Sudan zauzima 1.886.068 kvadratnih kilometara u severoisto\u010dnoj Africi, izme\u0111u Sahare, Sahela, doline Nila i Crvenog mora. Grani\u010di se sa Egiptom, Libijom, \u010cadom, Centralnoafri\u010dkom Republikom, Ju\u017enim Sudanom, Etiopijom i Eritrejom, a njegova obala na Crvenom moru duga je pribli\u017eno 850 kilometara. Plavi Nil, koji dolazi iz Etiopije, i Beli Nil, koji sti\u017ee iz oblasti Velikih jezera, spajaju se u Kartumu i nastavljaju prema Egiptu. Sever zemlje \u010dine Nubijska i Libijska pustinja, sa uskim naseljenim pojasom uz reku i starim oazama. Prema jugu pustinja prelazi u polupustinju, savanu i sezonske vodotoke. Na zapadu se vulkanski masiv D\u017eebel Mara uzdi\u017ee do pribli\u017eno 3.042 metra iznad ravnica Darfura, dok isto\u010dni reljef oblikuju planine Crvenog mora. Ogromne udaljenosti izme\u0111u re\u010dne doline, udaljenih poljoprivrednih zona i luka uticale su na razvoj dr\u017eave u kojoj je vlast dugo bila koncentrisana oko trougla Kartum\u2013Gezira\u2013Nil.<\/p>\n\n\n\n
Klima se menja od izrazito suve na severu do poluaridne i sezonski vla\u017enije prema granici sa Ju\u017enim Sudanom. Na velikom delu severa godi\u0161nje padne manje od 100 milimetara ki\u0161e, dok ju\u017eni rub mo\u017ee dobiti vi\u0161e od 700 milimetara. Ki\u0161na sezona uglavnom traje od juna do septembra, kratka je na severu i du\u017ea na jugu i u vi\u0161im oblastima Darfura. Temperature u pustinjskim i centralnim gradovima \u010desto prelaze 40 stepeni Celzijusa pre letnjih ki\u0161a, uz sna\u017ene pra\u0161njave oluje haboob. Nil omogu\u0107ava navodnjavanje izvan ki\u0161nog pojasa, ali poplave 2020. i narednih godina pokazale su koliko su naselja ranjiva na visok vodostaj i slabu odvodnju. Dugoro\u010dno zagrevanje, degradacija zemlji\u0161ta i promenljive ki\u0161e pomeraju granice obrade i pa\u0161e, pove\u0107avaju\u0107i lokalne sporove. Rat od aprila 2023. dodatno je o\u0161tetio nasipe, pumpe, meteorolo\u0161ke slu\u017ebe i snabdevanje gorivom, pa klimatski doga\u0111aji sada poga\u0111aju stanovni\u0161tvo \u010diji su mehanizmi za\u0161tite znatno oslabljeni.<\/p>\n\n\n\n
Prirodni ekosistemi raspore\u0111eni su u \u0161irokim horizontalnim pojasevima. Pustinju severa prekidaju nilske oaze, vadi i planinski masivi, dok centralni pojas \u010dine akacije, travnjaci i poljoprivredna zemlji\u0161ta poznata kao \u201epojas gumiarabike\u201c. Sudan je jedan od najve\u0107ih svetskih proizvo\u0111a\u010da gumiarabike, sakupljene pre svega sa Acacia senegal, \u0161to povezuje o\u010duvanje drve\u0107a sa prihodom stotina hiljada malih proizvo\u0111a\u010da. Ju\u017enije savane postaju gu\u0161\u0107e, a Nacionalni park Dinder \u0161titi sezonske reke, mo\u010dvare i stani\u0161ta na granici sa Etiopijom. Obala Crvenog mora ima koralne grebene, mangrove i livade morske trave koje su relativno o\u010duvane u pore\u0111enju sa mnogim urbanizovanijim obalama. Ipak, \u0161umska povr\u0161ina je 2023. procenjena na manje od deset odsto kopna. Se\u010da za ogrev i ugalj, \u0161irenje obrade, prekomerna ispa\u0161a i raseljavanje ubrzavaju gubitak vegetacije. U ratnim uslovima za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja, rudarski nadzor i upravljanje vodom gotovo nestaju iz javnih prioriteta.<\/p>\n\n\n\n
Sudan ima jednu od najdu\u017eih dr\u017eavnih istorija u Africi. Kraljevstva Kerma, Napata i Meroe razvila su se du\u017e srednjeg Nila, trgovala sa Egiptom i Crvenim morem i ostavila piramide, gradove i sopstvenu pismenost. Ku\u0161itski vladari iz Napate upravljali su Egiptom kao 25. dinastija u 8. i 7. veku pre nove ere. Posle pada Meroea u 4. veku, Nubijom su dominirala hri\u0161\u0107anska kraljevstva Nobatija, Makurija i Alodija. Islam i arapski jezik \u0161irili su se postepeno kroz trgovinu, migracije, brakove i politi\u010dke sporazume, a ne jednom vojnom zamenom stanovni\u0161tva. Sultanat Funj sa centrom u Sennaru od 16. veka kontrolisao je veliki deo doline Plavog Nila, dok je sultanat Darfur na zapadu odr\u017eavao trgova\u010dke veze sa Sahelom i severnom Afrikom. Ove politi\u010dke tradicije razlikovale su se po jeziku, religiji i dru\u0161tvenoj organizaciji, stvaraju\u0107i regionalnu slo\u017eenost koju su kasnije centralne vlasti \u010desto poku\u0161avale da podrede jedinstvenom arapsko-islamskom identitetu.<\/p>\n\n\n\n
Osmansko-egipatska vojska osvojila je centralni Sudan od 1820-ih, tra\u017ee\u0107i poreze, zlato, slonova\u010du i robove. Protiv te uprave podignut je Mahdisti\u010dki ustanak 1881; snage Muhameda Ahmeda zauzele su Kartum 1885. i uspostavile dr\u017eavu koja je trajala do britansko-egipatskog osvajanja 1898. Anglo-egipatski kondominijum iz 1899. formalno je predstavljao zajedni\u010dku vlast, ali je Britanija imala odlu\u010duju\u0107u kontrolu. Nezavisnost je progla\u0161ena 1. januara 1956, bez trajnog dogovora o odnosu centra, juga i perifernih oblasti. Prvi i drugi gra\u0111anski rat sa jugom trajali su najve\u0107i deo perioda do Sveobuhvatnog mirovnog sporazuma 2005, a Ju\u017eni Sudan se odvojio 2011. Omar al-Ba\u0161ir je posle udara 1989. izgradio islamisti\u010dki vojni re\u017eim. Rat u Darfuru po\u010deo je 2003, uz masovne zlo\u010dine i raseljavanje. Narodni ustanak sru\u0161io je Ba\u0161ira u aprilu 2019, ali vojno-civilna tranzicija prekinuta je udarom 2021. Sukob Sudanskih oru\u017eanih snaga i Snaga za brzu podr\u0161ku izbio je 15. aprila 2023. i prerastao u rat za teritoriju i dr\u017eavu.<\/p>\n\n\n\n
Pre rata, poljoprivreda, sto\u010darstvo, zlato, usluge, trgovina i tranzit ju\u017enosudanske nafte \u010dinili su glavne oslonce privrede. Navodnjavani projekt Gezira izme\u0111u Plavog i Belog Nila proizvodi pamuk, p\u0161enicu i druge kulture, dok ki\u0161na poljoprivreda u Kordofanu, Darfuru i Gedarefu daje sirak, susam, kikiriki i gumiarabiku. Sto\u010darski karavani i izvoz prema Egiptu i Zalivu povezuju velika ruralna podru\u010dja sa lukama. Posle gubitka ve\u0107ine naftnih polja 2011, vlada se vi\u0161e oslonila na zlato, \u010desto iz neformalnih i politi\u010dki kontrolisanih rudnika. Rat je zatvorio fabrike i banke, razorio tr\u017ei\u0161ta Kartuma, presekao poljoprivredne lance i prebacio administrativno sredi\u0161te prema Port Sudanu. Svetska banka je procenila duboke kontrakcije 2023. i 2024, a rast od oko 3,1 odsto 2025. odra\u017eavao je nisku osnovu i delimi\u010dan oporavak, ne povratak normalnosti. Inflacija, nesta\u0161ice, plja\u010dka imovine i fragmentacija valute u\u010dinili su pre\u017eivljavanje zavisnim od neformalne trgovine, doznaka i pomo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n
Poslednji nacionalni popis odr\u017ean je 2008, pre secesije Ju\u017enog Sudana, pa zemlja nema savremen popis koji odgovara dana\u0161njim granicama. Svetska banka je za 2025. procenila oko 51,7 miliona stanovnika, ali ratna smrtnost, masovno kretanje i slaba registracija \u010dine svaku projekciju nesigurnom. Sudan ima 18 saveznih dr\u017eava, podeljenih na lokalitete, ali stvarna uprava zavisi od vojne kontrole i bezbednosti. Pre rata metropolitanski Kartum bio je daleko najve\u0107a urbana koncentracija, sa Omdurmanom i Bahrijem, dok su Port Sudan, Wad Madani, Nyala, El Obeid, Kassala i El Fasher bili glavni regionalni centri. Do marta 2026. vi\u0161e od 11,6 miliona ljudi bilo je prisilno raseljeno unutar zemlje ili preko granica, a milioni su se vra\u0107ali ili ponovo selili kako su se frontovi menjali. Stanovni\u0161tvo Darfura, Kordofana, Nuba planina, isto\u010dnih oblasti i doline Nila razlikuje se po jeziku i na\u010dinu \u017eivota. Rat je tu raznolikost pretvorio u humanitarnu kartu razorenih gradova, prenapregnutih doma\u0107inskih zajednica i rasutih porodica.<\/p>\n\n\n\n
Arapski je naj\u0161ire kori\u0161\u0107en jezik dr\u017eave i grada, dok je engleski zadr\u017eao ustavni i obrazovni zna\u010daj, posebno posle mirovnog sporazuma 2005. Sudanski arapski slu\u017ei kao lingua franca, ali se govore nubijski jezici, beja, fur, masalit, zaghawa, jezici Nuba planina i mnogi drugi. Ve\u0107ina stanovni\u0161tva je muslimanska, uglavnom sunitska, sa sna\u017enim sufijskim redovima i lokalnim religijskim autoritetima; hri\u0161\u0107anske i tradicionalne zajednice prisutne su naro\u010dito me\u0111u raseljenima i u pojedinim perifernim oblastima. Kulturna istorija spaja nubijske civilizacije, arapsku poeziju, sufijske ceremonije, afri\u010dke ritmove i gradske umetni\u010dke pokrete. Haqiba muzika ranog 20. veka postavila je osnov savremene sudanske pesme, dok su tambur, \u017eenski bubnjevi daluka i regionalne tradicije stvorili mnogo \u0161iri zvu\u010dni prostor. Kartum je pre rata imao \u017eivu knji\u017eevnu, filmsku i likovnu scenu, a Omdurman va\u017ena tr\u017ei\u0161ta i verske institucije. Raseljavanje je ugasilo mnoge prostore, ali je istovremeno rasulo umetnike i arhive u nove gradove i dijasporu, gde se kulturni kontinuitet sada \u010duva pod ratnim uslovima.<\/p>\n\n\n\n
Sudan je nasledio \u017eelezni\u010dku mre\u017eu du\u017eu od 4.000 kilometara, izgra\u0111enu uglavnom u kolonijalnom periodu, ali su decenije zanemarivanja ostavile veliki deo pruga sporim ili neaktivnim. Glavni pravci povezivali su Wadi Halfu, Atbaru, Kartum, Port Sudan, Kassalu, Sennar i zapadne gradove. Drumovi nose ve\u0107inu tereta, uklju\u010duju\u0107i koridore od Port Sudana prema unutra\u0161njosti i preko granica sa Egiptom, Etiopijom, \u010cadom i Ju\u017enim Sudanom. Port Sudan je glavna morska luka i od po\u010detka rata postao je i de facto administrativni centar. Me\u0111unarodni aerodrom u Kartumu te\u0161ko je o\u0161te\u0107en i dugo izvan redovnog saobra\u0107aja, pa su Port Sudan i drugi aerodromi preuzeli ulogu ulaznih ta\u010daka. Mostovi preko Nila, elektrane, vodovodi, bolnice i telekomunikacioni sistemi pretrpeli su te\u0161ka o\u0161te\u0107enja ili nestabilno snabdevanje. Plovidba Nilom ima lokalni zna\u010daj, ali ne mo\u017ee zameniti razru\u0161ene puteve i pruge. Obnova infrastrukture bi\u0107e jedan od najskupljih i politi\u010dki najosetljivijih poslova posle rata, jer \u0107e raspored ulaganja pokazati koje oblasti dr\u017eava smatra prioritetnim.<\/p>\n\n\n\n
Sudan je \u010dlan Ujedinjenih nacija, Afri\u010dke unije, Arapske lige, IGAD-a, COMESA-e i Organizacije islamske saradnje. Njegov polo\u017eaj uz Nil i Crveno more povezuje severnu Afriku, Sahel, Rog Afrike i arapski svet, zbog \u010dega se u sukob uklju\u010duju interesi suseda, zalivskih dr\u017eava i velikih sila. Zemlja raspola\u017ee plodnim zemlji\u0161tem, zlatom, gumiarabikom, sto\u010dnim fondom, solarnim potencijalom i lukom blizu jedne od najva\u017enijih svetskih pomorskih ruta. Te prednosti trenutno ne mogu nadoknaditi razaranje institucija i najve\u0107u krizu raseljavanja na svetu. Politi\u010dko re\u0161enje mora\u0107e da obuhvati ne samo prekid vatre izme\u0111u dve oru\u017eane komande ve\u0107 civilnu vlast, lokalnu bezbednost i raspodelu resursa izme\u0111u centra i periferije. Bez toga \u0107e rekonstrukcija verovatno u\u010dvrstiti ratne ekonomije i nove linije podele. Budu\u0107i strate\u0161ki polo\u017eaj Sudana zavisi\u0107e od sposobnosti da obnovi jedinstveno javno podru\u010dje u kojem Nil, luke i poljoprivredna zemlja slu\u017ee stanovni\u0161tvu, a ne konkurentskim vojnim sistemima.<\/p>\n\n\n\n