Centralnoafri\u010dka Republika zauzima 622.984 kvadratna kilometra u geografskom sredi\u0161tu afri\u010dkog kontinenta i nema izlaz na more. Grani\u010di se sa \u010cadom na severu, Sudanom na severoistoku, Ju\u017enim Sudanom na istoku, Demokratskom Republikom Kongo i Republikom Kongo na jugu i Kamerunom na zapadu. Najve\u0107i deo zemlje \u010dini blago zatalasana visoravan, uglavnom izme\u0111u 500 i 900 metara nadmorske visine, koja se na severozapadu uzdi\u017ee prema masivima Jade i Kare, a na istoku prema uzvi\u0161enjima Bongo i Fertit. Najvi\u0161a ta\u010dka, planina Ngaoui na granici sa Kamerunom, dosti\u017ee oko 1.410 metara. Kroz unutra\u0161njost prolazi kontinentalno razvo\u0111e: reke Ubangi, Koto, Mbomu i Lobaje odvode vode prema slivu Konga, dok severne reke, me\u0111u kojima su Uam, Bamingi i Gribingi, pripadaju sistemu \u0160ari\u2013jezero \u010cad. Glavni grad Bangi razvio se na severnoj obali Ubangija, nasuprot teritoriji Demokratske Republike Kongo.<\/p>\n\n\n\n
Klima se menja od vla\u017ene ekvatorijalne na krajnjem jugu do sudansko-sahelske na severu i severoistoku. Dugoro\u010dni dr\u017eavni prosek iznosi pribli\u017eno 25 \u00b0C i oko 1.370 milimetara padavina godi\u0161nje, ali te vrednosti prikrivaju izra\u017eene regionalne razlike. Jugozapadne \u0161ume oko Berberatija, Nole i Dzanga-Sanghe primaju vi\u0161e od 1.600, a ponegde oko 1.800 milimetara ki\u0161e, dok su severne i severoisto\u010dne ravnice znatno suvlje. Ki\u0161na sezona na jugu mo\u017ee trajati od marta ili aprila do novembra; u sredi\u0161njim oblastima uglavnom traje od maja do oktobra, a na severu je kra\u0107a i koncentrisana izme\u0111u juna i septembra. Tokom su\u0161ne sezone harmatan donosi suv i pra\u0161njav vazduh sa severa. Poplave naj\u010de\u0161\u0107e poga\u0111aju ju\u017ene re\u010dne doline i niske delove Bangija, dok su\u0161a, degradacija pa\u0161njaka i po\u017eari izra\u017eeniji na severu. Klimatski modeli ukazuju na dalje zagrevanje i ve\u0107u promenljivost padavina, pri \u010demu ograni\u010dena mre\u017ea meteorolo\u0161kih stanica ote\u017eava precizne lokalne projekcije.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume su 2023. pokrivale oko 35,7% kopnene povr\u0161ine, odnosno vi\u0161e od 220.000 kvadratnih kilometara, ali nisu ravnomerno raspore\u0111ene. Jugozapad pripada severnom rubu basena Konga i obuhvata guste poluzimzelene \u0161ume sa mahagonijem, sapelijem i drugim komercijalnim vrstama drveta, dok se prema sredi\u0161tu vegetacija menja u mozaik \u0161umskih savana, galerijskih \u0161uma i obradivog zemlji\u0161ta. Severom dominiraju otvorenije sudanske savane i sezonski pa\u0161njaci. Za\u0161ti\u0107eni kompleks Dzanga-Sangha deo je prekograni\u010dnog podru\u010dja Sangha Trinational i stani\u0161te je \u0161umskih slonova, zapadnih nizijskih gorila i brojnih primata. Na severoistoku Nacionalni park Manovo-Gounda Saint-Floris prostire se na 1,74 miliona hektara i \u010duva prelaz izme\u0111u sahelskih i centralnoafri\u010dkih ekosistema, mada su krivolov, nesigurnost i prekograni\u010dno sto\u010darstvo ozbiljno naru\u0161ili njegove populacije divljih \u017eivotinja. Poljoprivredno \u0161irenje, se\u010da, proizvodnja drvenog uglja, rudarenje i po\u017eari stvaraju pritisak na zemlji\u0161te, dok slaba kontrola teritorije ograni\u010dava sprovo\u0111enje propisa.<\/p>\n\n\n\n
Podru\u010dje dana\u0161nje dr\u017eave vekovima je bilo zona dodira zajednica koje su se kretale izme\u0111u basena Konga, sliva \u010cada i sudanskih ravnica. Zemljoradnja, obrada gvo\u017e\u0111a i lokalne trgova\u010dke mre\u017ee \u0161irile su se postepeno, ali nijedno prekolonijalno kraljevstvo nije obuhvatilo \u010ditavu savremenu teritoriju. Zande i Nzakara organizovali su politi\u010dke zajednice na jugoistoku, dok su Gbaja, Banda, Mand\u017eija, Mbaka, Sara i druge grupe odr\u017eavale razli\u010dite sisteme vlasti, rodbinskih veza i razmene. Od 18. i naro\u010dito tokom 19. veka, sever i istok sve sna\u017enije su povezivani sa dr\u017eavama Kanem\u2013Bornu, Bagirmi, Vadaj i Darfur. Trgovina stokom, slonova\u010dom i drugim dobrima bila je pra\u0107ena velikim pohodima za hvatanje robova, koji su raseljavali stanovni\u0161tvo i menjali demografsku kartu. Francuzi su 1889. uspostavili upori\u0161te u Bangiju, a teritorija je zatim oblikovana kao Ubangi-\u0160ari i 1910. uklju\u010dena u Francusku Ekvatorijalnu Afriku. Koncesionarske kompanije koristile su prinudni rad za sakupljanje kau\u010duka i drugih proizvoda, dok je Kongo-Var\u0430 pobuna od 1928. do 1931. predstavljala najve\u0107i organizovani otpor kolonijalnom sistemu.<\/p>\n\n\n\n
Posle Drugog svetskog rata Bartelmi Boganda izgradio je prvi \u0161iroki nacionalni politi\u010dki pokret i povezao zahtev za samoupravom sa kritikom prinudnog rada i rasne hijerarhije. Teritorija je 1. decembra 1958. postala autonomna Centralnoafri\u010dka Republika, a punu nezavisnost stekla je 13. avgusta 1960. pod predsednikom Davidom Dakom. Njega je poslednjeg dana 1965. zbacio \u017dan-Bedel Bokasa, koji je 1976. proglasio Centralnoafri\u010dko Carstvo, a slede\u0107e godine organizovao rasko\u0161no krunisanje usred sve autoritarnije vladavine. Francuska intervencija vratila je Daka 1979, Andre Kolingba preuzeo je vlast 1981, a vi\u0161estrana\u010dki izbori 1993. doveli su An\u017e-Feliksa Patasea na mesto predsednika. Fransoa Bozize zauzeo je vlast 2003, ali je koalicija Seleka osvojila Bangi u martu 2013, \u0161to je pokrenulo sukob sa antibalaka formacijama i dugotrajnu humanitarnu krizu. Faustin-Arkan\u017e Tuadera izabran je 2016; mirovni sporazum iz februara 2019. ostao je glavni politi\u010dki okvir, iako ga je nasilje Koalicije patriota za promene krajem 2020. ozbiljno oslabilo. Ustav iz 2023. ukinuo je ograni\u010denje predsedni\u010dkih mandata, a Tuadera je na osporavanim izborima u decembru 2025. osvojio tre\u0107i mandat.<\/p>\n\n\n\n
Savremena privreda po\u010diva na poljoprivredi za sopstvene potrebe, sto\u010darstvu, \u0161umarstvu, maloj trgovini i zanatskom iskopavanju zlata i dijamanata. Manioka je osnovna prehrambena kultura u velikom delu zemlje, uz kukuruz, kikiriki, pirina\u010d, sirak, proso i banane, dok su pamuk i kafa nekada imali ve\u0107u izvoznu ulogu nego danas. Drvo, zlato i dijamanti ostaju me\u0111u najva\u017enijim formalnim izvoznim proizvodima, ali neregistrovana proizvodnja i krijum\u010darenje umanjuju javne prihode i ote\u017eavaju sledljivost mineralnih lanaca. Svetska banka je za 2025. procenila nominalni bruto doma\u0107i proizvod na oko 3,07 milijardi ameri\u010dkih dolara, odnosno pribli\u017eno 556 dolara po stanovniku. Iza mogu\u0107ih godi\u0161njih stopa rasta nalazi se izuzetno niska proizvodna osnova: anketa iz 2021. pokazala je da je 71,6% stanovni\u0161tva \u017eivelo ispod me\u0111unarodne linije od tri dolara dnevno prema paritetu kupovne mo\u0107i iz 2021. godine. Nesigurnost, skupa energija, slabi putevi, mali doma\u0107i tr\u017ei\u0161ni kapacitet i ograni\u010den pristup finansiranju usporavaju preradu poljoprivrednih proizvoda i razvoj formalnog privatnog sektora.<\/p>\n\n\n\n
Administrativna reforma sprovedena od 2020. i 2021. organizovala je zemlju u 20 prefektura i pribli\u017eno 84 potprefekture, dok Bangi ima poseban polo\u017eaj u dr\u017eavnom sistemu. Demografski podaci zahtevaju oprez jer je poslednji potpuni popis sproveden 2003. i evidentirao je 3.895.139 stanovnika. Novi popis se priprema uz me\u0111unarodnu podr\u0161ku, ali do sredine 2026. nije objavljen noviji kona\u010dan rezultat. UNFPA je stanovni\u0161tvo za 2025. procenio na oko 5,5 miliona, \u0161to na nacionalnom nivou odgovara gustini od pribli\u017eno devet stanovnika po kvadratnom kilometru. Oko 45% ljudi \u017eivi u gradskim naseljima, ali je urbanizacija izrazito koncentrisana u Bangiju, daleko najve\u0107em ekonomskom i administrativnom sredi\u0161tu. Zapadne i jugozapadne prefekture, kao i koridori du\u017e glavnih puteva i reka, naseljeniji su od prostranog severoistoka. Stanovni\u0161tvo je veoma mlado, a njegovo prostorno raspore\u0111ivanje dodatno menjaju unutra\u0161nje raseljavanje, povratak izbeglica, sezonsko kretanje sto\u010dara i migracije prema glavnom gradu i susednim dr\u017eavama.<\/p>\n\n\n\n
Francuski i sango su slu\u017ebeni jezici, ali imaju razli\u010dite dru\u0161tvene uloge. Francuski preovla\u0111uje u dr\u017eavnoj upravi, vi\u0161em obrazovanju, zakonodavstvu i delu medija, dok sango povezuje govornike brojnih lokalnih jezika i koristi se u trgovini, svakodnevnom gradskom \u017eivotu, radiju i politi\u010dkoj komunikaciji. Jezi\u010dka slika obuhvata ubangijske, bantu, centralnosudanske i druge jezi\u010dke grupe, a vi\u0161ejezi\u010dnost je uobi\u010dajena. Hri\u0161\u0107anske crkve imaju sna\u017ean javni i obrazovni uticaj, islam je istorijski va\u017ean me\u0111u zajednicama severa, istoka i trgova\u010dkih gradova, dok su verske prakse \u010desto povezane sa starijim lokalnim predstavama o precima, zemlji i isceljenju. Usmena knji\u017eevnost, poslovice, pripovedanje i muzika ostaju va\u017eni na\u010dini preno\u0161enja znanja. Posebno mesto zauzima vi\u0161eglasno pevanje zajednica Aka na jugozapadu: slo\u017eena \u010detvoroglasna polifonija, zasnovana na improvizaciji i zajedni\u010dkom u\u010de\u0161\u0107u, upisana je na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a. Savremena kultura Bangija istovremeno prima uticaje kongolske rumbe, gospela, francuskojezi\u010dne knji\u017eevnosti i regionalnih urbanih stilova.<\/p>\n\n\n\n
Saobra\u0107ajni sistem odra\u017eava kontinentalnu izolovanost zemlje. Centralnoafri\u010dka Republika nema \u017eeleznicu ni morsku luku, pa najve\u0107i deo spoljne trgovine zavisi od koridora Bangi\u2013Garua-Bulai\u2013Dual\u0430 i kamerunske luke Duala. Na tom pravcu teret kombinuje \u017eelezni\u010dki prevoz unutar Kameruna sa drumskim deonicama do Bangija; tro\u0161kove pove\u0107avaju stanje puteva, grani\u010dne procedure, bezbednosni rizici i duga zadr\u017eavanja. Ubangi omogu\u0107ava vezu sa Kin\u0161asom, Brazavilom i sistemom reke Kongo, ali je zbog promenljivog vodostaja obi\u010dno plovan samo oko \u0161est meseci godi\u0161nje. Me\u0111unarodni vazdu\u0161ni saobra\u0107aj koncentrisan je na aerodrom Bangi M\u2019Poko, dok ve\u0107ina drugih aerodroma i uzleti\u0161ta ima ograni\u010dene kapacitete. Van glavnih koridora mnogi putevi su neasfaltirani i tokom ki\u0161ne sezone postaju te\u0161ko prohodni, zbog \u010dega ruralne zajednice ostaju udaljene od tr\u017ei\u0161ta, bolnica i \u0161kola. Pristup elektri\u010dnoj energiji obuhvatao je samo 17,6% stanovni\u0161tva 2023, a internet je 2024. koristilo oko 14%, uprkos novim solarnim postrojenjima, obnovi puteva i projektima za pobolj\u0161anje re\u010dnog transporta.<\/p>\n\n\n\n
Centralnoafri\u010dka Republika je \u010dlanica Ujedinjenih nacija, Afri\u010dke unije, Ekonomske zajednice dr\u017eava Centralne Afrike, Centralnoafri\u010dke ekonomske i monetarne zajednice, Me\u0111unarodne organizacije frankofonije i Svetske trgovinske organizacije. Koristi centralnoafri\u010dki CFA franak, \u010diju monetarnu politiku vodi regionalna Banka dr\u017eava Centralne Afrike. Misija UN MINUSCA, prisutna od 2014, ostaje klju\u010dna za za\u0161titu civila, podr\u0161ku izborima, obnovu dr\u017eavne uprave i stabilizaciju podru\u010dja iz kojih su potisnute oru\u017eane grupe. Polo\u017eaj izme\u0111u basena Konga, Sahela, Sudana i regiona Velikih jezera daje zemlji ekolo\u0161ki i geopoliti\u010dki zna\u010daj koji prevazilazi njenu ekonomsku veli\u010dinu. Istovremeno, trajna raseljenost, ograni\u010dena teritorijalna uprava, slab pravosudni sistem, zavisnost od spoljne pomo\u0107i i konkurencija stranih bezbednosnih i ekonomskih aktera ote\u017eavaju izgradnju institucija. Odr\u017eivo \u0161umarstvo, transparentnije rudarstvo, prerada poljoprivrednih proizvoda, solarna i hidroenergija i bolja regionalna povezanost predstavljaju realne mogu\u0107nosti, ali \u0107e njihov u\u010dinak zavisiti od toga da li dr\u017eava mo\u017ee pretvoriti \u0161iru bezbednosnu kontrolu u pouzdane javne usluge, lokalnu odgovornost i dugoro\u010dnu ekonomsku uklju\u010denost.<\/p>\n\n\n\n