Niger zauzima 1.267.000 kvadratnih kilometara u srcu Sahela i najve\u0107a je kopnena dr\u017eava zapadne Afrike po povr\u0161ini. Grani\u010di se sa Al\u017eirom, Libijom, \u010cadom, Nigerijom, Beninom, Burkinom Faso i Malijem, ali nema izlaz na more. Sahara pokriva pribli\u017eno dve tre\u0107ine teritorije: pustinju Tenere presecaju dine, \u0161ljunkovite ravni i masiv A\u00efr, gde Idoukal-n-Tagh\u00e8s dosti\u017ee oko 2.022 metra. Na severoistoku se uzdi\u017eu visoravni D\u017eado, a jugoistok prelazi prema slivu jezera \u010cad. Ju\u017eni pojas je ni\u017ei, topliji i pogodniji za poljoprivredu, pa se ve\u0107ina stanovni\u0161tva nalazi na malom delu zemlje uz granicu sa Nigerijom i Beninom. Reka Niger ulazi na jugozapadu, prolazi kroz Niamey i napu\u0161ta zemlju prema Beninu, obezbe\u0111uju\u0107i vodu, ribolov, navodnjavanje i jedini trajni veliki re\u010dni sistem dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n
Klima prelazi od gotovo potpuno pustinjske na severu preko sahelske u sredi\u0161tu do ne\u0161to vla\u017enije sudanske savane na krajnjem jugu. Ki\u0161na sezona traje uglavnom od juna do septembra i postaje sve kra\u0107a prema severu. U poljoprivrednom pojasu godi\u0161nje padavine \u010desto iznose 300 do 600 milimetara, dok sever prima manje od 100. Temperature su visoke ve\u0107i deo godine, a period od marta do maja mo\u017ee doneti ekstremnu vru\u0107inu pre po\u010detka ki\u0161a. Harmatan tokom suvih meseci prenosi pra\u0161inu i isu\u0161uje zemlji\u0161te. Duga su\u0161a smanjuje prinose prosa i sirka, iscrpljuje pa\u0161njake i tera sto\u010dare na du\u017ee sezonske migracije, dok obilne kratke ki\u0161e sve \u010de\u0161\u0107e izazivaju razorne urbane i re\u010dne poplave. Klimatski pritisak ne deluje izolovano: rast stanovni\u0161tva, nesigurnost i ograni\u010dena infrastruktura pretvaraju vremenske oscilacije u krize hrane i raseljavanje.<\/p>\n\n\n\n
Pustinjski ekosistemi A\u00efra i Tenerea \u0161tite retke vrste prilago\u0111ene su\u0161i, uklju\u010duju\u0107i gazele i ostatke populacija saharske faune, dok su akacije i trave koncentrisane u dolinama i oko privremenih voda. Na jugozapadu se nalaze savane i deo prekograni\u010dnog kompleksa W\u2013Arly\u2013Pendjari, jednog od poslednjih velikih stani\u0161ta divljih \u017eivotinja u regionu, iako ga ugro\u017eava oru\u017eano nasilje. Vegetacijski obrazac poznat kao \u201etigrovo \u017ebunje\u201c na platoima oko Niameya smenjuje trake grmlja i gole zemlje, usporavaju\u0107i oticanje vode. Poljoprivreda se oslanja na proso, sirak, crni gra\u0161ak, luk i pirina\u010d uz reku, a sto\u010darstvo na goveda, koze, ovce i kamile. Prenaseljenost ju\u017enih oranica, skra\u0107eni plodored i se\u010da ogreva pogor\u0161avaju degradaciju, ali poljoprivrednici u pojedinim oblastima obnavljaju drve\u0107e prirodnom regeneracijom i tako pobolj\u0161avaju zemlji\u0161te i prinose.<\/p>\n\n\n\n
U vla\u017enijim fazama praistorije Sahara je imala jezera, savane i ljudska naselja, o \u010demu svedo\u010de crte\u017ei i arheolo\u0161ki nalazi u A\u00efru. Kasnije su karavanski pravci povezali Agadez i Bilmu sa severnom Afrikom i gradovima Hausa prostora. Zapadni krajevi ulazili su u sferu Songajskog carstva, jugoistok je bio povezan sa Kanem-Bornuom, a na jugu su se razvijali Hausa gradovi i poljoprivredna tr\u017ei\u0161ta. Sultanat A\u00efr, osnovan u petnaestom veku, posredovao je izme\u0111u tuare\u0161kih konfederacija, trgovaca i zajednica oaza. D\u017eihad Usmana dan Fodija po\u010detkom devetnaestog veka preoblikovao je politi\u010dke odnose ju\u017eno od dana\u0161nje granice, dok su Damagaram i Zinder postali va\u017eni centri. Nijedna od ovih dr\u017eava nije odgovarala savremenim granicama; francuska kolonizacija kasnije je spojila veoma razli\u010dite saharske i sahelske prostore u jednu teritoriju.<\/p>\n\n\n\n
Francuske snage pot\u010dinile su ve\u0107i deo oblasti po\u010detkom dvadesetog veka posle nasilnih ekspedicija i dugog otpora, uklju\u010duju\u0107i tuare\u0161ke pobune. Niger je postao kolonija unutar Francuske Zapadne Afrike, sa upravom koncentrisanom u ju\u017enom pojasu i malo ulaganja u obrazovanje i infrastrukturu. Nezavisnost je progla\u0161ena 3. avgusta 1960. Prvu republiku zamenio je vojni pu\u010d 1974, a politi\u010dki \u017eivot su potom obele\u017eili vojni re\u017eimi, kratke demokratske faze i pobune na severu. Ustavni poredak obnovljen je 2010\u20132011, ali su d\u017eihadisti\u010dke grupe iz Malija, Burkine Faso i sliva jezera \u010cad pro\u0161irile napade na grani\u010dna podru\u010dja. Vojska je 26. jula 2023. preuzela vlast, \u0161to je izazvalo regionalne sankcije i prekid dela me\u0111unarodne pomo\u0107i. Povelja obnove iz 2025. uspostavila je novi tranzicioni okvir i dodatno udaljila zemlju od ranijih zapadnoafri\u010dkih institucija.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107ina stanovni\u0161tva \u017eivi od ki\u0161ne poljoprivrede, sto\u010darstva, sitne trgovine i neformalnih usluga. Uranijum iz oblasti Arlit decenijama je bio najpoznatiji izvozni resurs, ali su ni\u017ee cene, zatvaranje rudnika i politi\u010dki sporovi smanjili njegov relativni zna\u010daj. Nafta se proizvodi u isto\u010dnom basenu Agadem, a zavr\u0161etak izvoznog cevovoda do beninske obale otvorio je 2024. mogu\u0107nost mnogo ve\u0107eg izvoza, istovremeno stvaraju\u0107i novu zavisnost od tranzitnih odnosa. Zlato se vadi industrijski i zanatski, dok luk iz Agadeza i Tahoue, stoka i crni gra\u0161ak imaju regionalna tr\u017ei\u0161ta. Siroma\u0161tvo, mali poreski prihodi i prekidi trgovine ograni\u010davaju javna ulaganja. Solarni potencijal, navodnjavanje uz Niger i lokalna prerada hrane mogu pro\u0161iriti ekonomsku bazu, ali bez obrazovanja devoj\u010dica, bezbednosti i pouzdanih koridora te\u0161ko mogu pratiti demografski rast.<\/p>\n\n\n\n
Popis iz 2012. zabele\u017eio je 17.138.707 stanovnika, ali je taj podatak danas znatno ispod stvarnog broja. UNFPA je za 2025. procenjivao pribli\u017eno 27,9 miliona, a nacionalni statisti\u010dki prikazi za 2026. oko 28,6 miliona. Niger ima jednu od najmla\u0111ih populacija i najvi\u0161ih stopa rasta na svetu, pa se broj dece koja ulaze u \u0161kole i mladih koji tra\u017ee posao pove\u0107ava br\u017ee od kapaciteta dr\u017eave. Administrativno je podeljen na sedam regiona i glavni grad Niamey sa statusom posebne oblasti, a ni\u017ei nivoi su departmani i op\u0161tine. Najgu\u0161\u0107e su oblasti Maradi, Zinder, Tahoua i Dosso na jugu, dok Agadez obuhvata vi\u0161e od polovine teritorije sa malim brojem stanovnika. Niamey brzo raste kroz migraciju i prirodni prira\u0161taj, \u010desto u zonama izlo\u017eenim poplavama i bez pune komunalne infrastrukture.<\/p>\n\n\n\n
Povelja iz 2025. proglasila je hausu slu\u017ebenim jezikom, dok francuski i engleski imaju status radnih jezika. Hausa je ve\u0107 dugo najrasprostranjenija u trgovini i svakodnevnoj komunikaciji, a zarma-songaj dominira na zapadu. Tamashek, fulfulde, kanuri, arapski i drugi jezici odra\u017eavaju saharske, sto\u010darske i prekograni\u010dne zajednice. Islam je vera velike ve\u0107ine stanovni\u0161tva i okvir obrazovanja, prava i dru\u0161tvenih obreda, ali se verska praksa razlikuje prema bratstvima, u\u010denim tradicijama i lokalnoj istoriji. Agadez, sa zemljanom Velikom d\u017eamijom i starim gradom, pokazuje arhitekturu prilago\u0111enu pustinjskoj klimi i kolektivnom odr\u017eavanju. Tuare\u0161ko srebrarstvo, hausa tekstil, usmena poezija i muzika nisu izolovani folklor, ve\u0107 deo ekonomskih i dru\u0161tvenih mre\u017ea. Nacionalna kultura nastaje u stalnoj razmeni izme\u0111u poljoprivrednog juga, sto\u010darskog Sahela i karavanske Sahare.<\/p>\n\n\n\n
Asfaltirani putevi uglavnom povezuju Niamey sa Dosom, Maradijem, Zinderom, Tahouom i Agadezom, kao i sa granicama Benina, Burkine Faso i Nigerije. Zemlja nema operativnu \u017eelezni\u010dku vezu sa morem; projekat prema Beninu ostao je nedovr\u0161en zbog pravnih, finansijskih i politi\u010dkih sporova. Najve\u0107i deo uvoza i izvoza zato ide kamionima prema lukama Cotonou, Lom\u00e9, Tema i drugim zapadnoafri\u010dkim terminalima. Bezbednosna zatvaranja granica i lo\u0161e stanje lokalnih puteva mogu naglo pove\u0107ati cenu hrane i goriva. Reka Niger ima lokalni putni\u010dki i trgova\u010dki saobra\u0107aj, ali sezonski vodostaj i malo pristani\u0161ta ograni\u010davaju obim. Me\u0111unarodni aerodrom Diori Hamani u Niameyu i aerodrom u Agadezu nose glavne vazdu\u0161ne veze. U gradovima se koriste minibusevi, taksiji i motocikli, dok su udaljena sela \u010desto satima udaljena od asfaltiranog puta i zdravstvene ustanove.<\/p>\n\n\n\n
Niger je \u010dlan Ujedinjenih nacija, Afri\u010dke unije i Zapadnoafri\u010dke ekonomske i monetarne unije. Sa Malijem i Burkinom Faso formirao je Konfederaciju Saveza dr\u017eava Sahela, a njihov izlazak iz ECOWAS-a postao je efektivan u januaru 2025. Novi blok nagla\u0161ava bezbednosnu i politi\u010dku autonomiju, ali geografija i dalje vezuje Niger za obalske susede, nigerijsko tr\u017ei\u0161te i me\u0111unarodnu pomo\u0107. Uranijum, nafta i polo\u017eaj na migracionim i trgova\u010dkim pravcima daju zemlji strate\u0161ku va\u017enost, dok oru\u017eani sukobi, institucionalna neizvesnost i klimatska ranjivost pove\u0107avaju rizike. Najva\u017enija dugoro\u010dna prilika nije samo u novom izvozu sirovina, ve\u0107 u pretvaranju prihoda u obrazovanje, vodu, energiju i produktivna radna mesta. Obnova statisti\u010dkih, lokalnih i pravosudnih institucija jednako je va\u017ena kao vojna bezbednost, jer bez njih prihodi i pomo\u0107 te\u0161ko dolaze do udaljenih zajednica. Bez takve promene, demografska dinamika \u0107e nastaviti da raste br\u017ee od ekonomskih i upravnih kapaciteta dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n