reapa otvoren je 2023, a veliko vazdu\u0161no \u010dvori\u0161te ju\u017eno od Pnom Pena po\u010delo je da preuzima me\u0111unarodni saobra\u0107aj tokom 2025. Elektrifikacija je brzo napredovala, ali pouzdanost mre\u017ee, cena energije i gradska kanalizacija i dalje zaostaju za potrebama industrije i urbanog rasta.<\/p>\n\n\n\n
Kambod\u017ea je \u010dlan Ujedinjenih nacija, ASEAN-a, Svetske trgovinske organizacije, BIMSTEC-a i Komisije za reku Mekong. Njena spoljna politika balansira ekonomske veze sa Kinom, susedima iz ASEAN-a, Japanom, Ju\u017enom Korejom, Evropskom unijom i Sjedinjenim Dr\u017eavama. Polo\u017eaj u kopnenoj Jugoisto\u010dnoj Aziji mo\u017ee je pretvoriti u va\u017eniji proizvodni i logisti\u010dki koridor, ali prevelika zavisnost od nekretnina, jednostavne proizvodnje i ograni\u010denog broja tr\u017ei\u0161ta pove\u0107ava ranjivost. Dugoro\u010dne obaveze uklju\u010duju za\u0161titu Tonle Sapa, smanjenje gubitka \u0161uma, reformu obrazovanja, ja\u010danje javnih ustanova i \u0161irenje koristi rasta izvan nekoliko gradova. Budu\u0107a va\u017enost Kambod\u017ee zavisi\u0107e od toga da li \u0107e svoje mlado stanovni\u0161tvo, kulturno nasle\u0111e i centralni polo\u017eaj na Mekongu povezati sa produktivnijom ekonomijom i odgovornijim upravljanjem zemlji\u0161tem i vodom.<\/p>\n\n\n\n