Tunis zauzima 163.610 kvadratnih kilometara na najsevernijem rubu Afrike, gde se mediteranska obala duga pribli\u017eno 1.150 kilometara savija izme\u0111u Al\u017eira na zapadu i Libije na jugoistoku. Sever zemlje pripada zavr\u0161nim ograncima Atlasa: planinski masivi Krumirije i Mogoda spu\u0161taju se prema plodnoj dolini Med\u017eerde, jedine stalne velike reke, dok Tunisijski dorzal deli vla\u017eniji sever od suvlje unutra\u0161njosti. U sredi\u0161njem delu dominiraju stepe, kamenite visoravni i slani baseni, me\u0111u kojima je \u0160ot el D\u017eerid najve\u0107i. Dalje ka jugu teren prelazi u saharske ravnice, pe\u0161\u010dana polja Velikog isto\u010dnog erga i oaze oko Tozera, Kebili\u0458\u0430 i Tatavina. Ostrva D\u017eerba i Kerkena, zalivi Tunisa, Hamameta i Gabesa i uski moreuz prema Siciliji daju zemlji izrazito pomorski polo\u017eaj, iako je gotovo tre\u0107ina teritorije ve\u0107 deo Sahare.<\/p>\n\n\n\n
Klimatske razlike prate tu geografsku podelu. Sever ima mediteranske zime sa ve\u0107inom padavina od oktobra do aprila i topla, suva leta; Krumirija na krajnjem severozapadu lokalno prima vi\u0161e od 1.000 milimetara ki\u0161e godi\u0161nje. Centralne stepe \u010desto dobijaju izme\u0111u 200 i 400 milimetara, dok veliki deo juga prima manje od 100 milimetara i zavisi od retkih pljuskova, podzemnih voda i oaza. Morski uticaj ubla\u017eava temperature na obali, a unutra\u0161njost leti redovno prelazi 40 stepeni. Novi profil klimatskog rizika Svetske banke navodi da je prose\u010dna temperatura rasla oko 0,46 stepeni po deceniji izme\u0111u 1971. i 2020. Su\u0161e, buji\u010dne poplave, po\u017eari, obalska erozija i zaslanjivanje nisu izolovani problemi: 2024. popunjenost brana ostala je ispod 30 odsto tokom velikog dela godine, ograni\u010davaju\u0107i navodnjavanje i proizvodnju vode za gradove.<\/p>\n\n\n\n
Prirodni ekosistemi opstaju kao uski, ali raznovrsni pojasevi. \u0160ume hrasta plutnjaka u Krumiriji pripadaju najvla\u017enijem delu Magreba, dok bor alepski, kleka i makija pokrivaju suvlje planine. Centralni platoi nekada su imali prostranije zajednice alfa-trave, va\u017ene za ispa\u0161u i proizvodnju papira, a ju\u017eno od slanih jezera vegetacija se vezuje za vadi\u0458\u0435, oaze i retke izvore. Nacionalni park I\u0161kel, sa jezerom i mo\u010dvarama koje koriste migratorne ptice izme\u0111u Evrope i podsaharske Afrike, ima status UNESCO svetske ba\u0161tine. Poljoprivreda je ipak dominantni oblik kori\u0161\u0107enja zemlje: maslinjaci zauzimaju velike povr\u0161ine Sahela i juga, \u017eitarice severne ravnice, a urme oaze D\u017eerida i Nefzave. Prekomerno crpljenje podzemnih voda, erozija tla, salinizacija i \u0161irenje naselja smanjuju otpornost ovih predela, pa upravljanje vodom postaje jednako va\u017eno kao za\u0161tita formalno progla\u0161enih rezervata.<\/p>\n\n\n\n
Najraniji slojevi naseljavanja obuhvataju kapsijsku kulturu i berberske zajednice koje su oblikovale unutra\u0161njost mnogo pre pisanih izvora. Feni\u010dani su, prema tradiciji, osnovali Kartaginu u 9. veku pre nove ere; grad je iz trgova\u010dke kolonije prerastao u sredi\u0161te pomorske dr\u017eave koja je kontrolisala delove zapadnog Mediterana. Posle tri punska rata Rim je 146. godine pre nove ere uni\u0161tio Kartaginu i organizovao provinciju Afriku, jednu od glavnih \u017eitnica carstva. Vandalima i Vizantiji sledilo je arapsko osvajanje u 7. veku, osnivanje Kajruana i postepena arabizacija i islamizacija. Aglabidi, Fatimidi, Ziridi i Hafsidi razvijali su gradove, navodnjavanje i veze sa Saharom, Andaluzijom i isto\u010dnim Mediteranom. Osmansko carstvo uklju\u010dilo je Tunis 1574, ali su lokalni begovi vremenom stekli veliku autonomiju i stvorili dinastiju Huseinida, pod kojom su nastale reforme i rastu\u0107i evropski dugovi.<\/p>\n\n\n\n
Francuska je 1881. nametnula protektorat, zadr\u017eav\u0161i bega kao formalnog vladara, ali preuzev\u0161i finansije, zemlju, vojsku i klju\u010dne infrastrukturne projekte. Kolonijalni razvoj luka, \u017eeleznica, rudnika fosfata i izvozne poljoprivrede produbio je razliku izme\u0111u priobalnih centara i unutra\u0161njosti. Nacionalisti\u010dki pokret Neo Destur, predvo\u0111en Habibom Burgibom, izborio je nezavisnost 20. marta 1956, a monarhija je ukinuta naredne godine. Burgiba je izgradio sna\u017enu centralizovanu republiku, pro\u0161irio obrazovanje i prava \u017eena, ali ograni\u010dio politi\u010dku konkurenciju. Zine el Abidine Ben Ali preuzeo je vlast 1987. i vladao do protesta 2010\u20132011, koji su po\u010deli u Sidi Buzidu i pokrenuli \u0161iri Arapski ustanak. Ustav iz 2014. uspostavio je pluralisti\u010dki sistem, ali je predsednik Kais Said od 2021. koncentrisao vlast, raspustio parlament i sproveo novi ustav 2022, \u010dime je predsedni\u010dki model ponovo postao dominantan.<\/p>\n\n\n\n
Savremena privreda kombinuje industriju usmerenu na izvoz, turizam, poljoprivredu, energetiku i veliki javni sektor. Elektri\u010dne i mehani\u010dke komponente, kablovski sistemi za automobilsku industriju, tekstil, maslinovo ulje, fosfati i hemijski proizvodi glavni su izvozni artikli, a Evropska unija ostaje najva\u017enije tr\u017ei\u0161te i izvor investicija. Turizam povezuje obalska odmarali\u0161ta sa kulturnim lokalitetima, ali je osetljiv na bezbednosne, zdravstvene i geopoliti\u010dke \u0161okove. Privreda je porasla samo 1,4 odsto 2024, posle stagnacije 2023, i jo\u0161 nije uspostavila tempo koji bi brzo pove\u0107ao prihode po stanovniku. Nezaposlenost je u drugom kvartalu 2024. bila oko 16 odsto, sa znatno vi\u0161im stopama me\u0111u mladima i diplomcima. Dug, subvencije, gubici dr\u017eavnih preduze\u0107a i ograni\u010deno spoljno finansiranje su\u017eavaju bud\u017eetski prostor, dok nesta\u0161ica vode i regionalna nejednakost smanjuju produktivnost van obalnog pojasa.<\/p>\n\n\n\n
Popis sproveden 6. novembra 2024. evidentirao je 11.972.169 stanovnika, u pore\u0111enju sa 10.982.754 deset godina ranije. Rast je usporen, a stanovni\u0161tvo je starije nego u ve\u0107ini afri\u010dkih dr\u017eava: 16,9 odsto stanovnika imalo je 60 ili vi\u0161e godina, dok je medijalna starost iznosila oko 35 godina. Zemlja je podeljena na 24 guvernorata, zatim na delegacije i op\u0161tine. Vi\u0161e od dve tre\u0107ine stanovni\u0161tva \u017eivi u urbanim sredinama, sa najve\u0107om koncentracijom u Velikom Tunisu i du\u017e isto\u010dne obale od Bizerta do Sfaksa i Gabesa. Zapadne oblasti uz granicu sa Al\u017eirom i ju\u017eni pustinjski guvernorati imaju manju gustinu, slabiji pristup poslovima i izra\u017eenije iseljavanje. Demografsko usporavanje smanjuje pritisak na \u0161kole, ali pove\u0107ava tro\u0161kove penzija i zdravstva, dok istovremeno emigracija kvalifikovanih radnika ograni\u010dava kapacitete dr\u017eave i privatnog sektora.<\/p>\n\n\n\n
Arapski je slu\u017ebeni jezik, a tuniski arapski glavni jezik svakodnevice; francuski se \u0161iroko koristi u visokom obrazovanju, poslovanju, medicini i tehni\u010dkoj administraciji. Amazigski govori opstaju u delovima D\u017eerbe i nekoliko ju\u017enih naselja, iako je njihov javni prostor dugo bio ograni\u010den. Kulturni identitet nije jednostavan spoj \u201earapskog\u201c i \u201emediteranskog\u201c, ve\u0107 rezultat slojeva koji uklju\u010duju berbersko, punsko, rimsko, andaluzijsko, osmansko, jevrejsko i francusko nasle\u0111e. Maluf, gradska muzi\u010dka tradicija izvedena iz andaluzijskih obrazaca, razvijan je u Tunisu i Testuru, dok su medine Tunisa, Susa i Kajruana ostale \u017eiva urbana tkiva, a ne samo spomeni\u010dke celine. D\u017eerba \u010duva jednu od najstarijih jevrejskih zajednica severne Afrike. Savremena knji\u017eevnost, film i pozori\u0161te \u010desto se bave polo\u017eajem \u017eena, migracijom, regionalnim nejednakostima i granicama javnog govora.<\/p>\n\n\n\n
Infrastrukturna mre\u017ea je relativno gusta prema regionalnim merilima, ali kvalitet i odr\u017eavanje nisu ujedna\u010deni. Klasifikovana putna mre\u017ea ima oko 20.000 kilometara, a autoputevi povezuju Tunis sa Bizertom, Susom, Sfaksom i delovima zapadne granice. Dr\u017eavna \u017eeleznica upravlja sa pribli\u017eno 2.100 do 2.200 kilometara pruga razli\u010ditog koloseka, uklju\u010duju\u0107i putni\u010dke veze, fosfatni teret i prigradske linije; zastarela oprema i finansijski problemi ograni\u010davaju pouzdanost. Luke Rades, Bizerta, Sfaks, Gabes i Skira slu\u017ee kontejnerskom, rasutom i energetskom saobra\u0107aju, dok vi\u0161e me\u0111unarodnih aerodroma podr\u017eava turizam i dijasporu. Tunis ima laki metro i novu mre\u017eu brzih prigradskih linija, ali zagu\u0161enja ostaju velika. Plan iz 2026. predvi\u0111a pro\u0161irenje aerodroma Tunis\u2013Kartagina sa kapaciteta od oko pet miliona na 18,5 miliona putnika godi\u0161nje do 2031, \u0161to pokazuje ambiciju, ali i veli\u010dinu akumuliranog infrastrukturnog zaostatka.<\/p>\n\n\n\n
Tunis je \u010dlan Afri\u010dke unije, Arapske lige, Unije za Mediteran, Svetske trgovinske organizacije i Me\u0111unarodne organizacije frankofonije, a Sporazum o pridru\u017eivanju sa Evropskom unijom usmerava veliki deo trgovinskih pravila. Njegov polo\u017eaj izme\u0111u Evrope, Magreba, Libije i Sahela daje mu diplomatski i logisti\u010dki zna\u010daj, ali ga istovremeno izla\u017ee migracionim pritiscima, promenama evropske tra\u017enje i nestabilnosti susedstva. Najva\u017enije razvojne mogu\u0107nosti le\u017ee u obnovljivoj energiji, industrijama povezanim sa evropskim lancima vrednosti, digitalnim uslugama, kvalitetnijoj preradi hrane i efikasnijoj upotrebi vode. One ne\u0107e biti dovoljne bez predvidljivijih institucija, ve\u0107eg ulaganja u unutra\u0161njost i reforme javnih preduze\u0107a. Budu\u0107a pozicija Tunisa zavisi\u0107e od sposobnosti da svoje obrazovano stanovni\u0161tvo i mediteransku povezanost pretvori u rast koji ne produbljuje nesta\u0161icu vode, teritorijalnu nejednakost i politi\u010dku zatvorenost.<\/p>\n\n\n\n