![\"Manama-Travel-Guide-Bahrein-travel-Guide-Bi-Travel-S-Helper\"\/](\"https:\/\/storage.googleapis.com\/world-travel-guide\/2024\/11\/Manama-Travel-Guide-Bahrain-travel-Guide-By-Travel-S-Helper-1024x576.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nManama, glavni i najve\u0107i grad, nalazi se na severoisto\u010dnom vrhu ostrva Bahrein. Na prvi pogled mo\u017ee podse\u0107ati na bilo koju modernu metropolu u Zalivu \u2013 blistavi neboderi i ure\u0111eni bulevari pored vode \u2013 ali ispod tog omota\u010da le\u017ei izuzetno slojevit grad. Moderna finansijska \u010detvrt Bahreina sa svojim staklenim kulama (na primer, Svetski trgovinski centar u Bahreinu sa dve kule) nadvija se nad lavirintom niskih uli\u010dica i istorijskih sukova. U starom kvartu, uske uli\u010dice se otvaraju ka u\u017eurbanim pijacama gde se trgovci generacijama cenkaju za bisere, za\u010dine, tekstil i tepihe. Tezge sa mirisom za\u010dina i prodavci kioska sa staklenim narukvicama ustupaju mesto osen\u010denom pe\u0161a\u010dkom trgu u blizini Bab el-Bahreina. Ovde Nacionalni muzej Bahreina \u2013 duga\u010dka, niska zgrada u hladu krovova izbelenih od sunca \u2013 tuma\u010di bogatu pro\u0161lost Maname, prepri\u010davaju\u0107i portugalski i persijski period, kao i arapsko nasle\u0111e zemlje. Zaista, grad je osvojila Portugalija 1521. godine, a Persija 1602. godine, pre nego \u0161to je dinastija Al-Halifa ponovo preuzela kontrolu krajem 18. veka. Galerije muzeja i obli\u017enja Velika d\u017eamija Al-Fateh (sa ogromnom kupolom od fiberglasa koja mo\u017ee da primi preko 7.000 ljudi) nude opipljiv dokaz tih pro\u0161lih vremena me\u0111u neboderima.<\/p>\n\n\n\n
Nasuprot tome, izvan istorijskog jezgra Manama se prote\u017ee \u0161irokim avenijama isprekidanim modernim tr\u017enim centrima i hotelima. Korni\u0161 al-Fateh du\u017e zaliva okru\u017een je luksuznim odmarali\u0161tima i \u0161etali\u0161tima obraslim palmama. Pa ipak, \u010dak i ovde se mogu nazreti tradicionalni elementi: drveni \u010damac vezan za moderni mol ili stara izlo\u017eba ronjenja za bisere usred luksuzne gradnje, dr\u017ei grad usidrenim u svojim korenima. Radnim danima uve\u010de saobra\u0107aj du\u017e autoputa Kralja Fajsala je prepun ljudi koji putuju na posao, ali odmah pored tih puteva nalaze se kafi\u0107i gde penzioneri igraju tablu uz slatki crni \u010daj ili \u0161i\u0161u (nargilu). U manamskom okrugu Suk, vlasnici prodavnica se pozdravljaju na arapskom kao \u0161to su to \u010dinile generacije porodica, pore\u0111aju\u0107i stolice oko istro\u0161enih mesinganih d\u017eezvi za kafu. Ovo postojanje starog usred novog \u2013 kada gradska silueta blista od napretka \u2013 me\u0161tani \u010desto smatraju pravom su\u0161tinom bahreinske kulture.<\/p>\n\n\n\n
Moderni sadr\u017eaji koegzistiraju sa tradicijom u Manami. Mo\u017eda nijedna gra\u0111evina bolje ilustruje ovo od Velike d\u017eamije Al-Fateh: ogromna molitvena dvorana od belog mermera i blistave kaligrafije, a opet ispod moderne kupole od fiberglasa projektovane da smesti 7.000 vernika. Svakog dana, nemuslimanski posetioci mogu biti vo\u0111eni kroz njen spokojni enterijer, suprotstavljanje otvorenosti i predanosti usred u\u017eurbanog grada. Nedaleko, finansijski tornjevi se nalaze uz zaliv uz safirne vode \u2013 vode\u0107i simboli transformacije Bahreina u 20. veku. Ukratko, \u0161arm Maname le\u017ei u ovim kontrastima: visoki tornjevi iznad, a ispod njih vekovni bazar gde se jo\u0161 uvek cenka (i \u010desto pronalazi) fino tkani tepisi ili ru\u010dno duvano staklo.<\/p>\n\n\n\n
Ostrvo Sitra<\/h2>\n\n\n\n![\"Sitra-ostrvo-Bahrein-putni\u010dki-vodi\u010d-po-putovanja-S-pomo\u0107nik\"\/](\"https:\/\/storage.googleapis.com\/world-travel-guide\/2024\/11\/Sitra-Island-Bahrain-travel-Guide-By-Travel-S-Helper-1024x576.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nIsto\u010dno od prestonice nalazi se Sitra, usko ostrvo koje je do\u017eivelo evoluciju bahreinske ekonomije od agrarne do industrijske. Sitra je nekada bila poznata po svojim palminim \u0161umarcima i ba\u0161tenskim parcelama koje su se snabdevale prirodnim izvorima. Do sredine 20. veka, veliki deo njene severne ravnice bio je poljoprivredno zemlji\u0161te, a jug je bio pro\u0161aran ribarskim selima. Me\u0111utim, tokom poslednjih pola veka, pejza\u017e ostrva se dramati\u010dno promenio. Skladi\u0161ta nafte sada dominiraju ju\u017enim krajem Sitre, na primer, ogromni rezervoari za naftu BAPCO koji primaju sirovu naftu za distribuciju. U stvari, Sitra upravlja ve\u0107inom bahreinskog naftnog saobra\u0107aja, a na ostrvu se nalazi terminal naftovoda Dahran-Sitra iz Saudijske Arabije i glavno pristani\u0161te za izvozne brodove. NJegova ekonomija \u201enekada se zasnivala na poljoprivredi i ribarstvu\u201c, napominje bahreinski savet za \u017eivotnu sredinu, ali je danas usredsre\u0111ena na naftu i laku industriju.<\/p>\n\n\n\n
Uz ovu industrijsku ekspanziju le\u017ee tragovi starije strane Sitre. Mala sela poput Al Harid\u017eije i Mahaze i dalje su grupisana du\u017e njenih obala, ostaci ruralne pro\u0161losti ostrva. U ovim zajednicama se nalaze zdepaste bele ku\u0107e i lokalne d\u017eamije, a mo\u017eda i duga senka minareta na dvori\u0161tu sa su\u0161enim urmama. Ribari i dalje pokre\u0107u svoje male \u010damce iz uvala Vadijan i Sufala pre zore, izvla\u010de\u0107i mre\u017ee u zoru ba\u0161 kao \u0161to su to \u010dinili njihovi o\u010devi. Stoga se ovde gotovo mogu osetiti \u201edve strane Bahreina\u201c na delu: \u010disti betonski rezervoari za skladi\u0161tenje i vi\u0161espratni saloni automobila pomenuti u zvani\u010dnim izve\u0161tajima, i skromni ribari koji se brinu o mre\u017eama za lov na rakove iz ofarbanih ribarskih \u010damaca.<\/p>\n\n\n\n
Severni kraj Sitre je povezan sa glavnim ostrvom nasipima, \u0161to je \u010dini usputnom stanicom za radnike koji putuju u Manamu ili obli\u017enje industrijske zone. Kampus Univerziteta primenjenih nauka i me\u0111unarodne \u0161kole na Sitri su tako\u0111e porasle poslednjih decenija, privla\u010de\u0107i studente sa celog ostrva. U me\u0111uvremenu, geografija ostrva ga \u010dini kapijom ka mirnijim vodama. Na kratkoj vo\u017enji brodom od Sitre nalazi se arhipelag odmarali\u0161ta Al Dar \u2013 par ostrvaca obraslih palmama do kojih se mo\u017ee do\u0107i iz male ribarske luke Sitre. Ova mala ostrva nude pe\u0161\u010dane pla\u017ee i kabine pokrivene palmama; iako izgra\u0111ene za turiste, podse\u0107aju na vekovnu povezanost regiona sa morem.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, Sitra danas nije ni samo industrijska niti potpuno pastoralna, ve\u0107 i jedno i drugo. NJene d\u017eamije i drve\u0107e koje pru\u017ea hlad nalaze se nedaleko od visokonaponskih vodova i rafinerijskih koridora. Posetioci prime\u0107uju da se \u201enalazi na isto\u010dnoj ivici Bahreina\u201c i pru\u017ea uvid u svakodnevni \u017eivot \u2013 od zaustavljanja ispred tezge sa falafelom pored puta u glavnoj ulici Sitre do posmatranja tankera u zalivu. Jedan bahreinski pisac je primetio da vam ostrvo omogu\u0107ava da \u201esvedo\u010dite dve strane Bahreina koje rade zajedno\u201c \u2013 jednu stranu koja bu\u0161i naftu i jednu stranu koja vu\u010de mre\u017ee davne ribarske ekonomije. Ukratko, Sitra je mikrokosmos moderne istorije Bahreina, koji se prote\u017ee izme\u0111u starog i novog.<\/p>\n\n\n\n
Riffa<\/h2>\n\n\n\n![\"Riffa-Bahrein-travel-Guide-Bi-Travel-S-Helper\"\/](\"https:\/\/storage.googleapis.com\/world-travel-guide\/2024\/11\/Riffa-Bahrain-travel-Guide-By-Travel-S-Helper-1024x576.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nBlizu centra ostrva Bahrein nalazi se Rifa, istorijski drugi po veli\u010dini grad u zemlji. U 19. veku Rifa je zapravo bila glavno naselje na ostrvu, sve dok rast luke Maname nije pretekao taj rast. Danas Rifa \u010duva me\u0161avinu starog i novog. NJena najupe\u010datljivija znamenitost je tvr\u0111ava Rifa (tvr\u0111ava \u0160eik Salman bin Ahmed Al Fateh), kamena citadela od peskovito-sme\u0111eg kamena izgra\u0111ena u 18. i 19. veku na vrhu strme padine izme\u0111u isto\u010dne i zapadne Rife. Iz grada se vide njene okrugle kule koje kruni\u0161u brdo, a svaki bedem je isklesan poznatim \u0161koljkastim \u201ezupcima\u201c bliskoisto\u010dnih tvr\u0111ava. Unutar tvr\u0111ave nalaze se sobe i odaje u kojima je \u017eiveo \u0160eik Salman; napolju, u mirnim danima, zveckanje molitve mujezina daleke d\u017eamije jo\u0161 uvek se mo\u017ee \u010duti preko pustinjske ravnice.<\/p>\n\n\n\n
Iza tvr\u0111ave, staro jezgro Rife prostire se u nizu krivudavih ulica i trgova. Ovde trgovci i dalje tovare vre\u0107e urmi i za\u010dina na kola, a \u017eene u abajama razgledaju izlo\u017eene fine tepihe. Tradicionalni zanati opstaju usred novog: \u010dak i kada se pojavljuju luksuzni butici i cementne stambene zgrade, mo\u017eete nai\u0107i na radionice zlatara koji izra\u0111uju ukrasne bal\u010dake bode\u017ea ili na lokalne porodice koje se cenkaju oko bisera na \u0161arenoj natkrivenoj pijaci. Stari Suk ar-Rifa je \u017eivahan pija\u010dnim danima, njegove \u010dajd\u017einice su pune starijih ljudi u kafijama koji razgovaraju o porodici i politici. Jedan posetilac je opisao Rifino iskustvo kao pronala\u017eenje \u201ekaraktera starog sveta\u201c u njenim uli\u010dicama \u2013 i zaista, veliki deo Rife i dalje deluje kao rastegnuto selo, sa slojevima istorije prisutnim na pijacama i uglovima kafi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, Rifa je daleko od stati\u010dnog. NJeno isto\u010dno predgra\u0111e Rifa sada je doma\u0107in Nacionalnog stadiona Bahreina (iako mu je zvani\u010dni naziv Me\u0111unarodni stadion Bahreina, slu\u017ei kao nacionalni fudbalski stadion) i obli\u017enjih sportskih objekata. Grad je tako\u0111e dom Kraljevskog golf kluba, jednog od najstarijih i najpoznatijih terena u Zalivu \u2013 bujnog zelenog prostranstva koje deluje gotovo neumesno u odnosu na okolna oker brda. Teren za golf, izgra\u0111en krajem 20. veka, privukao je me\u0111unarodne turnire i nova stambena naselja na svoje ivice. Za razliku od vekovnog kamena tvr\u0111ave Rifa, ferveji i ure\u0111ene ba\u0161te golf kluba simbolizuju moderni razvoj koji je stigao.<\/p>\n\n\n\n
Poslednjih godina Rifa se dodatno pro\u0161irila velikim stambenim kompleksom (Nova Rifa) koji se zra\u010di ka jugu. Autoputevi sada direktno povezuju Rifu sa Manamom, a saobra\u0107aj putnika je porastao. Pa ipak, \u010dak i kako stanovni\u0161tvo Rife raste, stara \u010detvrt ostaje relativno mala i mirna. U jednoj od njenih uskih ulica, prodavac bi mogao da skuplja tepihe dok deca u \u0161kolskim uniformama \u017eure ku\u0107i. Samo nekoliko blokova dalje, korporativni znakovi i auto-saloni svedo\u010de o savremenoj ulozi grada. Identitet Rife po\u010diva na ovoj me\u0161avini: impozantna silueta tvr\u0111ave Rifa sa pogledom na ba\u0161te 21. veka i bazari koji bi mogli delovati identi\u010dno onima od pre pola milenijuma. Prilikom dana\u0161nje posete Rifi, \u010dovek je impresioniran koegzistencijom njenih \u201eanti\u010dkih sudnica\u201c i modernih sadr\u017eaja \u2013 zapravo, lokalni posmatra\u010d bi mogao primetiti da novi tr\u017eni centri i putevi Rife jednostavno okru\u017euju isti drevni centar koji je dugo bio sidro ju\u017enog Bahreina.<\/p>\n\n\n\n
Muharak<\/h2>\n\n\n\n![\"Muharrak-Bahrein-travel-Guide-Bi-Travel-S-Helper\"\/](\"https:\/\/storage.googleapis.com\/world-travel-guide\/2024\/11\/Muharraq-Bahrain-travel-Guide-By-Travel-S-Helper-1024x576.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nNa ostrvu severoisto\u010dno od Maname nalazi se grad Muharak, tre\u0107i po veli\u010dini centar Bahreina. Muharak je bio prestonica Bahreina mnogo decenija (od kraja 18. veka do 1932. godine) i jo\u0161 uvek je vazdu\u0161na kapija zemlje \u2013 Me\u0111unarodni aerodrom u Bahreinu zauzima veliki deo ostrva Muharak. Grad je poznat po o\u010duvanju tradicionalne kulture: stare ku\u0107e od koralnog kamena ni\u017eu se du\u017e njegovih uli\u010dica, a \u010duveni suk u Muharaku i dalje privla\u010di gomile svojim tezgama sa za\u010dinima i radionicama brodograditelja. U tom smislu, grad deluje kao vremenska kapsula. Posetioci \u010desto isti\u010du kontrast izme\u0111u Muharaka i Maname: dok je Manama me\u0111unarodna i brza, Muharak je provincijalniji, sa uskim ulicama i mirnijim ritmom.<\/p>\n\n\n\n
Koreni Muharaka se\u017eu veoma duboko. Bio je deo civilizacije Dilmun iz bronzanog doba, a antika ga je \u010dak povezivala sa \u0161irim legendama (Grci su ostrvo nekada zvali Tilos, \u010dak su i feni\u010danski mitovi bili vezani za njega). Do kasne antike, Muharak je postao upori\u0161te nestorijanskog hri\u0161\u0107anstva: samo ime jednog sela, Al-Dair, zna\u010di \u201emanastir\u201c, a drugog, Kalali, odnosi se na \u201emona\u0161ke manastire\u201c. (Ova imena su i danas u upotrebi.) Oni koji lutaju starim gradom i dalje mogu prona\u0107i drevne molitvene kapele ili poru\u0161ene temelje crkava usred krivudavih ulica. U 16. i 17. veku Muharak je do\u017eiveo svoj deo sukoba: Portugal je preuzeo kontrolu nad Bahreinom 1521. godine, zatim Persijom 1602. godine, pre nego \u0161to su \u0161eici Al-Halifa kona\u010dno stekli trajnu vlast od 1783. godine pa nadalje.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107i deo 200 godina starog urbanog tkiva Muharaka ostao je netaknut. Ku\u0107a Sijadi i tvr\u0111ava Bu Maher u Muharaku predstavljaju nacionalni spomenici, ali svakodnevni \u017eivot se verovatno mo\u017ee na\u0107i na lokalnim pijacama i uskim kafi\u0107ima. Muharak je dugo bio centar bahreinske umetnosti: \u010dak je i savremeni bahreinski peva\u010d Ali Bahar odrastao ovde. \u0160etnja gradom \u010desto uklju\u010duje poglede na tradicionalne muzi\u010dare koji \u0161timuju ude u kafi\u0107u ili gra\u0111ane koji pu\u0161e nargilu ispod urmi na bulevaru. Ovi prizori isti\u010du reputaciju Muharaka kao \u010duvara starih obi\u010daja. Posmatra\u010d bi mogao primetiti da se na nedeljnim gradskim pijacama nastavlja prevoz robe ba\u0161 kao i pre jednog veka, nude\u0107i za\u010dine, tekstil i slatki\u0161e uz pozadinu arapskih natpisa i \u010daja od mente koji sipaju prodavci.<\/p>\n\n\n\n
Sport tako\u0111e igra ulogu u identitetu Muharaka. Grad je dom sportskog kluba Al-Muharak, najuspe\u0161nijeg fudbalskog tima u zemlji. Osnovan 1928. godine, klub je osvojio vi\u0161e doma\u0107ih prvenstava i trofeja nego bilo koji drugi u Bahreinu. Na dane utakmica, navija\u010di kluba obu\u010deni u grimiznu uniformu izlivaju se na tribine stadiona i ulice. Ova moderna strast prema fudbalu udobno se nalazi pored gradskih tajanstvenih d\u017eamija i bazara: na kraju krajeva, zajednica sportskog kluba Muharak nastala je iz istih tih naselja.<\/p>\n\n\n\n
U geografskom smislu, Muharak nije veliki, ali nosi ose\u0107aj starine. Sa njegovog korni\u0161a mo\u017ee se pogledati preko luke na novu siluetu Maname, ose\u0107aju\u0107i decenije promena \u010dak i u kratkom vremenskom periodu. U samom Muharaku, drveni \u010damci mo\u017eda jo\u0161 uvek plove vodama luke, a zanatlije mo\u017eda jo\u0161 uvek rezbare sedef u nakit, sli\u010dno kao \u0161to su to radili u vreme Dilmuna. Vi\u0161eslojna istorija grada \u2013 od praistorijske do moderne \u2013 ispisana je u njegovom planu ulica i fasadama zgrada. Za informisanog posetioca, Muharak nudi gotovo stalni podsetnik da se urbani identitet Bahreina prote\u017ee mnogo dublje od njegovog naftnog buma.<\/p>\n\n\n\n
Havarska ostrva<\/h2>\n\n\n\n![\"Havar-Ostrva-Bahrein-putovanje-Vodi\u010d-Bi-Travel-S-Helper\"\/](\"https:\/\/storage.googleapis.com\/world-travel-guide\/2024\/11\/Hawar-Islands-Bahrain-travel-Guide-By-Travel-S-Helper-1024x576.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nDaleko ju\u017eno od glavnih naseljenih ostrva Bahreina nalaze se ostrva Havar, udaljeni arhipelag okrenut ka katarskoj obali. Havari su gotovo u potpunosti nenaseljeni, \u0161to predstavlja neku vrstu ostrvske divljine. Zapravo, sama bahreinska vlada naziva Havar \u201eposlednjom preostalom pravom divljinom Bahreina\u201c, isti\u010du\u0107i njegovu \u201ejedinstvenu prirodnu lepotu\u201c. Svako ko poseti Havar odmah \u0107e primetiti koliko se razlikuje od gradova Bahreina: nema puteva ni ku\u0107a na glavnom Havaru (zvani\u010dno Havar al-\u0160amalija) i tamo \u017eivi samo \u0161a\u010dica bahreinskih vojnika ili \u010duvara da ga \u0161tite. Umesto toga, ostrva su najpoznatija po divljem svetu.<\/p>\n\n\n\n
Pti\u010dji svet je glavna atrakcija. Desetine hiljada morskih ptica odmaraju se na koralnim obalama havarskog \u0161ejhdoma. Havari su doma\u0107ini jedine za\u0161ti\u0107ene kolonije za gne\u017e\u0111enje sokotarskog kormorana u Persijskom zalivu \u2013 gotovo crne morske ptice duga\u010dke oko 60 centimetara sa \u010dipkastom belom krestom tokom gne\u017e\u0111enja. Od 2000. do 2010. godine, UNESKO je dokumentovao da se oko 30.000 parova ranjivih sokotarskih kormorana gnezdi na Havaru, \u0161to ga \u010dini najve\u0107om takvom kolonijom na svetu. Kako dolazi prole\u0107e, jata ovih kormorana se bu\u010dno okupljaju na kamenitim pla\u017eama i u plitkim lagunama. Za posmatra\u010de ptica, uo\u010davanje sokotarskog kormorana ovde je poseban doga\u0111aj, jer se njihov broj na drugim mestima smanjio. Ptice selice i obalske ptice tako\u0111e se zadr\u017eavaju na muljevitim sprudovima oko ostrva, doprinose\u0107i kaleidoskopu \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
Pored ptica, Havari podr\u017eavaju nekoliko kopnenih \u017eivotinja i bogat morski \u017eivot. Vode oko ostrva imaju \u0161arenolike koralne grebene, gde ribe, pa \u010dak i poneka morska kornja\u010da, plivaju me\u0111u morskom travom. Na kopnu, dine i slane ravnice ponekad pokazuju tragove ve\u0107ih sisara: postoje zapisi o divljim kozama i, u retkim prilikama, arapskom oriksu (beloj pustinjskoj antilopi ponovo uvedenoj u Bahrein pre nekoliko decenija) koji slobodno lutaju. U proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu Bahreina, grupa Havar je izdvojena i zbog toga \u0161to ima populaciju \u201eugro\u017eenih morskih krava\u201c (dugonga). Ukratko, Havar je ekolo\u0161ki krhak; i Bahrein i Katar progla\u0161avaju delove Havara za\u0161ti\u0107enim prirodnim rezervatima. UNESKO-ov preliminarni spisak isti\u010de vrednost za\u0161tite ostrva, nagla\u0161avaju\u0107i da ih njihova izolacija \u010dini \u201enezamenljivim\u201c u o\u010duvanju prirodnog stanja pre razvoja.<\/p>\n\n\n\n
LJudska aktivnost na Havaru je minimalna. Glavni pristup je trajektom iz Sitre ili avionom do malog bahrijanskog aerodroma. \u010cuvari prirode patroliraju za\u0161ti\u0107enim zonama kako bi spre\u010dili uznemiravanje divljih \u017eivotinja. Povremeno se mogu na\u0107i ribarske kolibe na Havar al-D\u017danubiji (jednom od manjih ostrva) ili videti \u010damce istovarene na improvizovanom keju. Ali ovde nema komercijalnih objekata ili turisti\u010dkih hotela. Kada posetilac \u0161eta pla\u017eom Havar, ti\u0161ina je duboka \u2013 prekidaju je samo talasi i ptice. To je mesto za tiho posmatranje prirode. Moglo bi se stajati na strani ostrva okrenutoj ka vetru, slu\u0161aju\u0107i kormorane kako grak\u0107u iznad, ili posmatrati crvenkastog pe\u0161\u010danog orla kako kru\u017ei na horizontu.<\/p>\n\n\n\n
Stoga, Havarska ostrva pru\u017eaju o\u0161tar kontrast u odnosu na u\u017eurbane gradove Bahreina. Le\u017ee na granici kraljevstva \u2013 lanac stena i peska gde se ose\u0107a praznina i prostor iza njih, a ne gu\u017eva. Vazduh miri\u0161e na so, a sun\u010deva svetlost, kada se kosimo u zalazak sunca, obasjava celu panoramu zlatom. Za me\u0161tane koji su zabrinuti za o\u010duvanje prirode, Havar simbolizuje drevni zaliv koji jo\u0161 uvek postoji: upozorenje da nije svako mesto u Bahreinu predodre\u0111eno za izgradnju nebodera. U tom smislu, Bahrejnci sa po\u0161tovanjem govore o Havarskim ostrvima kao o poslednjim pravim divljim predelima zemlje.<\/p>\n\n\n\n
Hamad Grad<\/h2>\n\n\n\n![\"Hamad-Tovn-Bahrein-travel-Guide-Bi-Travel-S-Helper\"\/](\"https:\/\/storage.googleapis.com\/world-travel-guide\/2024\/11\/Hamad-Town-Bahrain-travel-Guide-By-Travel-S-Helper-1024x576.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nPribli\u017eno 18 kilometara jugozapadno od Maname nalazi se Hamad Taun (Madinat Hamad), jedno od najve\u0107ih modernih predgra\u0111a Bahreina. Osnovan 1984. godine kao deo vladine stambene inicijative, Hamad Taun je zami\u0161ljen kao novi grad za putnike na posao, za radne porodice kojima je stanovanje u Manami bilo skupo. Raspored grada je veoma pravilan i planski planiran. Za razliku od drevnih bahreinskih sukova, Hamad Taun je organizovan na mre\u017ei puteva sa centrima oko 22 numerisana kru\u017ena toka. Lokalne adrese se \u010desto daju brojem kru\u017enog toka (na primer, \u201eKru\u017eni tok 8\u201c). Ovaj sistem je trebalo da pojednostavi navigaciju i ozna\u010di identitet grada, i zaista, stanovnici \u010desto govore da \u017eive \u201eblizu petog kru\u017enog toka\u201c, a ne na nazivu ulice.<\/p>\n\n\n\n
Arhitektura i raspolo\u017eenje Hamad Tauna nesumnjivo podse\u0107aju na 20. vek: redovi be\u017e \u0161tuko stambenih zgrada i stambenih objekata sme\u0161teni su iza ogra\u0111enih dvori\u0161ta sa skromnim prednjim ba\u0161tama. Izme\u0111u njih se prote\u017eu \u0161iroke avenije, a ne krivudave ulice. Ose\u0107a se kao namerno izgra\u0111ena \u010detvrt \u2013 \u0161to i jeste. Do 2005. godine broj stanovnika je porastao na preko 50.000, uglavnom privla\u010de\u0107i radnike iz prestonice. Grad ima svoj tr\u017eni centar (Suk Vakif), \u0161kole i klinike, ali mu nedostaje istorijsko jezgro ili stare zgrade. \u010cak je i arhitektura d\u017eamija uglavnom moderna.
Zna\u010dajna karakteristika Hamad Tauna je blizina Bahreinske me\u0111unarodne staze u Sakiru, kompleksa za moto-sport koji je doma\u0107in godi\u0161nje Velike nagrade Formule 1. Sa nekih ta\u010daka u Hamad Taunu mo\u017ee se videti krivina tribina F1 staze i reflektori na horizontu. Tokom trka\u010dkih vikenda, gradski putevi prevoze vlasnike karavana automobila i autobusa do staze, povezuju\u0107i ovu spava\u0107u zajednicu sa jednim od glavnih mesta za zabavu u regionu.<\/p>\n\n\n\n
Uli\u010dni \u017eivot grada odra\u017eava njegovu funkciju. Radnim danima mnogi stanovnici voze ili autobusom do Maname na posao, dok je gradski trgova\u010dki centar vreva u ranim ve\u010dernjim satima. Prodavnice u Suk Vakifu predstavljaju mesto ve\u010dernjeg okupljanja: porodice \u0161etaju izme\u0111u prodavnica, a u malim kafi\u0107ima grupe mladih ljudi sa \u0161i\u0161a lulama \u0107askaju uz \u010daj. Ako neko iza\u0111e nakon mraka, sami numerisani kru\u017eni tokovi \u010desto imaju neformalne tezge sa vo\u0107em ili berberske stolice na svojim obodima \u2013 moderna, ali doma\u0107a scena.<\/p>\n\n\n\n
Po tonu, Hamad Taun je pre utilitaran nego slikovit. NJegovih 22 kru\u017ena toka (ponekad se u \u0161ali ka\u017ee da su poput trka\u010dke staze) i jednoobrazna gra\u0111evinska struktura daju mu pomalo surov izgled spolja. Pa ipak, ovo tako\u0111e stvara iznena\u0111uju\u0107i ose\u0107aj reda. No\u0107u, svetlost lampi du\u017e svakog kruga obasjava uredno o\u0161i\u0161ane \u017eive ograde i putokaze (svi ozna\u010deni svojim brojem). Dok se vozite kroz njega, postoji suptilni ritam u rasporedu, za razliku od haoti\u010dnog urbanog \u0161irenja starijih naselja. Stru\u010dnjak za planiranje bi mogao primetiti da Hamad Taun predstavlja primer bahreinskog pristupa brzom rastu stanovni\u0161tva s kraja 20. veka: dati ljudima mre\u017eu domova i dozvoliti da se \u017eivot zajednice izgradi.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, grad Hamad nije drevni niti romanti\u010dan, ali je simbol napora Bahreina u oblasti socijalnog stanovanja. Nastao je gotovo preko no\u0107i u \u017ebunastoj pustinji i danas je jedna od najprometnijih stambenih zona u zemlji. Spolja\u0161njem posmatra\u010du mo\u017ee izgledati kao \u0161ablonski razvoj; \u200b\u200bstanovniku je jednostavno \u201edom\u201c \u2013 sa d\u017eamijom izme\u0111u kru\u017enog toka 7 i 8, fudbalskim terenom iza kru\u017enog toka 15 i izmaglicom polja Sahir u daljini.<\/p>\n\n\n\n
Isa Grad<\/h2>\n\n\n\n![\"Isa-Tovn-Bahrein-travel-Guide-bi-Travel-S-Helper\"\/](\"https:\/\/storage.googleapis.com\/world-travel-guide\/2024\/11\/Isa-Town-Bahrain-travel-Guide-By-Travel-S-Helper-1024x576.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nIsa Taun (Madinat Isa) zauzima centralno ostrvo Bahrein, nedaleko ju\u017eno od starih sela Diraz i A'Ali. Kao i Hamad Taun, Isa Taun je pa\u017eljivo isplaniran, ali njegovo poreklo se\u017ee dalje u pro\u0161lost. Zamislila ga je bahreinska vlada po\u010detkom 1960-ih, ulice su izgradili britanski planeri, a prve ku\u0107e su useljene 1968. godine. Grad je dobio ime po \u0161eiku Isi ibn Salmanu el Kalifi, tada\u0161njem vladaru Bahreina. Za razliku od tradicionalnih sela od cigle u blizini, Isa Taun je trebalo da bude moderan: njegove ku\u0107e su bile \u010dvrste betonske vile, a ne stare ku\u0107e sa dvori\u0161tima, a putevi su bili \u0161iroki.<\/p>\n\n\n\n
Danas Isa Taun ima reputaciju mirnog, luksuznog stambenog podru\u010dja. Ku\u0107e su uglavnom bele ili bledo sive, jednostavnog oblika, \u010desto sa niskim zidovima i crepnim krovovima. Na prvi pogled mo\u017ee delovati jednoobrazno prigradski, ali \u0161etnja njegovim sporednim ulicama brzo otkriva \u017eivu lokalnu kulturu. Ubrzo se nalazi \u010duveni gradski bazar i pijaca. U srcu Isa Tauna nalazi se pokriveni pija\u010dni kompleks (\u010desto nazvan Suk al-Harad\u017e) i susedna glavna ulica bez vozila. Ovde se desetine malih prodavnica i tezgi ni\u017eu du\u017e pe\u0161a\u010dkih staza. Prodavci na tezgama izla\u017eu rolne vezenog materijala, gomile su\u0161enih za\u010dina, zamr\u0161ene rukotvorine i poslu\u017eavnike sa sve\u017ee pe\u010denim hlebom. Vazduh je obojen cimetom i kardamomom, pome\u0161anim sa slanim mirisom zalivskog povetarca. Me\u0111u kupcima se vide starije \u017eene u abajama kako se cenkaju sa prodavcima, a deca kako jure kroz gomilu dr\u017ee\u0107i slatke poslastice.<\/p>\n\n\n\n
Pijaca tako\u0111e ima prijatnu kulturu kafi\u0107a. Pod platnenim tendama, mu\u0161karci ispijaju crni \u010daj sa mentom i \u0107askaju o dnevnim vestima; mnogi pu\u0161e aromati\u010dnu \u0161i\u0161u za okruglim kafi\u0107kim stolovima. Sa ovih mesta mo\u017ee se diviti gomili tendi i izloga \u2013 neki su ispisani arapskim pismom, neki na engleskom \u2013 dok se \u010duju akcenti iz celog Bahreina. To je dru\u017eeljubiva, opu\u0161tena scena koja protivre\u010di modernom poreklu grada. Zaista, lako bi se moglo zamisliti da pijaca Isa Tauna postoji vek ili vi\u0161e, da nije elegantnih pastelnih ku\u0107a koje je blokiraju iza.<\/p>\n\n\n\n
Isa Taun tako\u0111e ima prepoznatljivu znamenitost: gradski stadion i sportski kompleks, izgra\u0111en 1960-ih. Otvoreno zeleno polje i betonske tribine prote\u017eu se pored fontane na glavnoj ulici. Zapravo, bahreinska fudbalska reprezentacija \u010desto igra na ovom stadionu \u0160eik Isa Sports Siti (kapaciteta oko 24.000), a njegova svetla plamte tokom utakmica. Modernisti\u010dke tribine stadiona sa ravnim krovom su iznena\u0111uju\u0107i prizor usred skromnog grada; one podse\u0107aju da je Isa Taun zami\u0161ljen kao presek bahreinskog dru\u0161tva, sa sadr\u017eajima poput stadiona i olimpijskog bazena koji su obezbe\u0111eni od samog po\u010detka. Na dane doga\u0111aja vide se reke navija\u010da u crvenim majicama kako hodaju kroz Isa Taun prema terenu, od porodica na \u0161tandovima restorana do tinejd\u017eera koji \u0161utiraju loptu ispred kapija. Prisustvo stadiona u\u010dvr\u0161\u0107uje Isa Taun na nacionalnoj mapi, \u010dak i dok ostatak grada ostaje stambeni.<\/p>\n\n\n\n
U su\u0161tini, Isa Taun je me\u0161avina planiranog grada i tradicionalnog \u017eivota. NJegove mirne uli\u010dice u kom\u0161iluku isprekidane su bazarima koji deluju kao da su stari vekovima. \u0160iroke ulice mo\u017eda odra\u017eavaju britanski dizajn, ali vreva prodavaca tkanina i \u010dajd\u017einica u oblasti pijace odra\u017eava lokalne obi\u010daje. Stanovnici \u010desto parkiraju svoje automobile i \u0161etaju do prodavnica uve\u010de dok se kom\u0161ije okupljaju pored fontane. Posetiocu koji prime\u0107uje ovu mirnu koegzistenciju ku\u0107a, pijaca i parkova, Isa Taun mo\u017ee delovati kao seoski grad koji je izrastao oko trga.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, Isa Taun ima karakter modernog bahreinskog predgra\u0111a sa o\u010duvanim dru\u0161tvenim srcem. Svetle \u0161tuko vile i prave avenije izgra\u0111ene su na praznom zemlji\u0161tu, ali ustupaju mesto aromati\u010dnim tezgama sa hranom i kroja\u010dkim radnjama u njegovom srcu. Zvani\u010dno ime grada podse\u0107a na zalivske monarhe, ali njegov svakodnevni puls odre\u0111uje prizor dece koja jure golubove na centralnom trgu. Za nekoga ko tra\u017ei autenti\u010dan deli\u0107 bahreinskog \u017eivota, Isa Taun to pru\u017ea bez pompe \u2013 \u200b\u200bmesto gde energija suka postoji u senci planiranja 20. veka.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Manama, glavni grad nacije, dom je najistaknutijih atrakcija zemlje. Ovde turisti mogu da odu na ekskurziju do stare portugalske tvr\u0111ave, \u010dije se zemlji\u0161te danas koristi za arheolo\u0161ka iskopavanja. U istom regionu nalazi se d\u017eamija Al Khamis, jedna od najstarijih islamskih gra\u0111evina. Kompleks Beit Al Kur'ana posebno je vredan posete jer sadr\u017ei istorijsku d\u017eamiju, prostrane bibliote\u010dke sale i lokalni muzej.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":35401,"parent":35335,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"elementor_theme","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"class_list":["post-35391","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35391","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=35391"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35391\/revisions"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35335"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/35401"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=35391"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/figure>\n\n\n\nIsto\u010dno od prestonice nalazi se Sitra, usko ostrvo koje je do\u017eivelo evoluciju bahreinske ekonomije od agrarne do industrijske. Sitra je nekada bila poznata po svojim palminim \u0161umarcima i ba\u0161tenskim parcelama koje su se snabdevale prirodnim izvorima. Do sredine 20. veka, veliki deo njene severne ravnice bio je poljoprivredno zemlji\u0161te, a jug je bio pro\u0161aran ribarskim selima. Me\u0111utim, tokom poslednjih pola veka, pejza\u017e ostrva se dramati\u010dno promenio. Skladi\u0161ta nafte sada dominiraju ju\u017enim krajem Sitre, na primer, ogromni rezervoari za naftu BAPCO koji primaju sirovu naftu za distribuciju. U stvari, Sitra upravlja ve\u0107inom bahreinskog naftnog saobra\u0107aja, a na ostrvu se nalazi terminal naftovoda Dahran-Sitra iz Saudijske Arabije i glavno pristani\u0161te za izvozne brodove. NJegova ekonomija \u201enekada se zasnivala na poljoprivredi i ribarstvu\u201c, napominje bahreinski savet za \u017eivotnu sredinu, ali je danas usredsre\u0111ena na naftu i laku industriju.<\/p>\n\n\n\n
Uz ovu industrijsku ekspanziju le\u017ee tragovi starije strane Sitre. Mala sela poput Al Harid\u017eije i Mahaze i dalje su grupisana du\u017e njenih obala, ostaci ruralne pro\u0161losti ostrva. U ovim zajednicama se nalaze zdepaste bele ku\u0107e i lokalne d\u017eamije, a mo\u017eda i duga senka minareta na dvori\u0161tu sa su\u0161enim urmama. Ribari i dalje pokre\u0107u svoje male \u010damce iz uvala Vadijan i Sufala pre zore, izvla\u010de\u0107i mre\u017ee u zoru ba\u0161 kao \u0161to su to \u010dinili njihovi o\u010devi. Stoga se ovde gotovo mogu osetiti \u201edve strane Bahreina\u201c na delu: \u010disti betonski rezervoari za skladi\u0161tenje i vi\u0161espratni saloni automobila pomenuti u zvani\u010dnim izve\u0161tajima, i skromni ribari koji se brinu o mre\u017eama za lov na rakove iz ofarbanih ribarskih \u010damaca.<\/p>\n\n\n\n
Severni kraj Sitre je povezan sa glavnim ostrvom nasipima, \u0161to je \u010dini usputnom stanicom za radnike koji putuju u Manamu ili obli\u017enje industrijske zone. Kampus Univerziteta primenjenih nauka i me\u0111unarodne \u0161kole na Sitri su tako\u0111e porasle poslednjih decenija, privla\u010de\u0107i studente sa celog ostrva. U me\u0111uvremenu, geografija ostrva ga \u010dini kapijom ka mirnijim vodama. Na kratkoj vo\u017enji brodom od Sitre nalazi se arhipelag odmarali\u0161ta Al Dar \u2013 par ostrvaca obraslih palmama do kojih se mo\u017ee do\u0107i iz male ribarske luke Sitre. Ova mala ostrva nude pe\u0161\u010dane pla\u017ee i kabine pokrivene palmama; iako izgra\u0111ene za turiste, podse\u0107aju na vekovnu povezanost regiona sa morem.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, Sitra danas nije ni samo industrijska niti potpuno pastoralna, ve\u0107 i jedno i drugo. NJene d\u017eamije i drve\u0107e koje pru\u017ea hlad nalaze se nedaleko od visokonaponskih vodova i rafinerijskih koridora. Posetioci prime\u0107uju da se \u201enalazi na isto\u010dnoj ivici Bahreina\u201c i pru\u017ea uvid u svakodnevni \u017eivot \u2013 od zaustavljanja ispred tezge sa falafelom pored puta u glavnoj ulici Sitre do posmatranja tankera u zalivu. Jedan bahreinski pisac je primetio da vam ostrvo omogu\u0107ava da \u201esvedo\u010dite dve strane Bahreina koje rade zajedno\u201c \u2013 jednu stranu koja bu\u0161i naftu i jednu stranu koja vu\u010de mre\u017ee davne ribarske ekonomije. Ukratko, Sitra je mikrokosmos moderne istorije Bahreina, koji se prote\u017ee izme\u0111u starog i novog.<\/p>\n\n\n\n
Riffa<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nBlizu centra ostrva Bahrein nalazi se Rifa, istorijski drugi po veli\u010dini grad u zemlji. U 19. veku Rifa je zapravo bila glavno naselje na ostrvu, sve dok rast luke Maname nije pretekao taj rast. Danas Rifa \u010duva me\u0161avinu starog i novog. NJena najupe\u010datljivija znamenitost je tvr\u0111ava Rifa (tvr\u0111ava \u0160eik Salman bin Ahmed Al Fateh), kamena citadela od peskovito-sme\u0111eg kamena izgra\u0111ena u 18. i 19. veku na vrhu strme padine izme\u0111u isto\u010dne i zapadne Rife. Iz grada se vide njene okrugle kule koje kruni\u0161u brdo, a svaki bedem je isklesan poznatim \u0161koljkastim \u201ezupcima\u201c bliskoisto\u010dnih tvr\u0111ava. Unutar tvr\u0111ave nalaze se sobe i odaje u kojima je \u017eiveo \u0160eik Salman; napolju, u mirnim danima, zveckanje molitve mujezina daleke d\u017eamije jo\u0161 uvek se mo\u017ee \u010duti preko pustinjske ravnice.<\/p>\n\n\n\n
Iza tvr\u0111ave, staro jezgro Rife prostire se u nizu krivudavih ulica i trgova. Ovde trgovci i dalje tovare vre\u0107e urmi i za\u010dina na kola, a \u017eene u abajama razgledaju izlo\u017eene fine tepihe. Tradicionalni zanati opstaju usred novog: \u010dak i kada se pojavljuju luksuzni butici i cementne stambene zgrade, mo\u017eete nai\u0107i na radionice zlatara koji izra\u0111uju ukrasne bal\u010dake bode\u017ea ili na lokalne porodice koje se cenkaju oko bisera na \u0161arenoj natkrivenoj pijaci. Stari Suk ar-Rifa je \u017eivahan pija\u010dnim danima, njegove \u010dajd\u017einice su pune starijih ljudi u kafijama koji razgovaraju o porodici i politici. Jedan posetilac je opisao Rifino iskustvo kao pronala\u017eenje \u201ekaraktera starog sveta\u201c u njenim uli\u010dicama \u2013 i zaista, veliki deo Rife i dalje deluje kao rastegnuto selo, sa slojevima istorije prisutnim na pijacama i uglovima kafi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, Rifa je daleko od stati\u010dnog. NJeno isto\u010dno predgra\u0111e Rifa sada je doma\u0107in Nacionalnog stadiona Bahreina (iako mu je zvani\u010dni naziv Me\u0111unarodni stadion Bahreina, slu\u017ei kao nacionalni fudbalski stadion) i obli\u017enjih sportskih objekata. Grad je tako\u0111e dom Kraljevskog golf kluba, jednog od najstarijih i najpoznatijih terena u Zalivu \u2013 bujnog zelenog prostranstva koje deluje gotovo neumesno u odnosu na okolna oker brda. Teren za golf, izgra\u0111en krajem 20. veka, privukao je me\u0111unarodne turnire i nova stambena naselja na svoje ivice. Za razliku od vekovnog kamena tvr\u0111ave Rifa, ferveji i ure\u0111ene ba\u0161te golf kluba simbolizuju moderni razvoj koji je stigao.<\/p>\n\n\n\n
Poslednjih godina Rifa se dodatno pro\u0161irila velikim stambenim kompleksom (Nova Rifa) koji se zra\u010di ka jugu. Autoputevi sada direktno povezuju Rifu sa Manamom, a saobra\u0107aj putnika je porastao. Pa ipak, \u010dak i kako stanovni\u0161tvo Rife raste, stara \u010detvrt ostaje relativno mala i mirna. U jednoj od njenih uskih ulica, prodavac bi mogao da skuplja tepihe dok deca u \u0161kolskim uniformama \u017eure ku\u0107i. Samo nekoliko blokova dalje, korporativni znakovi i auto-saloni svedo\u010de o savremenoj ulozi grada. Identitet Rife po\u010diva na ovoj me\u0161avini: impozantna silueta tvr\u0111ave Rifa sa pogledom na ba\u0161te 21. veka i bazari koji bi mogli delovati identi\u010dno onima od pre pola milenijuma. Prilikom dana\u0161nje posete Rifi, \u010dovek je impresioniran koegzistencijom njenih \u201eanti\u010dkih sudnica\u201c i modernih sadr\u017eaja \u2013 zapravo, lokalni posmatra\u010d bi mogao primetiti da novi tr\u017eni centri i putevi Rife jednostavno okru\u017euju isti drevni centar koji je dugo bio sidro ju\u017enog Bahreina.<\/p>\n\n\n\n
Muharak<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nNa ostrvu severoisto\u010dno od Maname nalazi se grad Muharak, tre\u0107i po veli\u010dini centar Bahreina. Muharak je bio prestonica Bahreina mnogo decenija (od kraja 18. veka do 1932. godine) i jo\u0161 uvek je vazdu\u0161na kapija zemlje \u2013 Me\u0111unarodni aerodrom u Bahreinu zauzima veliki deo ostrva Muharak. Grad je poznat po o\u010duvanju tradicionalne kulture: stare ku\u0107e od koralnog kamena ni\u017eu se du\u017e njegovih uli\u010dica, a \u010duveni suk u Muharaku i dalje privla\u010di gomile svojim tezgama sa za\u010dinima i radionicama brodograditelja. U tom smislu, grad deluje kao vremenska kapsula. Posetioci \u010desto isti\u010du kontrast izme\u0111u Muharaka i Maname: dok je Manama me\u0111unarodna i brza, Muharak je provincijalniji, sa uskim ulicama i mirnijim ritmom.<\/p>\n\n\n\n
Koreni Muharaka se\u017eu veoma duboko. Bio je deo civilizacije Dilmun iz bronzanog doba, a antika ga je \u010dak povezivala sa \u0161irim legendama (Grci su ostrvo nekada zvali Tilos, \u010dak su i feni\u010danski mitovi bili vezani za njega). Do kasne antike, Muharak je postao upori\u0161te nestorijanskog hri\u0161\u0107anstva: samo ime jednog sela, Al-Dair, zna\u010di \u201emanastir\u201c, a drugog, Kalali, odnosi se na \u201emona\u0161ke manastire\u201c. (Ova imena su i danas u upotrebi.) Oni koji lutaju starim gradom i dalje mogu prona\u0107i drevne molitvene kapele ili poru\u0161ene temelje crkava usred krivudavih ulica. U 16. i 17. veku Muharak je do\u017eiveo svoj deo sukoba: Portugal je preuzeo kontrolu nad Bahreinom 1521. godine, zatim Persijom 1602. godine, pre nego \u0161to su \u0161eici Al-Halifa kona\u010dno stekli trajnu vlast od 1783. godine pa nadalje.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107i deo 200 godina starog urbanog tkiva Muharaka ostao je netaknut. Ku\u0107a Sijadi i tvr\u0111ava Bu Maher u Muharaku predstavljaju nacionalni spomenici, ali svakodnevni \u017eivot se verovatno mo\u017ee na\u0107i na lokalnim pijacama i uskim kafi\u0107ima. Muharak je dugo bio centar bahreinske umetnosti: \u010dak je i savremeni bahreinski peva\u010d Ali Bahar odrastao ovde. \u0160etnja gradom \u010desto uklju\u010duje poglede na tradicionalne muzi\u010dare koji \u0161timuju ude u kafi\u0107u ili gra\u0111ane koji pu\u0161e nargilu ispod urmi na bulevaru. Ovi prizori isti\u010du reputaciju Muharaka kao \u010duvara starih obi\u010daja. Posmatra\u010d bi mogao primetiti da se na nedeljnim gradskim pijacama nastavlja prevoz robe ba\u0161 kao i pre jednog veka, nude\u0107i za\u010dine, tekstil i slatki\u0161e uz pozadinu arapskih natpisa i \u010daja od mente koji sipaju prodavci.<\/p>\n\n\n\n
Sport tako\u0111e igra ulogu u identitetu Muharaka. Grad je dom sportskog kluba Al-Muharak, najuspe\u0161nijeg fudbalskog tima u zemlji. Osnovan 1928. godine, klub je osvojio vi\u0161e doma\u0107ih prvenstava i trofeja nego bilo koji drugi u Bahreinu. Na dane utakmica, navija\u010di kluba obu\u010deni u grimiznu uniformu izlivaju se na tribine stadiona i ulice. Ova moderna strast prema fudbalu udobno se nalazi pored gradskih tajanstvenih d\u017eamija i bazara: na kraju krajeva, zajednica sportskog kluba Muharak nastala je iz istih tih naselja.<\/p>\n\n\n\n
U geografskom smislu, Muharak nije veliki, ali nosi ose\u0107aj starine. Sa njegovog korni\u0161a mo\u017ee se pogledati preko luke na novu siluetu Maname, ose\u0107aju\u0107i decenije promena \u010dak i u kratkom vremenskom periodu. U samom Muharaku, drveni \u010damci mo\u017eda jo\u0161 uvek plove vodama luke, a zanatlije mo\u017eda jo\u0161 uvek rezbare sedef u nakit, sli\u010dno kao \u0161to su to radili u vreme Dilmuna. Vi\u0161eslojna istorija grada \u2013 od praistorijske do moderne \u2013 ispisana je u njegovom planu ulica i fasadama zgrada. Za informisanog posetioca, Muharak nudi gotovo stalni podsetnik da se urbani identitet Bahreina prote\u017ee mnogo dublje od njegovog naftnog buma.<\/p>\n\n\n\n
Havarska ostrva<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nDaleko ju\u017eno od glavnih naseljenih ostrva Bahreina nalaze se ostrva Havar, udaljeni arhipelag okrenut ka katarskoj obali. Havari su gotovo u potpunosti nenaseljeni, \u0161to predstavlja neku vrstu ostrvske divljine. Zapravo, sama bahreinska vlada naziva Havar \u201eposlednjom preostalom pravom divljinom Bahreina\u201c, isti\u010du\u0107i njegovu \u201ejedinstvenu prirodnu lepotu\u201c. Svako ko poseti Havar odmah \u0107e primetiti koliko se razlikuje od gradova Bahreina: nema puteva ni ku\u0107a na glavnom Havaru (zvani\u010dno Havar al-\u0160amalija) i tamo \u017eivi samo \u0161a\u010dica bahreinskih vojnika ili \u010duvara da ga \u0161tite. Umesto toga, ostrva su najpoznatija po divljem svetu.<\/p>\n\n\n\n
Pti\u010dji svet je glavna atrakcija. Desetine hiljada morskih ptica odmaraju se na koralnim obalama havarskog \u0161ejhdoma. Havari su doma\u0107ini jedine za\u0161ti\u0107ene kolonije za gne\u017e\u0111enje sokotarskog kormorana u Persijskom zalivu \u2013 gotovo crne morske ptice duga\u010dke oko 60 centimetara sa \u010dipkastom belom krestom tokom gne\u017e\u0111enja. Od 2000. do 2010. godine, UNESKO je dokumentovao da se oko 30.000 parova ranjivih sokotarskih kormorana gnezdi na Havaru, \u0161to ga \u010dini najve\u0107om takvom kolonijom na svetu. Kako dolazi prole\u0107e, jata ovih kormorana se bu\u010dno okupljaju na kamenitim pla\u017eama i u plitkim lagunama. Za posmatra\u010de ptica, uo\u010davanje sokotarskog kormorana ovde je poseban doga\u0111aj, jer se njihov broj na drugim mestima smanjio. Ptice selice i obalske ptice tako\u0111e se zadr\u017eavaju na muljevitim sprudovima oko ostrva, doprinose\u0107i kaleidoskopu \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
Pored ptica, Havari podr\u017eavaju nekoliko kopnenih \u017eivotinja i bogat morski \u017eivot. Vode oko ostrva imaju \u0161arenolike koralne grebene, gde ribe, pa \u010dak i poneka morska kornja\u010da, plivaju me\u0111u morskom travom. Na kopnu, dine i slane ravnice ponekad pokazuju tragove ve\u0107ih sisara: postoje zapisi o divljim kozama i, u retkim prilikama, arapskom oriksu (beloj pustinjskoj antilopi ponovo uvedenoj u Bahrein pre nekoliko decenija) koji slobodno lutaju. U proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu Bahreina, grupa Havar je izdvojena i zbog toga \u0161to ima populaciju \u201eugro\u017eenih morskih krava\u201c (dugonga). Ukratko, Havar je ekolo\u0161ki krhak; i Bahrein i Katar progla\u0161avaju delove Havara za\u0161ti\u0107enim prirodnim rezervatima. UNESKO-ov preliminarni spisak isti\u010de vrednost za\u0161tite ostrva, nagla\u0161avaju\u0107i da ih njihova izolacija \u010dini \u201enezamenljivim\u201c u o\u010duvanju prirodnog stanja pre razvoja.<\/p>\n\n\n\n
LJudska aktivnost na Havaru je minimalna. Glavni pristup je trajektom iz Sitre ili avionom do malog bahrijanskog aerodroma. \u010cuvari prirode patroliraju za\u0161ti\u0107enim zonama kako bi spre\u010dili uznemiravanje divljih \u017eivotinja. Povremeno se mogu na\u0107i ribarske kolibe na Havar al-D\u017danubiji (jednom od manjih ostrva) ili videti \u010damce istovarene na improvizovanom keju. Ali ovde nema komercijalnih objekata ili turisti\u010dkih hotela. Kada posetilac \u0161eta pla\u017eom Havar, ti\u0161ina je duboka \u2013 prekidaju je samo talasi i ptice. To je mesto za tiho posmatranje prirode. Moglo bi se stajati na strani ostrva okrenutoj ka vetru, slu\u0161aju\u0107i kormorane kako grak\u0107u iznad, ili posmatrati crvenkastog pe\u0161\u010danog orla kako kru\u017ei na horizontu.<\/p>\n\n\n\n
Stoga, Havarska ostrva pru\u017eaju o\u0161tar kontrast u odnosu na u\u017eurbane gradove Bahreina. Le\u017ee na granici kraljevstva \u2013 lanac stena i peska gde se ose\u0107a praznina i prostor iza njih, a ne gu\u017eva. Vazduh miri\u0161e na so, a sun\u010deva svetlost, kada se kosimo u zalazak sunca, obasjava celu panoramu zlatom. Za me\u0161tane koji su zabrinuti za o\u010duvanje prirode, Havar simbolizuje drevni zaliv koji jo\u0161 uvek postoji: upozorenje da nije svako mesto u Bahreinu predodre\u0111eno za izgradnju nebodera. U tom smislu, Bahrejnci sa po\u0161tovanjem govore o Havarskim ostrvima kao o poslednjim pravim divljim predelima zemlje.<\/p>\n\n\n\n
Hamad Grad<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nPribli\u017eno 18 kilometara jugozapadno od Maname nalazi se Hamad Taun (Madinat Hamad), jedno od najve\u0107ih modernih predgra\u0111a Bahreina. Osnovan 1984. godine kao deo vladine stambene inicijative, Hamad Taun je zami\u0161ljen kao novi grad za putnike na posao, za radne porodice kojima je stanovanje u Manami bilo skupo. Raspored grada je veoma pravilan i planski planiran. Za razliku od drevnih bahreinskih sukova, Hamad Taun je organizovan na mre\u017ei puteva sa centrima oko 22 numerisana kru\u017ena toka. Lokalne adrese se \u010desto daju brojem kru\u017enog toka (na primer, \u201eKru\u017eni tok 8\u201c). Ovaj sistem je trebalo da pojednostavi navigaciju i ozna\u010di identitet grada, i zaista, stanovnici \u010desto govore da \u017eive \u201eblizu petog kru\u017enog toka\u201c, a ne na nazivu ulice.<\/p>\n\n\n\n
Arhitektura i raspolo\u017eenje Hamad Tauna nesumnjivo podse\u0107aju na 20. vek: redovi be\u017e \u0161tuko stambenih zgrada i stambenih objekata sme\u0161teni su iza ogra\u0111enih dvori\u0161ta sa skromnim prednjim ba\u0161tama. Izme\u0111u njih se prote\u017eu \u0161iroke avenije, a ne krivudave ulice. Ose\u0107a se kao namerno izgra\u0111ena \u010detvrt \u2013 \u0161to i jeste. Do 2005. godine broj stanovnika je porastao na preko 50.000, uglavnom privla\u010de\u0107i radnike iz prestonice. Grad ima svoj tr\u017eni centar (Suk Vakif), \u0161kole i klinike, ali mu nedostaje istorijsko jezgro ili stare zgrade. \u010cak je i arhitektura d\u017eamija uglavnom moderna.
Zna\u010dajna karakteristika Hamad Tauna je blizina Bahreinske me\u0111unarodne staze u Sakiru, kompleksa za moto-sport koji je doma\u0107in godi\u0161nje Velike nagrade Formule 1. Sa nekih ta\u010daka u Hamad Taunu mo\u017ee se videti krivina tribina F1 staze i reflektori na horizontu. Tokom trka\u010dkih vikenda, gradski putevi prevoze vlasnike karavana automobila i autobusa do staze, povezuju\u0107i ovu spava\u0107u zajednicu sa jednim od glavnih mesta za zabavu u regionu.<\/p>\n\n\n\n
Uli\u010dni \u017eivot grada odra\u017eava njegovu funkciju. Radnim danima mnogi stanovnici voze ili autobusom do Maname na posao, dok je gradski trgova\u010dki centar vreva u ranim ve\u010dernjim satima. Prodavnice u Suk Vakifu predstavljaju mesto ve\u010dernjeg okupljanja: porodice \u0161etaju izme\u0111u prodavnica, a u malim kafi\u0107ima grupe mladih ljudi sa \u0161i\u0161a lulama \u0107askaju uz \u010daj. Ako neko iza\u0111e nakon mraka, sami numerisani kru\u017eni tokovi \u010desto imaju neformalne tezge sa vo\u0107em ili berberske stolice na svojim obodima \u2013 moderna, ali doma\u0107a scena.<\/p>\n\n\n\n
Po tonu, Hamad Taun je pre utilitaran nego slikovit. NJegovih 22 kru\u017ena toka (ponekad se u \u0161ali ka\u017ee da su poput trka\u010dke staze) i jednoobrazna gra\u0111evinska struktura daju mu pomalo surov izgled spolja. Pa ipak, ovo tako\u0111e stvara iznena\u0111uju\u0107i ose\u0107aj reda. No\u0107u, svetlost lampi du\u017e svakog kruga obasjava uredno o\u0161i\u0161ane \u017eive ograde i putokaze (svi ozna\u010deni svojim brojem). Dok se vozite kroz njega, postoji suptilni ritam u rasporedu, za razliku od haoti\u010dnog urbanog \u0161irenja starijih naselja. Stru\u010dnjak za planiranje bi mogao primetiti da Hamad Taun predstavlja primer bahreinskog pristupa brzom rastu stanovni\u0161tva s kraja 20. veka: dati ljudima mre\u017eu domova i dozvoliti da se \u017eivot zajednice izgradi.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, grad Hamad nije drevni niti romanti\u010dan, ali je simbol napora Bahreina u oblasti socijalnog stanovanja. Nastao je gotovo preko no\u0107i u \u017ebunastoj pustinji i danas je jedna od najprometnijih stambenih zona u zemlji. Spolja\u0161njem posmatra\u010du mo\u017ee izgledati kao \u0161ablonski razvoj; \u200b\u200bstanovniku je jednostavno \u201edom\u201c \u2013 sa d\u017eamijom izme\u0111u kru\u017enog toka 7 i 8, fudbalskim terenom iza kru\u017enog toka 15 i izmaglicom polja Sahir u daljini.<\/p>\n\n\n\n
Isa Grad<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nIsa Taun (Madinat Isa) zauzima centralno ostrvo Bahrein, nedaleko ju\u017eno od starih sela Diraz i A'Ali. Kao i Hamad Taun, Isa Taun je pa\u017eljivo isplaniran, ali njegovo poreklo se\u017ee dalje u pro\u0161lost. Zamislila ga je bahreinska vlada po\u010detkom 1960-ih, ulice su izgradili britanski planeri, a prve ku\u0107e su useljene 1968. godine. Grad je dobio ime po \u0161eiku Isi ibn Salmanu el Kalifi, tada\u0161njem vladaru Bahreina. Za razliku od tradicionalnih sela od cigle u blizini, Isa Taun je trebalo da bude moderan: njegove ku\u0107e su bile \u010dvrste betonske vile, a ne stare ku\u0107e sa dvori\u0161tima, a putevi su bili \u0161iroki.<\/p>\n\n\n\n
Danas Isa Taun ima reputaciju mirnog, luksuznog stambenog podru\u010dja. Ku\u0107e su uglavnom bele ili bledo sive, jednostavnog oblika, \u010desto sa niskim zidovima i crepnim krovovima. Na prvi pogled mo\u017ee delovati jednoobrazno prigradski, ali \u0161etnja njegovim sporednim ulicama brzo otkriva \u017eivu lokalnu kulturu. Ubrzo se nalazi \u010duveni gradski bazar i pijaca. U srcu Isa Tauna nalazi se pokriveni pija\u010dni kompleks (\u010desto nazvan Suk al-Harad\u017e) i susedna glavna ulica bez vozila. Ovde se desetine malih prodavnica i tezgi ni\u017eu du\u017e pe\u0161a\u010dkih staza. Prodavci na tezgama izla\u017eu rolne vezenog materijala, gomile su\u0161enih za\u010dina, zamr\u0161ene rukotvorine i poslu\u017eavnike sa sve\u017ee pe\u010denim hlebom. Vazduh je obojen cimetom i kardamomom, pome\u0161anim sa slanim mirisom zalivskog povetarca. Me\u0111u kupcima se vide starije \u017eene u abajama kako se cenkaju sa prodavcima, a deca kako jure kroz gomilu dr\u017ee\u0107i slatke poslastice.<\/p>\n\n\n\n
Pijaca tako\u0111e ima prijatnu kulturu kafi\u0107a. Pod platnenim tendama, mu\u0161karci ispijaju crni \u010daj sa mentom i \u0107askaju o dnevnim vestima; mnogi pu\u0161e aromati\u010dnu \u0161i\u0161u za okruglim kafi\u0107kim stolovima. Sa ovih mesta mo\u017ee se diviti gomili tendi i izloga \u2013 neki su ispisani arapskim pismom, neki na engleskom \u2013 dok se \u010duju akcenti iz celog Bahreina. To je dru\u017eeljubiva, opu\u0161tena scena koja protivre\u010di modernom poreklu grada. Zaista, lako bi se moglo zamisliti da pijaca Isa Tauna postoji vek ili vi\u0161e, da nije elegantnih pastelnih ku\u0107a koje je blokiraju iza.<\/p>\n\n\n\n
Isa Taun tako\u0111e ima prepoznatljivu znamenitost: gradski stadion i sportski kompleks, izgra\u0111en 1960-ih. Otvoreno zeleno polje i betonske tribine prote\u017eu se pored fontane na glavnoj ulici. Zapravo, bahreinska fudbalska reprezentacija \u010desto igra na ovom stadionu \u0160eik Isa Sports Siti (kapaciteta oko 24.000), a njegova svetla plamte tokom utakmica. Modernisti\u010dke tribine stadiona sa ravnim krovom su iznena\u0111uju\u0107i prizor usred skromnog grada; one podse\u0107aju da je Isa Taun zami\u0161ljen kao presek bahreinskog dru\u0161tva, sa sadr\u017eajima poput stadiona i olimpijskog bazena koji su obezbe\u0111eni od samog po\u010detka. Na dane doga\u0111aja vide se reke navija\u010da u crvenim majicama kako hodaju kroz Isa Taun prema terenu, od porodica na \u0161tandovima restorana do tinejd\u017eera koji \u0161utiraju loptu ispred kapija. Prisustvo stadiona u\u010dvr\u0161\u0107uje Isa Taun na nacionalnoj mapi, \u010dak i dok ostatak grada ostaje stambeni.<\/p>\n\n\n\n
U su\u0161tini, Isa Taun je me\u0161avina planiranog grada i tradicionalnog \u017eivota. NJegove mirne uli\u010dice u kom\u0161iluku isprekidane su bazarima koji deluju kao da su stari vekovima. \u0160iroke ulice mo\u017eda odra\u017eavaju britanski dizajn, ali vreva prodavaca tkanina i \u010dajd\u017einica u oblasti pijace odra\u017eava lokalne obi\u010daje. Stanovnici \u010desto parkiraju svoje automobile i \u0161etaju do prodavnica uve\u010de dok se kom\u0161ije okupljaju pored fontane. Posetiocu koji prime\u0107uje ovu mirnu koegzistenciju ku\u0107a, pijaca i parkova, Isa Taun mo\u017ee delovati kao seoski grad koji je izrastao oko trga.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, Isa Taun ima karakter modernog bahreinskog predgra\u0111a sa o\u010duvanim dru\u0161tvenim srcem. Svetle \u0161tuko vile i prave avenije izgra\u0111ene su na praznom zemlji\u0161tu, ali ustupaju mesto aromati\u010dnim tezgama sa hranom i kroja\u010dkim radnjama u njegovom srcu. Zvani\u010dno ime grada podse\u0107a na zalivske monarhe, ali njegov svakodnevni puls odre\u0111uje prizor dece koja jure golubove na centralnom trgu. Za nekoga ko tra\u017ei autenti\u010dan deli\u0107 bahreinskog \u017eivota, Isa Taun to pru\u017ea bez pompe \u2013 \u200b\u200bmesto gde energija suka postoji u senci planiranja 20. veka.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Manama, glavni grad nacije, dom je najistaknutijih atrakcija zemlje. Ovde turisti mogu da odu na ekskurziju do stare portugalske tvr\u0111ave, \u010dije se zemlji\u0161te danas koristi za arheolo\u0161ka iskopavanja. U istom regionu nalazi se d\u017eamija Al Khamis, jedna od najstarijih islamskih gra\u0111evina. Kompleks Beit Al Kur'ana posebno je vredan posete jer sadr\u017ei istorijsku d\u017eamiju, prostrane bibliote\u010dke sale i lokalni muzej.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":35401,"parent":35335,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"elementor_theme","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"class_list":["post-35391","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35391","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=35391"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35391\/revisions"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35335"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/35401"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=35391"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/figure>\n\n\n\nBlizu centra ostrva Bahrein nalazi se Rifa, istorijski drugi po veli\u010dini grad u zemlji. U 19. veku Rifa je zapravo bila glavno naselje na ostrvu, sve dok rast luke Maname nije pretekao taj rast. Danas Rifa \u010duva me\u0161avinu starog i novog. NJena najupe\u010datljivija znamenitost je tvr\u0111ava Rifa (tvr\u0111ava \u0160eik Salman bin Ahmed Al Fateh), kamena citadela od peskovito-sme\u0111eg kamena izgra\u0111ena u 18. i 19. veku na vrhu strme padine izme\u0111u isto\u010dne i zapadne Rife. Iz grada se vide njene okrugle kule koje kruni\u0161u brdo, a svaki bedem je isklesan poznatim \u0161koljkastim \u201ezupcima\u201c bliskoisto\u010dnih tvr\u0111ava. Unutar tvr\u0111ave nalaze se sobe i odaje u kojima je \u017eiveo \u0160eik Salman; napolju, u mirnim danima, zveckanje molitve mujezina daleke d\u017eamije jo\u0161 uvek se mo\u017ee \u010duti preko pustinjske ravnice.<\/p>\n\n\n\n
Iza tvr\u0111ave, staro jezgro Rife prostire se u nizu krivudavih ulica i trgova. Ovde trgovci i dalje tovare vre\u0107e urmi i za\u010dina na kola, a \u017eene u abajama razgledaju izlo\u017eene fine tepihe. Tradicionalni zanati opstaju usred novog: \u010dak i kada se pojavljuju luksuzni butici i cementne stambene zgrade, mo\u017eete nai\u0107i na radionice zlatara koji izra\u0111uju ukrasne bal\u010dake bode\u017ea ili na lokalne porodice koje se cenkaju oko bisera na \u0161arenoj natkrivenoj pijaci. Stari Suk ar-Rifa je \u017eivahan pija\u010dnim danima, njegove \u010dajd\u017einice su pune starijih ljudi u kafijama koji razgovaraju o porodici i politici. Jedan posetilac je opisao Rifino iskustvo kao pronala\u017eenje \u201ekaraktera starog sveta\u201c u njenim uli\u010dicama \u2013 i zaista, veliki deo Rife i dalje deluje kao rastegnuto selo, sa slojevima istorije prisutnim na pijacama i uglovima kafi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, Rifa je daleko od stati\u010dnog. NJeno isto\u010dno predgra\u0111e Rifa sada je doma\u0107in Nacionalnog stadiona Bahreina (iako mu je zvani\u010dni naziv Me\u0111unarodni stadion Bahreina, slu\u017ei kao nacionalni fudbalski stadion) i obli\u017enjih sportskih objekata. Grad je tako\u0111e dom Kraljevskog golf kluba, jednog od najstarijih i najpoznatijih terena u Zalivu \u2013 bujnog zelenog prostranstva koje deluje gotovo neumesno u odnosu na okolna oker brda. Teren za golf, izgra\u0111en krajem 20. veka, privukao je me\u0111unarodne turnire i nova stambena naselja na svoje ivice. Za razliku od vekovnog kamena tvr\u0111ave Rifa, ferveji i ure\u0111ene ba\u0161te golf kluba simbolizuju moderni razvoj koji je stigao.<\/p>\n\n\n\n
Poslednjih godina Rifa se dodatno pro\u0161irila velikim stambenim kompleksom (Nova Rifa) koji se zra\u010di ka jugu. Autoputevi sada direktno povezuju Rifu sa Manamom, a saobra\u0107aj putnika je porastao. Pa ipak, \u010dak i kako stanovni\u0161tvo Rife raste, stara \u010detvrt ostaje relativno mala i mirna. U jednoj od njenih uskih ulica, prodavac bi mogao da skuplja tepihe dok deca u \u0161kolskim uniformama \u017eure ku\u0107i. Samo nekoliko blokova dalje, korporativni znakovi i auto-saloni svedo\u010de o savremenoj ulozi grada. Identitet Rife po\u010diva na ovoj me\u0161avini: impozantna silueta tvr\u0111ave Rifa sa pogledom na ba\u0161te 21. veka i bazari koji bi mogli delovati identi\u010dno onima od pre pola milenijuma. Prilikom dana\u0161nje posete Rifi, \u010dovek je impresioniran koegzistencijom njenih \u201eanti\u010dkih sudnica\u201c i modernih sadr\u017eaja \u2013 zapravo, lokalni posmatra\u010d bi mogao primetiti da novi tr\u017eni centri i putevi Rife jednostavno okru\u017euju isti drevni centar koji je dugo bio sidro ju\u017enog Bahreina.<\/p>\n\n\n\n
Muharak<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nNa ostrvu severoisto\u010dno od Maname nalazi se grad Muharak, tre\u0107i po veli\u010dini centar Bahreina. Muharak je bio prestonica Bahreina mnogo decenija (od kraja 18. veka do 1932. godine) i jo\u0161 uvek je vazdu\u0161na kapija zemlje \u2013 Me\u0111unarodni aerodrom u Bahreinu zauzima veliki deo ostrva Muharak. Grad je poznat po o\u010duvanju tradicionalne kulture: stare ku\u0107e od koralnog kamena ni\u017eu se du\u017e njegovih uli\u010dica, a \u010duveni suk u Muharaku i dalje privla\u010di gomile svojim tezgama sa za\u010dinima i radionicama brodograditelja. U tom smislu, grad deluje kao vremenska kapsula. Posetioci \u010desto isti\u010du kontrast izme\u0111u Muharaka i Maname: dok je Manama me\u0111unarodna i brza, Muharak je provincijalniji, sa uskim ulicama i mirnijim ritmom.<\/p>\n\n\n\n
Koreni Muharaka se\u017eu veoma duboko. Bio je deo civilizacije Dilmun iz bronzanog doba, a antika ga je \u010dak povezivala sa \u0161irim legendama (Grci su ostrvo nekada zvali Tilos, \u010dak su i feni\u010danski mitovi bili vezani za njega). Do kasne antike, Muharak je postao upori\u0161te nestorijanskog hri\u0161\u0107anstva: samo ime jednog sela, Al-Dair, zna\u010di \u201emanastir\u201c, a drugog, Kalali, odnosi se na \u201emona\u0161ke manastire\u201c. (Ova imena su i danas u upotrebi.) Oni koji lutaju starim gradom i dalje mogu prona\u0107i drevne molitvene kapele ili poru\u0161ene temelje crkava usred krivudavih ulica. U 16. i 17. veku Muharak je do\u017eiveo svoj deo sukoba: Portugal je preuzeo kontrolu nad Bahreinom 1521. godine, zatim Persijom 1602. godine, pre nego \u0161to su \u0161eici Al-Halifa kona\u010dno stekli trajnu vlast od 1783. godine pa nadalje.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107i deo 200 godina starog urbanog tkiva Muharaka ostao je netaknut. Ku\u0107a Sijadi i tvr\u0111ava Bu Maher u Muharaku predstavljaju nacionalni spomenici, ali svakodnevni \u017eivot se verovatno mo\u017ee na\u0107i na lokalnim pijacama i uskim kafi\u0107ima. Muharak je dugo bio centar bahreinske umetnosti: \u010dak je i savremeni bahreinski peva\u010d Ali Bahar odrastao ovde. \u0160etnja gradom \u010desto uklju\u010duje poglede na tradicionalne muzi\u010dare koji \u0161timuju ude u kafi\u0107u ili gra\u0111ane koji pu\u0161e nargilu ispod urmi na bulevaru. Ovi prizori isti\u010du reputaciju Muharaka kao \u010duvara starih obi\u010daja. Posmatra\u010d bi mogao primetiti da se na nedeljnim gradskim pijacama nastavlja prevoz robe ba\u0161 kao i pre jednog veka, nude\u0107i za\u010dine, tekstil i slatki\u0161e uz pozadinu arapskih natpisa i \u010daja od mente koji sipaju prodavci.<\/p>\n\n\n\n
Sport tako\u0111e igra ulogu u identitetu Muharaka. Grad je dom sportskog kluba Al-Muharak, najuspe\u0161nijeg fudbalskog tima u zemlji. Osnovan 1928. godine, klub je osvojio vi\u0161e doma\u0107ih prvenstava i trofeja nego bilo koji drugi u Bahreinu. Na dane utakmica, navija\u010di kluba obu\u010deni u grimiznu uniformu izlivaju se na tribine stadiona i ulice. Ova moderna strast prema fudbalu udobno se nalazi pored gradskih tajanstvenih d\u017eamija i bazara: na kraju krajeva, zajednica sportskog kluba Muharak nastala je iz istih tih naselja.<\/p>\n\n\n\n
U geografskom smislu, Muharak nije veliki, ali nosi ose\u0107aj starine. Sa njegovog korni\u0161a mo\u017ee se pogledati preko luke na novu siluetu Maname, ose\u0107aju\u0107i decenije promena \u010dak i u kratkom vremenskom periodu. U samom Muharaku, drveni \u010damci mo\u017eda jo\u0161 uvek plove vodama luke, a zanatlije mo\u017eda jo\u0161 uvek rezbare sedef u nakit, sli\u010dno kao \u0161to su to radili u vreme Dilmuna. Vi\u0161eslojna istorija grada \u2013 od praistorijske do moderne \u2013 ispisana je u njegovom planu ulica i fasadama zgrada. Za informisanog posetioca, Muharak nudi gotovo stalni podsetnik da se urbani identitet Bahreina prote\u017ee mnogo dublje od njegovog naftnog buma.<\/p>\n\n\n\n
Havarska ostrva<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nDaleko ju\u017eno od glavnih naseljenih ostrva Bahreina nalaze se ostrva Havar, udaljeni arhipelag okrenut ka katarskoj obali. Havari su gotovo u potpunosti nenaseljeni, \u0161to predstavlja neku vrstu ostrvske divljine. Zapravo, sama bahreinska vlada naziva Havar \u201eposlednjom preostalom pravom divljinom Bahreina\u201c, isti\u010du\u0107i njegovu \u201ejedinstvenu prirodnu lepotu\u201c. Svako ko poseti Havar odmah \u0107e primetiti koliko se razlikuje od gradova Bahreina: nema puteva ni ku\u0107a na glavnom Havaru (zvani\u010dno Havar al-\u0160amalija) i tamo \u017eivi samo \u0161a\u010dica bahreinskih vojnika ili \u010duvara da ga \u0161tite. Umesto toga, ostrva su najpoznatija po divljem svetu.<\/p>\n\n\n\n
Pti\u010dji svet je glavna atrakcija. Desetine hiljada morskih ptica odmaraju se na koralnim obalama havarskog \u0161ejhdoma. Havari su doma\u0107ini jedine za\u0161ti\u0107ene kolonije za gne\u017e\u0111enje sokotarskog kormorana u Persijskom zalivu \u2013 gotovo crne morske ptice duga\u010dke oko 60 centimetara sa \u010dipkastom belom krestom tokom gne\u017e\u0111enja. Od 2000. do 2010. godine, UNESKO je dokumentovao da se oko 30.000 parova ranjivih sokotarskih kormorana gnezdi na Havaru, \u0161to ga \u010dini najve\u0107om takvom kolonijom na svetu. Kako dolazi prole\u0107e, jata ovih kormorana se bu\u010dno okupljaju na kamenitim pla\u017eama i u plitkim lagunama. Za posmatra\u010de ptica, uo\u010davanje sokotarskog kormorana ovde je poseban doga\u0111aj, jer se njihov broj na drugim mestima smanjio. Ptice selice i obalske ptice tako\u0111e se zadr\u017eavaju na muljevitim sprudovima oko ostrva, doprinose\u0107i kaleidoskopu \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
Pored ptica, Havari podr\u017eavaju nekoliko kopnenih \u017eivotinja i bogat morski \u017eivot. Vode oko ostrva imaju \u0161arenolike koralne grebene, gde ribe, pa \u010dak i poneka morska kornja\u010da, plivaju me\u0111u morskom travom. Na kopnu, dine i slane ravnice ponekad pokazuju tragove ve\u0107ih sisara: postoje zapisi o divljim kozama i, u retkim prilikama, arapskom oriksu (beloj pustinjskoj antilopi ponovo uvedenoj u Bahrein pre nekoliko decenija) koji slobodno lutaju. U proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu Bahreina, grupa Havar je izdvojena i zbog toga \u0161to ima populaciju \u201eugro\u017eenih morskih krava\u201c (dugonga). Ukratko, Havar je ekolo\u0161ki krhak; i Bahrein i Katar progla\u0161avaju delove Havara za\u0161ti\u0107enim prirodnim rezervatima. UNESKO-ov preliminarni spisak isti\u010de vrednost za\u0161tite ostrva, nagla\u0161avaju\u0107i da ih njihova izolacija \u010dini \u201enezamenljivim\u201c u o\u010duvanju prirodnog stanja pre razvoja.<\/p>\n\n\n\n
LJudska aktivnost na Havaru je minimalna. Glavni pristup je trajektom iz Sitre ili avionom do malog bahrijanskog aerodroma. \u010cuvari prirode patroliraju za\u0161ti\u0107enim zonama kako bi spre\u010dili uznemiravanje divljih \u017eivotinja. Povremeno se mogu na\u0107i ribarske kolibe na Havar al-D\u017danubiji (jednom od manjih ostrva) ili videti \u010damce istovarene na improvizovanom keju. Ali ovde nema komercijalnih objekata ili turisti\u010dkih hotela. Kada posetilac \u0161eta pla\u017eom Havar, ti\u0161ina je duboka \u2013 prekidaju je samo talasi i ptice. To je mesto za tiho posmatranje prirode. Moglo bi se stajati na strani ostrva okrenutoj ka vetru, slu\u0161aju\u0107i kormorane kako grak\u0107u iznad, ili posmatrati crvenkastog pe\u0161\u010danog orla kako kru\u017ei na horizontu.<\/p>\n\n\n\n
Stoga, Havarska ostrva pru\u017eaju o\u0161tar kontrast u odnosu na u\u017eurbane gradove Bahreina. Le\u017ee na granici kraljevstva \u2013 lanac stena i peska gde se ose\u0107a praznina i prostor iza njih, a ne gu\u017eva. Vazduh miri\u0161e na so, a sun\u010deva svetlost, kada se kosimo u zalazak sunca, obasjava celu panoramu zlatom. Za me\u0161tane koji su zabrinuti za o\u010duvanje prirode, Havar simbolizuje drevni zaliv koji jo\u0161 uvek postoji: upozorenje da nije svako mesto u Bahreinu predodre\u0111eno za izgradnju nebodera. U tom smislu, Bahrejnci sa po\u0161tovanjem govore o Havarskim ostrvima kao o poslednjim pravim divljim predelima zemlje.<\/p>\n\n\n\n
Hamad Grad<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nPribli\u017eno 18 kilometara jugozapadno od Maname nalazi se Hamad Taun (Madinat Hamad), jedno od najve\u0107ih modernih predgra\u0111a Bahreina. Osnovan 1984. godine kao deo vladine stambene inicijative, Hamad Taun je zami\u0161ljen kao novi grad za putnike na posao, za radne porodice kojima je stanovanje u Manami bilo skupo. Raspored grada je veoma pravilan i planski planiran. Za razliku od drevnih bahreinskih sukova, Hamad Taun je organizovan na mre\u017ei puteva sa centrima oko 22 numerisana kru\u017ena toka. Lokalne adrese se \u010desto daju brojem kru\u017enog toka (na primer, \u201eKru\u017eni tok 8\u201c). Ovaj sistem je trebalo da pojednostavi navigaciju i ozna\u010di identitet grada, i zaista, stanovnici \u010desto govore da \u017eive \u201eblizu petog kru\u017enog toka\u201c, a ne na nazivu ulice.<\/p>\n\n\n\n
Arhitektura i raspolo\u017eenje Hamad Tauna nesumnjivo podse\u0107aju na 20. vek: redovi be\u017e \u0161tuko stambenih zgrada i stambenih objekata sme\u0161teni su iza ogra\u0111enih dvori\u0161ta sa skromnim prednjim ba\u0161tama. Izme\u0111u njih se prote\u017eu \u0161iroke avenije, a ne krivudave ulice. Ose\u0107a se kao namerno izgra\u0111ena \u010detvrt \u2013 \u0161to i jeste. Do 2005. godine broj stanovnika je porastao na preko 50.000, uglavnom privla\u010de\u0107i radnike iz prestonice. Grad ima svoj tr\u017eni centar (Suk Vakif), \u0161kole i klinike, ali mu nedostaje istorijsko jezgro ili stare zgrade. \u010cak je i arhitektura d\u017eamija uglavnom moderna.
Zna\u010dajna karakteristika Hamad Tauna je blizina Bahreinske me\u0111unarodne staze u Sakiru, kompleksa za moto-sport koji je doma\u0107in godi\u0161nje Velike nagrade Formule 1. Sa nekih ta\u010daka u Hamad Taunu mo\u017ee se videti krivina tribina F1 staze i reflektori na horizontu. Tokom trka\u010dkih vikenda, gradski putevi prevoze vlasnike karavana automobila i autobusa do staze, povezuju\u0107i ovu spava\u0107u zajednicu sa jednim od glavnih mesta za zabavu u regionu.<\/p>\n\n\n\n
Uli\u010dni \u017eivot grada odra\u017eava njegovu funkciju. Radnim danima mnogi stanovnici voze ili autobusom do Maname na posao, dok je gradski trgova\u010dki centar vreva u ranim ve\u010dernjim satima. Prodavnice u Suk Vakifu predstavljaju mesto ve\u010dernjeg okupljanja: porodice \u0161etaju izme\u0111u prodavnica, a u malim kafi\u0107ima grupe mladih ljudi sa \u0161i\u0161a lulama \u0107askaju uz \u010daj. Ako neko iza\u0111e nakon mraka, sami numerisani kru\u017eni tokovi \u010desto imaju neformalne tezge sa vo\u0107em ili berberske stolice na svojim obodima \u2013 moderna, ali doma\u0107a scena.<\/p>\n\n\n\n
Po tonu, Hamad Taun je pre utilitaran nego slikovit. NJegovih 22 kru\u017ena toka (ponekad se u \u0161ali ka\u017ee da su poput trka\u010dke staze) i jednoobrazna gra\u0111evinska struktura daju mu pomalo surov izgled spolja. Pa ipak, ovo tako\u0111e stvara iznena\u0111uju\u0107i ose\u0107aj reda. No\u0107u, svetlost lampi du\u017e svakog kruga obasjava uredno o\u0161i\u0161ane \u017eive ograde i putokaze (svi ozna\u010deni svojim brojem). Dok se vozite kroz njega, postoji suptilni ritam u rasporedu, za razliku od haoti\u010dnog urbanog \u0161irenja starijih naselja. Stru\u010dnjak za planiranje bi mogao primetiti da Hamad Taun predstavlja primer bahreinskog pristupa brzom rastu stanovni\u0161tva s kraja 20. veka: dati ljudima mre\u017eu domova i dozvoliti da se \u017eivot zajednice izgradi.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, grad Hamad nije drevni niti romanti\u010dan, ali je simbol napora Bahreina u oblasti socijalnog stanovanja. Nastao je gotovo preko no\u0107i u \u017ebunastoj pustinji i danas je jedna od najprometnijih stambenih zona u zemlji. Spolja\u0161njem posmatra\u010du mo\u017ee izgledati kao \u0161ablonski razvoj; \u200b\u200bstanovniku je jednostavno \u201edom\u201c \u2013 sa d\u017eamijom izme\u0111u kru\u017enog toka 7 i 8, fudbalskim terenom iza kru\u017enog toka 15 i izmaglicom polja Sahir u daljini.<\/p>\n\n\n\n
Isa Grad<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nIsa Taun (Madinat Isa) zauzima centralno ostrvo Bahrein, nedaleko ju\u017eno od starih sela Diraz i A'Ali. Kao i Hamad Taun, Isa Taun je pa\u017eljivo isplaniran, ali njegovo poreklo se\u017ee dalje u pro\u0161lost. Zamislila ga je bahreinska vlada po\u010detkom 1960-ih, ulice su izgradili britanski planeri, a prve ku\u0107e su useljene 1968. godine. Grad je dobio ime po \u0161eiku Isi ibn Salmanu el Kalifi, tada\u0161njem vladaru Bahreina. Za razliku od tradicionalnih sela od cigle u blizini, Isa Taun je trebalo da bude moderan: njegove ku\u0107e su bile \u010dvrste betonske vile, a ne stare ku\u0107e sa dvori\u0161tima, a putevi su bili \u0161iroki.<\/p>\n\n\n\n
Danas Isa Taun ima reputaciju mirnog, luksuznog stambenog podru\u010dja. Ku\u0107e su uglavnom bele ili bledo sive, jednostavnog oblika, \u010desto sa niskim zidovima i crepnim krovovima. Na prvi pogled mo\u017ee delovati jednoobrazno prigradski, ali \u0161etnja njegovim sporednim ulicama brzo otkriva \u017eivu lokalnu kulturu. Ubrzo se nalazi \u010duveni gradski bazar i pijaca. U srcu Isa Tauna nalazi se pokriveni pija\u010dni kompleks (\u010desto nazvan Suk al-Harad\u017e) i susedna glavna ulica bez vozila. Ovde se desetine malih prodavnica i tezgi ni\u017eu du\u017e pe\u0161a\u010dkih staza. Prodavci na tezgama izla\u017eu rolne vezenog materijala, gomile su\u0161enih za\u010dina, zamr\u0161ene rukotvorine i poslu\u017eavnike sa sve\u017ee pe\u010denim hlebom. Vazduh je obojen cimetom i kardamomom, pome\u0161anim sa slanim mirisom zalivskog povetarca. Me\u0111u kupcima se vide starije \u017eene u abajama kako se cenkaju sa prodavcima, a deca kako jure kroz gomilu dr\u017ee\u0107i slatke poslastice.<\/p>\n\n\n\n
Pijaca tako\u0111e ima prijatnu kulturu kafi\u0107a. Pod platnenim tendama, mu\u0161karci ispijaju crni \u010daj sa mentom i \u0107askaju o dnevnim vestima; mnogi pu\u0161e aromati\u010dnu \u0161i\u0161u za okruglim kafi\u0107kim stolovima. Sa ovih mesta mo\u017ee se diviti gomili tendi i izloga \u2013 neki su ispisani arapskim pismom, neki na engleskom \u2013 dok se \u010duju akcenti iz celog Bahreina. To je dru\u017eeljubiva, opu\u0161tena scena koja protivre\u010di modernom poreklu grada. Zaista, lako bi se moglo zamisliti da pijaca Isa Tauna postoji vek ili vi\u0161e, da nije elegantnih pastelnih ku\u0107a koje je blokiraju iza.<\/p>\n\n\n\n
Isa Taun tako\u0111e ima prepoznatljivu znamenitost: gradski stadion i sportski kompleks, izgra\u0111en 1960-ih. Otvoreno zeleno polje i betonske tribine prote\u017eu se pored fontane na glavnoj ulici. Zapravo, bahreinska fudbalska reprezentacija \u010desto igra na ovom stadionu \u0160eik Isa Sports Siti (kapaciteta oko 24.000), a njegova svetla plamte tokom utakmica. Modernisti\u010dke tribine stadiona sa ravnim krovom su iznena\u0111uju\u0107i prizor usred skromnog grada; one podse\u0107aju da je Isa Taun zami\u0161ljen kao presek bahreinskog dru\u0161tva, sa sadr\u017eajima poput stadiona i olimpijskog bazena koji su obezbe\u0111eni od samog po\u010detka. Na dane doga\u0111aja vide se reke navija\u010da u crvenim majicama kako hodaju kroz Isa Taun prema terenu, od porodica na \u0161tandovima restorana do tinejd\u017eera koji \u0161utiraju loptu ispred kapija. Prisustvo stadiona u\u010dvr\u0161\u0107uje Isa Taun na nacionalnoj mapi, \u010dak i dok ostatak grada ostaje stambeni.<\/p>\n\n\n\n
U su\u0161tini, Isa Taun je me\u0161avina planiranog grada i tradicionalnog \u017eivota. NJegove mirne uli\u010dice u kom\u0161iluku isprekidane su bazarima koji deluju kao da su stari vekovima. \u0160iroke ulice mo\u017eda odra\u017eavaju britanski dizajn, ali vreva prodavaca tkanina i \u010dajd\u017einica u oblasti pijace odra\u017eava lokalne obi\u010daje. Stanovnici \u010desto parkiraju svoje automobile i \u0161etaju do prodavnica uve\u010de dok se kom\u0161ije okupljaju pored fontane. Posetiocu koji prime\u0107uje ovu mirnu koegzistenciju ku\u0107a, pijaca i parkova, Isa Taun mo\u017ee delovati kao seoski grad koji je izrastao oko trga.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, Isa Taun ima karakter modernog bahreinskog predgra\u0111a sa o\u010duvanim dru\u0161tvenim srcem. Svetle \u0161tuko vile i prave avenije izgra\u0111ene su na praznom zemlji\u0161tu, ali ustupaju mesto aromati\u010dnim tezgama sa hranom i kroja\u010dkim radnjama u njegovom srcu. Zvani\u010dno ime grada podse\u0107a na zalivske monarhe, ali njegov svakodnevni puls odre\u0111uje prizor dece koja jure golubove na centralnom trgu. Za nekoga ko tra\u017ei autenti\u010dan deli\u0107 bahreinskog \u017eivota, Isa Taun to pru\u017ea bez pompe \u2013 \u200b\u200bmesto gde energija suka postoji u senci planiranja 20. veka.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Manama, glavni grad nacije, dom je najistaknutijih atrakcija zemlje. Ovde turisti mogu da odu na ekskurziju do stare portugalske tvr\u0111ave, \u010dije se zemlji\u0161te danas koristi za arheolo\u0161ka iskopavanja. U istom regionu nalazi se d\u017eamija Al Khamis, jedna od najstarijih islamskih gra\u0111evina. Kompleks Beit Al Kur'ana posebno je vredan posete jer sadr\u017ei istorijsku d\u017eamiju, prostrane bibliote\u010dke sale i lokalni muzej.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":35401,"parent":35335,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"elementor_theme","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"class_list":["post-35391","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35391","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=35391"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35391\/revisions"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35335"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/35401"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=35391"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/figure>\n\n\n\nNa ostrvu severoisto\u010dno od Maname nalazi se grad Muharak, tre\u0107i po veli\u010dini centar Bahreina. Muharak je bio prestonica Bahreina mnogo decenija (od kraja 18. veka do 1932. godine) i jo\u0161 uvek je vazdu\u0161na kapija zemlje \u2013 Me\u0111unarodni aerodrom u Bahreinu zauzima veliki deo ostrva Muharak. Grad je poznat po o\u010duvanju tradicionalne kulture: stare ku\u0107e od koralnog kamena ni\u017eu se du\u017e njegovih uli\u010dica, a \u010duveni suk u Muharaku i dalje privla\u010di gomile svojim tezgama sa za\u010dinima i radionicama brodograditelja. U tom smislu, grad deluje kao vremenska kapsula. Posetioci \u010desto isti\u010du kontrast izme\u0111u Muharaka i Maname: dok je Manama me\u0111unarodna i brza, Muharak je provincijalniji, sa uskim ulicama i mirnijim ritmom.<\/p>\n\n\n\n
Koreni Muharaka se\u017eu veoma duboko. Bio je deo civilizacije Dilmun iz bronzanog doba, a antika ga je \u010dak povezivala sa \u0161irim legendama (Grci su ostrvo nekada zvali Tilos, \u010dak su i feni\u010danski mitovi bili vezani za njega). Do kasne antike, Muharak je postao upori\u0161te nestorijanskog hri\u0161\u0107anstva: samo ime jednog sela, Al-Dair, zna\u010di \u201emanastir\u201c, a drugog, Kalali, odnosi se na \u201emona\u0161ke manastire\u201c. (Ova imena su i danas u upotrebi.) Oni koji lutaju starim gradom i dalje mogu prona\u0107i drevne molitvene kapele ili poru\u0161ene temelje crkava usred krivudavih ulica. U 16. i 17. veku Muharak je do\u017eiveo svoj deo sukoba: Portugal je preuzeo kontrolu nad Bahreinom 1521. godine, zatim Persijom 1602. godine, pre nego \u0161to su \u0161eici Al-Halifa kona\u010dno stekli trajnu vlast od 1783. godine pa nadalje.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107i deo 200 godina starog urbanog tkiva Muharaka ostao je netaknut. Ku\u0107a Sijadi i tvr\u0111ava Bu Maher u Muharaku predstavljaju nacionalni spomenici, ali svakodnevni \u017eivot se verovatno mo\u017ee na\u0107i na lokalnim pijacama i uskim kafi\u0107ima. Muharak je dugo bio centar bahreinske umetnosti: \u010dak je i savremeni bahreinski peva\u010d Ali Bahar odrastao ovde. \u0160etnja gradom \u010desto uklju\u010duje poglede na tradicionalne muzi\u010dare koji \u0161timuju ude u kafi\u0107u ili gra\u0111ane koji pu\u0161e nargilu ispod urmi na bulevaru. Ovi prizori isti\u010du reputaciju Muharaka kao \u010duvara starih obi\u010daja. Posmatra\u010d bi mogao primetiti da se na nedeljnim gradskim pijacama nastavlja prevoz robe ba\u0161 kao i pre jednog veka, nude\u0107i za\u010dine, tekstil i slatki\u0161e uz pozadinu arapskih natpisa i \u010daja od mente koji sipaju prodavci.<\/p>\n\n\n\n
Sport tako\u0111e igra ulogu u identitetu Muharaka. Grad je dom sportskog kluba Al-Muharak, najuspe\u0161nijeg fudbalskog tima u zemlji. Osnovan 1928. godine, klub je osvojio vi\u0161e doma\u0107ih prvenstava i trofeja nego bilo koji drugi u Bahreinu. Na dane utakmica, navija\u010di kluba obu\u010deni u grimiznu uniformu izlivaju se na tribine stadiona i ulice. Ova moderna strast prema fudbalu udobno se nalazi pored gradskih tajanstvenih d\u017eamija i bazara: na kraju krajeva, zajednica sportskog kluba Muharak nastala je iz istih tih naselja.<\/p>\n\n\n\n
U geografskom smislu, Muharak nije veliki, ali nosi ose\u0107aj starine. Sa njegovog korni\u0161a mo\u017ee se pogledati preko luke na novu siluetu Maname, ose\u0107aju\u0107i decenije promena \u010dak i u kratkom vremenskom periodu. U samom Muharaku, drveni \u010damci mo\u017eda jo\u0161 uvek plove vodama luke, a zanatlije mo\u017eda jo\u0161 uvek rezbare sedef u nakit, sli\u010dno kao \u0161to su to radili u vreme Dilmuna. Vi\u0161eslojna istorija grada \u2013 od praistorijske do moderne \u2013 ispisana je u njegovom planu ulica i fasadama zgrada. Za informisanog posetioca, Muharak nudi gotovo stalni podsetnik da se urbani identitet Bahreina prote\u017ee mnogo dublje od njegovog naftnog buma.<\/p>\n\n\n\n
Havarska ostrva<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nDaleko ju\u017eno od glavnih naseljenih ostrva Bahreina nalaze se ostrva Havar, udaljeni arhipelag okrenut ka katarskoj obali. Havari su gotovo u potpunosti nenaseljeni, \u0161to predstavlja neku vrstu ostrvske divljine. Zapravo, sama bahreinska vlada naziva Havar \u201eposlednjom preostalom pravom divljinom Bahreina\u201c, isti\u010du\u0107i njegovu \u201ejedinstvenu prirodnu lepotu\u201c. Svako ko poseti Havar odmah \u0107e primetiti koliko se razlikuje od gradova Bahreina: nema puteva ni ku\u0107a na glavnom Havaru (zvani\u010dno Havar al-\u0160amalija) i tamo \u017eivi samo \u0161a\u010dica bahreinskih vojnika ili \u010duvara da ga \u0161tite. Umesto toga, ostrva su najpoznatija po divljem svetu.<\/p>\n\n\n\n
Pti\u010dji svet je glavna atrakcija. Desetine hiljada morskih ptica odmaraju se na koralnim obalama havarskog \u0161ejhdoma. Havari su doma\u0107ini jedine za\u0161ti\u0107ene kolonije za gne\u017e\u0111enje sokotarskog kormorana u Persijskom zalivu \u2013 gotovo crne morske ptice duga\u010dke oko 60 centimetara sa \u010dipkastom belom krestom tokom gne\u017e\u0111enja. Od 2000. do 2010. godine, UNESKO je dokumentovao da se oko 30.000 parova ranjivih sokotarskih kormorana gnezdi na Havaru, \u0161to ga \u010dini najve\u0107om takvom kolonijom na svetu. Kako dolazi prole\u0107e, jata ovih kormorana se bu\u010dno okupljaju na kamenitim pla\u017eama i u plitkim lagunama. Za posmatra\u010de ptica, uo\u010davanje sokotarskog kormorana ovde je poseban doga\u0111aj, jer se njihov broj na drugim mestima smanjio. Ptice selice i obalske ptice tako\u0111e se zadr\u017eavaju na muljevitim sprudovima oko ostrva, doprinose\u0107i kaleidoskopu \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
Pored ptica, Havari podr\u017eavaju nekoliko kopnenih \u017eivotinja i bogat morski \u017eivot. Vode oko ostrva imaju \u0161arenolike koralne grebene, gde ribe, pa \u010dak i poneka morska kornja\u010da, plivaju me\u0111u morskom travom. Na kopnu, dine i slane ravnice ponekad pokazuju tragove ve\u0107ih sisara: postoje zapisi o divljim kozama i, u retkim prilikama, arapskom oriksu (beloj pustinjskoj antilopi ponovo uvedenoj u Bahrein pre nekoliko decenija) koji slobodno lutaju. U proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu Bahreina, grupa Havar je izdvojena i zbog toga \u0161to ima populaciju \u201eugro\u017eenih morskih krava\u201c (dugonga). Ukratko, Havar je ekolo\u0161ki krhak; i Bahrein i Katar progla\u0161avaju delove Havara za\u0161ti\u0107enim prirodnim rezervatima. UNESKO-ov preliminarni spisak isti\u010de vrednost za\u0161tite ostrva, nagla\u0161avaju\u0107i da ih njihova izolacija \u010dini \u201enezamenljivim\u201c u o\u010duvanju prirodnog stanja pre razvoja.<\/p>\n\n\n\n
LJudska aktivnost na Havaru je minimalna. Glavni pristup je trajektom iz Sitre ili avionom do malog bahrijanskog aerodroma. \u010cuvari prirode patroliraju za\u0161ti\u0107enim zonama kako bi spre\u010dili uznemiravanje divljih \u017eivotinja. Povremeno se mogu na\u0107i ribarske kolibe na Havar al-D\u017danubiji (jednom od manjih ostrva) ili videti \u010damce istovarene na improvizovanom keju. Ali ovde nema komercijalnih objekata ili turisti\u010dkih hotela. Kada posetilac \u0161eta pla\u017eom Havar, ti\u0161ina je duboka \u2013 prekidaju je samo talasi i ptice. To je mesto za tiho posmatranje prirode. Moglo bi se stajati na strani ostrva okrenutoj ka vetru, slu\u0161aju\u0107i kormorane kako grak\u0107u iznad, ili posmatrati crvenkastog pe\u0161\u010danog orla kako kru\u017ei na horizontu.<\/p>\n\n\n\n
Stoga, Havarska ostrva pru\u017eaju o\u0161tar kontrast u odnosu na u\u017eurbane gradove Bahreina. Le\u017ee na granici kraljevstva \u2013 lanac stena i peska gde se ose\u0107a praznina i prostor iza njih, a ne gu\u017eva. Vazduh miri\u0161e na so, a sun\u010deva svetlost, kada se kosimo u zalazak sunca, obasjava celu panoramu zlatom. Za me\u0161tane koji su zabrinuti za o\u010duvanje prirode, Havar simbolizuje drevni zaliv koji jo\u0161 uvek postoji: upozorenje da nije svako mesto u Bahreinu predodre\u0111eno za izgradnju nebodera. U tom smislu, Bahrejnci sa po\u0161tovanjem govore o Havarskim ostrvima kao o poslednjim pravim divljim predelima zemlje.<\/p>\n\n\n\n
Hamad Grad<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nPribli\u017eno 18 kilometara jugozapadno od Maname nalazi se Hamad Taun (Madinat Hamad), jedno od najve\u0107ih modernih predgra\u0111a Bahreina. Osnovan 1984. godine kao deo vladine stambene inicijative, Hamad Taun je zami\u0161ljen kao novi grad za putnike na posao, za radne porodice kojima je stanovanje u Manami bilo skupo. Raspored grada je veoma pravilan i planski planiran. Za razliku od drevnih bahreinskih sukova, Hamad Taun je organizovan na mre\u017ei puteva sa centrima oko 22 numerisana kru\u017ena toka. Lokalne adrese se \u010desto daju brojem kru\u017enog toka (na primer, \u201eKru\u017eni tok 8\u201c). Ovaj sistem je trebalo da pojednostavi navigaciju i ozna\u010di identitet grada, i zaista, stanovnici \u010desto govore da \u017eive \u201eblizu petog kru\u017enog toka\u201c, a ne na nazivu ulice.<\/p>\n\n\n\n
Arhitektura i raspolo\u017eenje Hamad Tauna nesumnjivo podse\u0107aju na 20. vek: redovi be\u017e \u0161tuko stambenih zgrada i stambenih objekata sme\u0161teni su iza ogra\u0111enih dvori\u0161ta sa skromnim prednjim ba\u0161tama. Izme\u0111u njih se prote\u017eu \u0161iroke avenije, a ne krivudave ulice. Ose\u0107a se kao namerno izgra\u0111ena \u010detvrt \u2013 \u0161to i jeste. Do 2005. godine broj stanovnika je porastao na preko 50.000, uglavnom privla\u010de\u0107i radnike iz prestonice. Grad ima svoj tr\u017eni centar (Suk Vakif), \u0161kole i klinike, ali mu nedostaje istorijsko jezgro ili stare zgrade. \u010cak je i arhitektura d\u017eamija uglavnom moderna.
Zna\u010dajna karakteristika Hamad Tauna je blizina Bahreinske me\u0111unarodne staze u Sakiru, kompleksa za moto-sport koji je doma\u0107in godi\u0161nje Velike nagrade Formule 1. Sa nekih ta\u010daka u Hamad Taunu mo\u017ee se videti krivina tribina F1 staze i reflektori na horizontu. Tokom trka\u010dkih vikenda, gradski putevi prevoze vlasnike karavana automobila i autobusa do staze, povezuju\u0107i ovu spava\u0107u zajednicu sa jednim od glavnih mesta za zabavu u regionu.<\/p>\n\n\n\n
Uli\u010dni \u017eivot grada odra\u017eava njegovu funkciju. Radnim danima mnogi stanovnici voze ili autobusom do Maname na posao, dok je gradski trgova\u010dki centar vreva u ranim ve\u010dernjim satima. Prodavnice u Suk Vakifu predstavljaju mesto ve\u010dernjeg okupljanja: porodice \u0161etaju izme\u0111u prodavnica, a u malim kafi\u0107ima grupe mladih ljudi sa \u0161i\u0161a lulama \u0107askaju uz \u010daj. Ako neko iza\u0111e nakon mraka, sami numerisani kru\u017eni tokovi \u010desto imaju neformalne tezge sa vo\u0107em ili berberske stolice na svojim obodima \u2013 moderna, ali doma\u0107a scena.<\/p>\n\n\n\n
Po tonu, Hamad Taun je pre utilitaran nego slikovit. NJegovih 22 kru\u017ena toka (ponekad se u \u0161ali ka\u017ee da su poput trka\u010dke staze) i jednoobrazna gra\u0111evinska struktura daju mu pomalo surov izgled spolja. Pa ipak, ovo tako\u0111e stvara iznena\u0111uju\u0107i ose\u0107aj reda. No\u0107u, svetlost lampi du\u017e svakog kruga obasjava uredno o\u0161i\u0161ane \u017eive ograde i putokaze (svi ozna\u010deni svojim brojem). Dok se vozite kroz njega, postoji suptilni ritam u rasporedu, za razliku od haoti\u010dnog urbanog \u0161irenja starijih naselja. Stru\u010dnjak za planiranje bi mogao primetiti da Hamad Taun predstavlja primer bahreinskog pristupa brzom rastu stanovni\u0161tva s kraja 20. veka: dati ljudima mre\u017eu domova i dozvoliti da se \u017eivot zajednice izgradi.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, grad Hamad nije drevni niti romanti\u010dan, ali je simbol napora Bahreina u oblasti socijalnog stanovanja. Nastao je gotovo preko no\u0107i u \u017ebunastoj pustinji i danas je jedna od najprometnijih stambenih zona u zemlji. Spolja\u0161njem posmatra\u010du mo\u017ee izgledati kao \u0161ablonski razvoj; \u200b\u200bstanovniku je jednostavno \u201edom\u201c \u2013 sa d\u017eamijom izme\u0111u kru\u017enog toka 7 i 8, fudbalskim terenom iza kru\u017enog toka 15 i izmaglicom polja Sahir u daljini.<\/p>\n\n\n\n
Isa Grad<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nIsa Taun (Madinat Isa) zauzima centralno ostrvo Bahrein, nedaleko ju\u017eno od starih sela Diraz i A'Ali. Kao i Hamad Taun, Isa Taun je pa\u017eljivo isplaniran, ali njegovo poreklo se\u017ee dalje u pro\u0161lost. Zamislila ga je bahreinska vlada po\u010detkom 1960-ih, ulice su izgradili britanski planeri, a prve ku\u0107e su useljene 1968. godine. Grad je dobio ime po \u0161eiku Isi ibn Salmanu el Kalifi, tada\u0161njem vladaru Bahreina. Za razliku od tradicionalnih sela od cigle u blizini, Isa Taun je trebalo da bude moderan: njegove ku\u0107e su bile \u010dvrste betonske vile, a ne stare ku\u0107e sa dvori\u0161tima, a putevi su bili \u0161iroki.<\/p>\n\n\n\n
Danas Isa Taun ima reputaciju mirnog, luksuznog stambenog podru\u010dja. Ku\u0107e su uglavnom bele ili bledo sive, jednostavnog oblika, \u010desto sa niskim zidovima i crepnim krovovima. Na prvi pogled mo\u017ee delovati jednoobrazno prigradski, ali \u0161etnja njegovim sporednim ulicama brzo otkriva \u017eivu lokalnu kulturu. Ubrzo se nalazi \u010duveni gradski bazar i pijaca. U srcu Isa Tauna nalazi se pokriveni pija\u010dni kompleks (\u010desto nazvan Suk al-Harad\u017e) i susedna glavna ulica bez vozila. Ovde se desetine malih prodavnica i tezgi ni\u017eu du\u017e pe\u0161a\u010dkih staza. Prodavci na tezgama izla\u017eu rolne vezenog materijala, gomile su\u0161enih za\u010dina, zamr\u0161ene rukotvorine i poslu\u017eavnike sa sve\u017ee pe\u010denim hlebom. Vazduh je obojen cimetom i kardamomom, pome\u0161anim sa slanim mirisom zalivskog povetarca. Me\u0111u kupcima se vide starije \u017eene u abajama kako se cenkaju sa prodavcima, a deca kako jure kroz gomilu dr\u017ee\u0107i slatke poslastice.<\/p>\n\n\n\n
Pijaca tako\u0111e ima prijatnu kulturu kafi\u0107a. Pod platnenim tendama, mu\u0161karci ispijaju crni \u010daj sa mentom i \u0107askaju o dnevnim vestima; mnogi pu\u0161e aromati\u010dnu \u0161i\u0161u za okruglim kafi\u0107kim stolovima. Sa ovih mesta mo\u017ee se diviti gomili tendi i izloga \u2013 neki su ispisani arapskim pismom, neki na engleskom \u2013 dok se \u010duju akcenti iz celog Bahreina. To je dru\u017eeljubiva, opu\u0161tena scena koja protivre\u010di modernom poreklu grada. Zaista, lako bi se moglo zamisliti da pijaca Isa Tauna postoji vek ili vi\u0161e, da nije elegantnih pastelnih ku\u0107a koje je blokiraju iza.<\/p>\n\n\n\n
Isa Taun tako\u0111e ima prepoznatljivu znamenitost: gradski stadion i sportski kompleks, izgra\u0111en 1960-ih. Otvoreno zeleno polje i betonske tribine prote\u017eu se pored fontane na glavnoj ulici. Zapravo, bahreinska fudbalska reprezentacija \u010desto igra na ovom stadionu \u0160eik Isa Sports Siti (kapaciteta oko 24.000), a njegova svetla plamte tokom utakmica. Modernisti\u010dke tribine stadiona sa ravnim krovom su iznena\u0111uju\u0107i prizor usred skromnog grada; one podse\u0107aju da je Isa Taun zami\u0161ljen kao presek bahreinskog dru\u0161tva, sa sadr\u017eajima poput stadiona i olimpijskog bazena koji su obezbe\u0111eni od samog po\u010detka. Na dane doga\u0111aja vide se reke navija\u010da u crvenim majicama kako hodaju kroz Isa Taun prema terenu, od porodica na \u0161tandovima restorana do tinejd\u017eera koji \u0161utiraju loptu ispred kapija. Prisustvo stadiona u\u010dvr\u0161\u0107uje Isa Taun na nacionalnoj mapi, \u010dak i dok ostatak grada ostaje stambeni.<\/p>\n\n\n\n
U su\u0161tini, Isa Taun je me\u0161avina planiranog grada i tradicionalnog \u017eivota. NJegove mirne uli\u010dice u kom\u0161iluku isprekidane su bazarima koji deluju kao da su stari vekovima. \u0160iroke ulice mo\u017eda odra\u017eavaju britanski dizajn, ali vreva prodavaca tkanina i \u010dajd\u017einica u oblasti pijace odra\u017eava lokalne obi\u010daje. Stanovnici \u010desto parkiraju svoje automobile i \u0161etaju do prodavnica uve\u010de dok se kom\u0161ije okupljaju pored fontane. Posetiocu koji prime\u0107uje ovu mirnu koegzistenciju ku\u0107a, pijaca i parkova, Isa Taun mo\u017ee delovati kao seoski grad koji je izrastao oko trga.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, Isa Taun ima karakter modernog bahreinskog predgra\u0111a sa o\u010duvanim dru\u0161tvenim srcem. Svetle \u0161tuko vile i prave avenije izgra\u0111ene su na praznom zemlji\u0161tu, ali ustupaju mesto aromati\u010dnim tezgama sa hranom i kroja\u010dkim radnjama u njegovom srcu. Zvani\u010dno ime grada podse\u0107a na zalivske monarhe, ali njegov svakodnevni puls odre\u0111uje prizor dece koja jure golubove na centralnom trgu. Za nekoga ko tra\u017ei autenti\u010dan deli\u0107 bahreinskog \u017eivota, Isa Taun to pru\u017ea bez pompe \u2013 \u200b\u200bmesto gde energija suka postoji u senci planiranja 20. veka.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Manama, glavni grad nacije, dom je najistaknutijih atrakcija zemlje. Ovde turisti mogu da odu na ekskurziju do stare portugalske tvr\u0111ave, \u010dije se zemlji\u0161te danas koristi za arheolo\u0161ka iskopavanja. U istom regionu nalazi se d\u017eamija Al Khamis, jedna od najstarijih islamskih gra\u0111evina. Kompleks Beit Al Kur'ana posebno je vredan posete jer sadr\u017ei istorijsku d\u017eamiju, prostrane bibliote\u010dke sale i lokalni muzej.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":35401,"parent":35335,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"elementor_theme","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"class_list":["post-35391","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35391","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=35391"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35391\/revisions"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35335"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/35401"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=35391"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/figure>\n\n\n\nDaleko ju\u017eno od glavnih naseljenih ostrva Bahreina nalaze se ostrva Havar, udaljeni arhipelag okrenut ka katarskoj obali. Havari su gotovo u potpunosti nenaseljeni, \u0161to predstavlja neku vrstu ostrvske divljine. Zapravo, sama bahreinska vlada naziva Havar \u201eposlednjom preostalom pravom divljinom Bahreina\u201c, isti\u010du\u0107i njegovu \u201ejedinstvenu prirodnu lepotu\u201c. Svako ko poseti Havar odmah \u0107e primetiti koliko se razlikuje od gradova Bahreina: nema puteva ni ku\u0107a na glavnom Havaru (zvani\u010dno Havar al-\u0160amalija) i tamo \u017eivi samo \u0161a\u010dica bahreinskih vojnika ili \u010duvara da ga \u0161tite. Umesto toga, ostrva su najpoznatija po divljem svetu.<\/p>\n\n\n\n
Pti\u010dji svet je glavna atrakcija. Desetine hiljada morskih ptica odmaraju se na koralnim obalama havarskog \u0161ejhdoma. Havari su doma\u0107ini jedine za\u0161ti\u0107ene kolonije za gne\u017e\u0111enje sokotarskog kormorana u Persijskom zalivu \u2013 gotovo crne morske ptice duga\u010dke oko 60 centimetara sa \u010dipkastom belom krestom tokom gne\u017e\u0111enja. Od 2000. do 2010. godine, UNESKO je dokumentovao da se oko 30.000 parova ranjivih sokotarskih kormorana gnezdi na Havaru, \u0161to ga \u010dini najve\u0107om takvom kolonijom na svetu. Kako dolazi prole\u0107e, jata ovih kormorana se bu\u010dno okupljaju na kamenitim pla\u017eama i u plitkim lagunama. Za posmatra\u010de ptica, uo\u010davanje sokotarskog kormorana ovde je poseban doga\u0111aj, jer se njihov broj na drugim mestima smanjio. Ptice selice i obalske ptice tako\u0111e se zadr\u017eavaju na muljevitim sprudovima oko ostrva, doprinose\u0107i kaleidoskopu \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
Pored ptica, Havari podr\u017eavaju nekoliko kopnenih \u017eivotinja i bogat morski \u017eivot. Vode oko ostrva imaju \u0161arenolike koralne grebene, gde ribe, pa \u010dak i poneka morska kornja\u010da, plivaju me\u0111u morskom travom. Na kopnu, dine i slane ravnice ponekad pokazuju tragove ve\u0107ih sisara: postoje zapisi o divljim kozama i, u retkim prilikama, arapskom oriksu (beloj pustinjskoj antilopi ponovo uvedenoj u Bahrein pre nekoliko decenija) koji slobodno lutaju. U proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu Bahreina, grupa Havar je izdvojena i zbog toga \u0161to ima populaciju \u201eugro\u017eenih morskih krava\u201c (dugonga). Ukratko, Havar je ekolo\u0161ki krhak; i Bahrein i Katar progla\u0161avaju delove Havara za\u0161ti\u0107enim prirodnim rezervatima. UNESKO-ov preliminarni spisak isti\u010de vrednost za\u0161tite ostrva, nagla\u0161avaju\u0107i da ih njihova izolacija \u010dini \u201enezamenljivim\u201c u o\u010duvanju prirodnog stanja pre razvoja.<\/p>\n\n\n\n
LJudska aktivnost na Havaru je minimalna. Glavni pristup je trajektom iz Sitre ili avionom do malog bahrijanskog aerodroma. \u010cuvari prirode patroliraju za\u0161ti\u0107enim zonama kako bi spre\u010dili uznemiravanje divljih \u017eivotinja. Povremeno se mogu na\u0107i ribarske kolibe na Havar al-D\u017danubiji (jednom od manjih ostrva) ili videti \u010damce istovarene na improvizovanom keju. Ali ovde nema komercijalnih objekata ili turisti\u010dkih hotela. Kada posetilac \u0161eta pla\u017eom Havar, ti\u0161ina je duboka \u2013 prekidaju je samo talasi i ptice. To je mesto za tiho posmatranje prirode. Moglo bi se stajati na strani ostrva okrenutoj ka vetru, slu\u0161aju\u0107i kormorane kako grak\u0107u iznad, ili posmatrati crvenkastog pe\u0161\u010danog orla kako kru\u017ei na horizontu.<\/p>\n\n\n\n
Stoga, Havarska ostrva pru\u017eaju o\u0161tar kontrast u odnosu na u\u017eurbane gradove Bahreina. Le\u017ee na granici kraljevstva \u2013 lanac stena i peska gde se ose\u0107a praznina i prostor iza njih, a ne gu\u017eva. Vazduh miri\u0161e na so, a sun\u010deva svetlost, kada se kosimo u zalazak sunca, obasjava celu panoramu zlatom. Za me\u0161tane koji su zabrinuti za o\u010duvanje prirode, Havar simbolizuje drevni zaliv koji jo\u0161 uvek postoji: upozorenje da nije svako mesto u Bahreinu predodre\u0111eno za izgradnju nebodera. U tom smislu, Bahrejnci sa po\u0161tovanjem govore o Havarskim ostrvima kao o poslednjim pravim divljim predelima zemlje.<\/p>\n\n\n\n
Hamad Grad<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nPribli\u017eno 18 kilometara jugozapadno od Maname nalazi se Hamad Taun (Madinat Hamad), jedno od najve\u0107ih modernih predgra\u0111a Bahreina. Osnovan 1984. godine kao deo vladine stambene inicijative, Hamad Taun je zami\u0161ljen kao novi grad za putnike na posao, za radne porodice kojima je stanovanje u Manami bilo skupo. Raspored grada je veoma pravilan i planski planiran. Za razliku od drevnih bahreinskih sukova, Hamad Taun je organizovan na mre\u017ei puteva sa centrima oko 22 numerisana kru\u017ena toka. Lokalne adrese se \u010desto daju brojem kru\u017enog toka (na primer, \u201eKru\u017eni tok 8\u201c). Ovaj sistem je trebalo da pojednostavi navigaciju i ozna\u010di identitet grada, i zaista, stanovnici \u010desto govore da \u017eive \u201eblizu petog kru\u017enog toka\u201c, a ne na nazivu ulice.<\/p>\n\n\n\n
Arhitektura i raspolo\u017eenje Hamad Tauna nesumnjivo podse\u0107aju na 20. vek: redovi be\u017e \u0161tuko stambenih zgrada i stambenih objekata sme\u0161teni su iza ogra\u0111enih dvori\u0161ta sa skromnim prednjim ba\u0161tama. Izme\u0111u njih se prote\u017eu \u0161iroke avenije, a ne krivudave ulice. Ose\u0107a se kao namerno izgra\u0111ena \u010detvrt \u2013 \u0161to i jeste. Do 2005. godine broj stanovnika je porastao na preko 50.000, uglavnom privla\u010de\u0107i radnike iz prestonice. Grad ima svoj tr\u017eni centar (Suk Vakif), \u0161kole i klinike, ali mu nedostaje istorijsko jezgro ili stare zgrade. \u010cak je i arhitektura d\u017eamija uglavnom moderna.
Zna\u010dajna karakteristika Hamad Tauna je blizina Bahreinske me\u0111unarodne staze u Sakiru, kompleksa za moto-sport koji je doma\u0107in godi\u0161nje Velike nagrade Formule 1. Sa nekih ta\u010daka u Hamad Taunu mo\u017ee se videti krivina tribina F1 staze i reflektori na horizontu. Tokom trka\u010dkih vikenda, gradski putevi prevoze vlasnike karavana automobila i autobusa do staze, povezuju\u0107i ovu spava\u0107u zajednicu sa jednim od glavnih mesta za zabavu u regionu.<\/p>\n\n\n\n
Uli\u010dni \u017eivot grada odra\u017eava njegovu funkciju. Radnim danima mnogi stanovnici voze ili autobusom do Maname na posao, dok je gradski trgova\u010dki centar vreva u ranim ve\u010dernjim satima. Prodavnice u Suk Vakifu predstavljaju mesto ve\u010dernjeg okupljanja: porodice \u0161etaju izme\u0111u prodavnica, a u malim kafi\u0107ima grupe mladih ljudi sa \u0161i\u0161a lulama \u0107askaju uz \u010daj. Ako neko iza\u0111e nakon mraka, sami numerisani kru\u017eni tokovi \u010desto imaju neformalne tezge sa vo\u0107em ili berberske stolice na svojim obodima \u2013 moderna, ali doma\u0107a scena.<\/p>\n\n\n\n
Po tonu, Hamad Taun je pre utilitaran nego slikovit. NJegovih 22 kru\u017ena toka (ponekad se u \u0161ali ka\u017ee da su poput trka\u010dke staze) i jednoobrazna gra\u0111evinska struktura daju mu pomalo surov izgled spolja. Pa ipak, ovo tako\u0111e stvara iznena\u0111uju\u0107i ose\u0107aj reda. No\u0107u, svetlost lampi du\u017e svakog kruga obasjava uredno o\u0161i\u0161ane \u017eive ograde i putokaze (svi ozna\u010deni svojim brojem). Dok se vozite kroz njega, postoji suptilni ritam u rasporedu, za razliku od haoti\u010dnog urbanog \u0161irenja starijih naselja. Stru\u010dnjak za planiranje bi mogao primetiti da Hamad Taun predstavlja primer bahreinskog pristupa brzom rastu stanovni\u0161tva s kraja 20. veka: dati ljudima mre\u017eu domova i dozvoliti da se \u017eivot zajednice izgradi.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, grad Hamad nije drevni niti romanti\u010dan, ali je simbol napora Bahreina u oblasti socijalnog stanovanja. Nastao je gotovo preko no\u0107i u \u017ebunastoj pustinji i danas je jedna od najprometnijih stambenih zona u zemlji. Spolja\u0161njem posmatra\u010du mo\u017ee izgledati kao \u0161ablonski razvoj; \u200b\u200bstanovniku je jednostavno \u201edom\u201c \u2013 sa d\u017eamijom izme\u0111u kru\u017enog toka 7 i 8, fudbalskim terenom iza kru\u017enog toka 15 i izmaglicom polja Sahir u daljini.<\/p>\n\n\n\n
Isa Grad<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nIsa Taun (Madinat Isa) zauzima centralno ostrvo Bahrein, nedaleko ju\u017eno od starih sela Diraz i A'Ali. Kao i Hamad Taun, Isa Taun je pa\u017eljivo isplaniran, ali njegovo poreklo se\u017ee dalje u pro\u0161lost. Zamislila ga je bahreinska vlada po\u010detkom 1960-ih, ulice su izgradili britanski planeri, a prve ku\u0107e su useljene 1968. godine. Grad je dobio ime po \u0161eiku Isi ibn Salmanu el Kalifi, tada\u0161njem vladaru Bahreina. Za razliku od tradicionalnih sela od cigle u blizini, Isa Taun je trebalo da bude moderan: njegove ku\u0107e su bile \u010dvrste betonske vile, a ne stare ku\u0107e sa dvori\u0161tima, a putevi su bili \u0161iroki.<\/p>\n\n\n\n
Danas Isa Taun ima reputaciju mirnog, luksuznog stambenog podru\u010dja. Ku\u0107e su uglavnom bele ili bledo sive, jednostavnog oblika, \u010desto sa niskim zidovima i crepnim krovovima. Na prvi pogled mo\u017ee delovati jednoobrazno prigradski, ali \u0161etnja njegovim sporednim ulicama brzo otkriva \u017eivu lokalnu kulturu. Ubrzo se nalazi \u010duveni gradski bazar i pijaca. U srcu Isa Tauna nalazi se pokriveni pija\u010dni kompleks (\u010desto nazvan Suk al-Harad\u017e) i susedna glavna ulica bez vozila. Ovde se desetine malih prodavnica i tezgi ni\u017eu du\u017e pe\u0161a\u010dkih staza. Prodavci na tezgama izla\u017eu rolne vezenog materijala, gomile su\u0161enih za\u010dina, zamr\u0161ene rukotvorine i poslu\u017eavnike sa sve\u017ee pe\u010denim hlebom. Vazduh je obojen cimetom i kardamomom, pome\u0161anim sa slanim mirisom zalivskog povetarca. Me\u0111u kupcima se vide starije \u017eene u abajama kako se cenkaju sa prodavcima, a deca kako jure kroz gomilu dr\u017ee\u0107i slatke poslastice.<\/p>\n\n\n\n
Pijaca tako\u0111e ima prijatnu kulturu kafi\u0107a. Pod platnenim tendama, mu\u0161karci ispijaju crni \u010daj sa mentom i \u0107askaju o dnevnim vestima; mnogi pu\u0161e aromati\u010dnu \u0161i\u0161u za okruglim kafi\u0107kim stolovima. Sa ovih mesta mo\u017ee se diviti gomili tendi i izloga \u2013 neki su ispisani arapskim pismom, neki na engleskom \u2013 dok se \u010duju akcenti iz celog Bahreina. To je dru\u017eeljubiva, opu\u0161tena scena koja protivre\u010di modernom poreklu grada. Zaista, lako bi se moglo zamisliti da pijaca Isa Tauna postoji vek ili vi\u0161e, da nije elegantnih pastelnih ku\u0107a koje je blokiraju iza.<\/p>\n\n\n\n
Isa Taun tako\u0111e ima prepoznatljivu znamenitost: gradski stadion i sportski kompleks, izgra\u0111en 1960-ih. Otvoreno zeleno polje i betonske tribine prote\u017eu se pored fontane na glavnoj ulici. Zapravo, bahreinska fudbalska reprezentacija \u010desto igra na ovom stadionu \u0160eik Isa Sports Siti (kapaciteta oko 24.000), a njegova svetla plamte tokom utakmica. Modernisti\u010dke tribine stadiona sa ravnim krovom su iznena\u0111uju\u0107i prizor usred skromnog grada; one podse\u0107aju da je Isa Taun zami\u0161ljen kao presek bahreinskog dru\u0161tva, sa sadr\u017eajima poput stadiona i olimpijskog bazena koji su obezbe\u0111eni od samog po\u010detka. Na dane doga\u0111aja vide se reke navija\u010da u crvenim majicama kako hodaju kroz Isa Taun prema terenu, od porodica na \u0161tandovima restorana do tinejd\u017eera koji \u0161utiraju loptu ispred kapija. Prisustvo stadiona u\u010dvr\u0161\u0107uje Isa Taun na nacionalnoj mapi, \u010dak i dok ostatak grada ostaje stambeni.<\/p>\n\n\n\n
U su\u0161tini, Isa Taun je me\u0161avina planiranog grada i tradicionalnog \u017eivota. NJegove mirne uli\u010dice u kom\u0161iluku isprekidane su bazarima koji deluju kao da su stari vekovima. \u0160iroke ulice mo\u017eda odra\u017eavaju britanski dizajn, ali vreva prodavaca tkanina i \u010dajd\u017einica u oblasti pijace odra\u017eava lokalne obi\u010daje. Stanovnici \u010desto parkiraju svoje automobile i \u0161etaju do prodavnica uve\u010de dok se kom\u0161ije okupljaju pored fontane. Posetiocu koji prime\u0107uje ovu mirnu koegzistenciju ku\u0107a, pijaca i parkova, Isa Taun mo\u017ee delovati kao seoski grad koji je izrastao oko trga.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, Isa Taun ima karakter modernog bahreinskog predgra\u0111a sa o\u010duvanim dru\u0161tvenim srcem. Svetle \u0161tuko vile i prave avenije izgra\u0111ene su na praznom zemlji\u0161tu, ali ustupaju mesto aromati\u010dnim tezgama sa hranom i kroja\u010dkim radnjama u njegovom srcu. Zvani\u010dno ime grada podse\u0107a na zalivske monarhe, ali njegov svakodnevni puls odre\u0111uje prizor dece koja jure golubove na centralnom trgu. Za nekoga ko tra\u017ei autenti\u010dan deli\u0107 bahreinskog \u017eivota, Isa Taun to pru\u017ea bez pompe \u2013 \u200b\u200bmesto gde energija suka postoji u senci planiranja 20. veka.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Manama, glavni grad nacije, dom je najistaknutijih atrakcija zemlje. Ovde turisti mogu da odu na ekskurziju do stare portugalske tvr\u0111ave, \u010dije se zemlji\u0161te danas koristi za arheolo\u0161ka iskopavanja. U istom regionu nalazi se d\u017eamija Al Khamis, jedna od najstarijih islamskih gra\u0111evina. Kompleks Beit Al Kur'ana posebno je vredan posete jer sadr\u017ei istorijsku d\u017eamiju, prostrane bibliote\u010dke sale i lokalni muzej.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":35401,"parent":35335,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"elementor_theme","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"class_list":["post-35391","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35391","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=35391"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35391\/revisions"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35335"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/35401"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=35391"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/figure>\n\n\n\nPribli\u017eno 18 kilometara jugozapadno od Maname nalazi se Hamad Taun (Madinat Hamad), jedno od najve\u0107ih modernih predgra\u0111a Bahreina. Osnovan 1984. godine kao deo vladine stambene inicijative, Hamad Taun je zami\u0161ljen kao novi grad za putnike na posao, za radne porodice kojima je stanovanje u Manami bilo skupo. Raspored grada je veoma pravilan i planski planiran. Za razliku od drevnih bahreinskih sukova, Hamad Taun je organizovan na mre\u017ei puteva sa centrima oko 22 numerisana kru\u017ena toka. Lokalne adrese se \u010desto daju brojem kru\u017enog toka (na primer, \u201eKru\u017eni tok 8\u201c). Ovaj sistem je trebalo da pojednostavi navigaciju i ozna\u010di identitet grada, i zaista, stanovnici \u010desto govore da \u017eive \u201eblizu petog kru\u017enog toka\u201c, a ne na nazivu ulice.<\/p>\n\n\n\n
Arhitektura i raspolo\u017eenje Hamad Tauna nesumnjivo podse\u0107aju na 20. vek: redovi be\u017e \u0161tuko stambenih zgrada i stambenih objekata sme\u0161teni su iza ogra\u0111enih dvori\u0161ta sa skromnim prednjim ba\u0161tama. Izme\u0111u njih se prote\u017eu \u0161iroke avenije, a ne krivudave ulice. Ose\u0107a se kao namerno izgra\u0111ena \u010detvrt \u2013 \u0161to i jeste. Do 2005. godine broj stanovnika je porastao na preko 50.000, uglavnom privla\u010de\u0107i radnike iz prestonice. Grad ima svoj tr\u017eni centar (Suk Vakif), \u0161kole i klinike, ali mu nedostaje istorijsko jezgro ili stare zgrade. \u010cak je i arhitektura d\u017eamija uglavnom moderna.
Zna\u010dajna karakteristika Hamad Tauna je blizina Bahreinske me\u0111unarodne staze u Sakiru, kompleksa za moto-sport koji je doma\u0107in godi\u0161nje Velike nagrade Formule 1. Sa nekih ta\u010daka u Hamad Taunu mo\u017ee se videti krivina tribina F1 staze i reflektori na horizontu. Tokom trka\u010dkih vikenda, gradski putevi prevoze vlasnike karavana automobila i autobusa do staze, povezuju\u0107i ovu spava\u0107u zajednicu sa jednim od glavnih mesta za zabavu u regionu.<\/p>\n\n\n\n
Uli\u010dni \u017eivot grada odra\u017eava njegovu funkciju. Radnim danima mnogi stanovnici voze ili autobusom do Maname na posao, dok je gradski trgova\u010dki centar vreva u ranim ve\u010dernjim satima. Prodavnice u Suk Vakifu predstavljaju mesto ve\u010dernjeg okupljanja: porodice \u0161etaju izme\u0111u prodavnica, a u malim kafi\u0107ima grupe mladih ljudi sa \u0161i\u0161a lulama \u0107askaju uz \u010daj. Ako neko iza\u0111e nakon mraka, sami numerisani kru\u017eni tokovi \u010desto imaju neformalne tezge sa vo\u0107em ili berberske stolice na svojim obodima \u2013 moderna, ali doma\u0107a scena.<\/p>\n\n\n\n
Po tonu, Hamad Taun je pre utilitaran nego slikovit. NJegovih 22 kru\u017ena toka (ponekad se u \u0161ali ka\u017ee da su poput trka\u010dke staze) i jednoobrazna gra\u0111evinska struktura daju mu pomalo surov izgled spolja. Pa ipak, ovo tako\u0111e stvara iznena\u0111uju\u0107i ose\u0107aj reda. No\u0107u, svetlost lampi du\u017e svakog kruga obasjava uredno o\u0161i\u0161ane \u017eive ograde i putokaze (svi ozna\u010deni svojim brojem). Dok se vozite kroz njega, postoji suptilni ritam u rasporedu, za razliku od haoti\u010dnog urbanog \u0161irenja starijih naselja. Stru\u010dnjak za planiranje bi mogao primetiti da Hamad Taun predstavlja primer bahreinskog pristupa brzom rastu stanovni\u0161tva s kraja 20. veka: dati ljudima mre\u017eu domova i dozvoliti da se \u017eivot zajednice izgradi.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, grad Hamad nije drevni niti romanti\u010dan, ali je simbol napora Bahreina u oblasti socijalnog stanovanja. Nastao je gotovo preko no\u0107i u \u017ebunastoj pustinji i danas je jedna od najprometnijih stambenih zona u zemlji. Spolja\u0161njem posmatra\u010du mo\u017ee izgledati kao \u0161ablonski razvoj; \u200b\u200bstanovniku je jednostavno \u201edom\u201c \u2013 sa d\u017eamijom izme\u0111u kru\u017enog toka 7 i 8, fudbalskim terenom iza kru\u017enog toka 15 i izmaglicom polja Sahir u daljini.<\/p>\n\n\n\n
Isa Grad<\/h2>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nIsa Taun (Madinat Isa) zauzima centralno ostrvo Bahrein, nedaleko ju\u017eno od starih sela Diraz i A'Ali. Kao i Hamad Taun, Isa Taun je pa\u017eljivo isplaniran, ali njegovo poreklo se\u017ee dalje u pro\u0161lost. Zamislila ga je bahreinska vlada po\u010detkom 1960-ih, ulice su izgradili britanski planeri, a prve ku\u0107e su useljene 1968. godine. Grad je dobio ime po \u0161eiku Isi ibn Salmanu el Kalifi, tada\u0161njem vladaru Bahreina. Za razliku od tradicionalnih sela od cigle u blizini, Isa Taun je trebalo da bude moderan: njegove ku\u0107e su bile \u010dvrste betonske vile, a ne stare ku\u0107e sa dvori\u0161tima, a putevi su bili \u0161iroki.<\/p>\n\n\n\n
Danas Isa Taun ima reputaciju mirnog, luksuznog stambenog podru\u010dja. Ku\u0107e su uglavnom bele ili bledo sive, jednostavnog oblika, \u010desto sa niskim zidovima i crepnim krovovima. Na prvi pogled mo\u017ee delovati jednoobrazno prigradski, ali \u0161etnja njegovim sporednim ulicama brzo otkriva \u017eivu lokalnu kulturu. Ubrzo se nalazi \u010duveni gradski bazar i pijaca. U srcu Isa Tauna nalazi se pokriveni pija\u010dni kompleks (\u010desto nazvan Suk al-Harad\u017e) i susedna glavna ulica bez vozila. Ovde se desetine malih prodavnica i tezgi ni\u017eu du\u017e pe\u0161a\u010dkih staza. Prodavci na tezgama izla\u017eu rolne vezenog materijala, gomile su\u0161enih za\u010dina, zamr\u0161ene rukotvorine i poslu\u017eavnike sa sve\u017ee pe\u010denim hlebom. Vazduh je obojen cimetom i kardamomom, pome\u0161anim sa slanim mirisom zalivskog povetarca. Me\u0111u kupcima se vide starije \u017eene u abajama kako se cenkaju sa prodavcima, a deca kako jure kroz gomilu dr\u017ee\u0107i slatke poslastice.<\/p>\n\n\n\n
Pijaca tako\u0111e ima prijatnu kulturu kafi\u0107a. Pod platnenim tendama, mu\u0161karci ispijaju crni \u010daj sa mentom i \u0107askaju o dnevnim vestima; mnogi pu\u0161e aromati\u010dnu \u0161i\u0161u za okruglim kafi\u0107kim stolovima. Sa ovih mesta mo\u017ee se diviti gomili tendi i izloga \u2013 neki su ispisani arapskim pismom, neki na engleskom \u2013 dok se \u010duju akcenti iz celog Bahreina. To je dru\u017eeljubiva, opu\u0161tena scena koja protivre\u010di modernom poreklu grada. Zaista, lako bi se moglo zamisliti da pijaca Isa Tauna postoji vek ili vi\u0161e, da nije elegantnih pastelnih ku\u0107a koje je blokiraju iza.<\/p>\n\n\n\n
Isa Taun tako\u0111e ima prepoznatljivu znamenitost: gradski stadion i sportski kompleks, izgra\u0111en 1960-ih. Otvoreno zeleno polje i betonske tribine prote\u017eu se pored fontane na glavnoj ulici. Zapravo, bahreinska fudbalska reprezentacija \u010desto igra na ovom stadionu \u0160eik Isa Sports Siti (kapaciteta oko 24.000), a njegova svetla plamte tokom utakmica. Modernisti\u010dke tribine stadiona sa ravnim krovom su iznena\u0111uju\u0107i prizor usred skromnog grada; one podse\u0107aju da je Isa Taun zami\u0161ljen kao presek bahreinskog dru\u0161tva, sa sadr\u017eajima poput stadiona i olimpijskog bazena koji su obezbe\u0111eni od samog po\u010detka. Na dane doga\u0111aja vide se reke navija\u010da u crvenim majicama kako hodaju kroz Isa Taun prema terenu, od porodica na \u0161tandovima restorana do tinejd\u017eera koji \u0161utiraju loptu ispred kapija. Prisustvo stadiona u\u010dvr\u0161\u0107uje Isa Taun na nacionalnoj mapi, \u010dak i dok ostatak grada ostaje stambeni.<\/p>\n\n\n\n
U su\u0161tini, Isa Taun je me\u0161avina planiranog grada i tradicionalnog \u017eivota. NJegove mirne uli\u010dice u kom\u0161iluku isprekidane su bazarima koji deluju kao da su stari vekovima. \u0160iroke ulice mo\u017eda odra\u017eavaju britanski dizajn, ali vreva prodavaca tkanina i \u010dajd\u017einica u oblasti pijace odra\u017eava lokalne obi\u010daje. Stanovnici \u010desto parkiraju svoje automobile i \u0161etaju do prodavnica uve\u010de dok se kom\u0161ije okupljaju pored fontane. Posetiocu koji prime\u0107uje ovu mirnu koegzistenciju ku\u0107a, pijaca i parkova, Isa Taun mo\u017ee delovati kao seoski grad koji je izrastao oko trga.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, Isa Taun ima karakter modernog bahreinskog predgra\u0111a sa o\u010duvanim dru\u0161tvenim srcem. Svetle \u0161tuko vile i prave avenije izgra\u0111ene su na praznom zemlji\u0161tu, ali ustupaju mesto aromati\u010dnim tezgama sa hranom i kroja\u010dkim radnjama u njegovom srcu. Zvani\u010dno ime grada podse\u0107a na zalivske monarhe, ali njegov svakodnevni puls odre\u0111uje prizor dece koja jure golubove na centralnom trgu. Za nekoga ko tra\u017ei autenti\u010dan deli\u0107 bahreinskog \u017eivota, Isa Taun to pru\u017ea bez pompe \u2013 \u200b\u200bmesto gde energija suka postoji u senci planiranja 20. veka.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Manama, glavni grad nacije, dom je najistaknutijih atrakcija zemlje. Ovde turisti mogu da odu na ekskurziju do stare portugalske tvr\u0111ave, \u010dije se zemlji\u0161te danas koristi za arheolo\u0161ka iskopavanja. U istom regionu nalazi se d\u017eamija Al Khamis, jedna od najstarijih islamskih gra\u0111evina. Kompleks Beit Al Kur'ana posebno je vredan posete jer sadr\u017ei istorijsku d\u017eamiju, prostrane bibliote\u010dke sale i lokalni muzej.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":35401,"parent":35335,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"elementor_theme","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"class_list":["post-35391","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35391","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=35391"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35391\/revisions"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35335"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/35401"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=35391"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/figure>\n\n\n\nIsa Taun (Madinat Isa) zauzima centralno ostrvo Bahrein, nedaleko ju\u017eno od starih sela Diraz i A'Ali. Kao i Hamad Taun, Isa Taun je pa\u017eljivo isplaniran, ali njegovo poreklo se\u017ee dalje u pro\u0161lost. Zamislila ga je bahreinska vlada po\u010detkom 1960-ih, ulice su izgradili britanski planeri, a prve ku\u0107e su useljene 1968. godine. Grad je dobio ime po \u0161eiku Isi ibn Salmanu el Kalifi, tada\u0161njem vladaru Bahreina. Za razliku od tradicionalnih sela od cigle u blizini, Isa Taun je trebalo da bude moderan: njegove ku\u0107e su bile \u010dvrste betonske vile, a ne stare ku\u0107e sa dvori\u0161tima, a putevi su bili \u0161iroki.<\/p>\n\n\n\n
Danas Isa Taun ima reputaciju mirnog, luksuznog stambenog podru\u010dja. Ku\u0107e su uglavnom bele ili bledo sive, jednostavnog oblika, \u010desto sa niskim zidovima i crepnim krovovima. Na prvi pogled mo\u017ee delovati jednoobrazno prigradski, ali \u0161etnja njegovim sporednim ulicama brzo otkriva \u017eivu lokalnu kulturu. Ubrzo se nalazi \u010duveni gradski bazar i pijaca. U srcu Isa Tauna nalazi se pokriveni pija\u010dni kompleks (\u010desto nazvan Suk al-Harad\u017e) i susedna glavna ulica bez vozila. Ovde se desetine malih prodavnica i tezgi ni\u017eu du\u017e pe\u0161a\u010dkih staza. Prodavci na tezgama izla\u017eu rolne vezenog materijala, gomile su\u0161enih za\u010dina, zamr\u0161ene rukotvorine i poslu\u017eavnike sa sve\u017ee pe\u010denim hlebom. Vazduh je obojen cimetom i kardamomom, pome\u0161anim sa slanim mirisom zalivskog povetarca. Me\u0111u kupcima se vide starije \u017eene u abajama kako se cenkaju sa prodavcima, a deca kako jure kroz gomilu dr\u017ee\u0107i slatke poslastice.<\/p>\n\n\n\n
Pijaca tako\u0111e ima prijatnu kulturu kafi\u0107a. Pod platnenim tendama, mu\u0161karci ispijaju crni \u010daj sa mentom i \u0107askaju o dnevnim vestima; mnogi pu\u0161e aromati\u010dnu \u0161i\u0161u za okruglim kafi\u0107kim stolovima. Sa ovih mesta mo\u017ee se diviti gomili tendi i izloga \u2013 neki su ispisani arapskim pismom, neki na engleskom \u2013 dok se \u010duju akcenti iz celog Bahreina. To je dru\u017eeljubiva, opu\u0161tena scena koja protivre\u010di modernom poreklu grada. Zaista, lako bi se moglo zamisliti da pijaca Isa Tauna postoji vek ili vi\u0161e, da nije elegantnih pastelnih ku\u0107a koje je blokiraju iza.<\/p>\n\n\n\n
Isa Taun tako\u0111e ima prepoznatljivu znamenitost: gradski stadion i sportski kompleks, izgra\u0111en 1960-ih. Otvoreno zeleno polje i betonske tribine prote\u017eu se pored fontane na glavnoj ulici. Zapravo, bahreinska fudbalska reprezentacija \u010desto igra na ovom stadionu \u0160eik Isa Sports Siti (kapaciteta oko 24.000), a njegova svetla plamte tokom utakmica. Modernisti\u010dke tribine stadiona sa ravnim krovom su iznena\u0111uju\u0107i prizor usred skromnog grada; one podse\u0107aju da je Isa Taun zami\u0161ljen kao presek bahreinskog dru\u0161tva, sa sadr\u017eajima poput stadiona i olimpijskog bazena koji su obezbe\u0111eni od samog po\u010detka. Na dane doga\u0111aja vide se reke navija\u010da u crvenim majicama kako hodaju kroz Isa Taun prema terenu, od porodica na \u0161tandovima restorana do tinejd\u017eera koji \u0161utiraju loptu ispred kapija. Prisustvo stadiona u\u010dvr\u0161\u0107uje Isa Taun na nacionalnoj mapi, \u010dak i dok ostatak grada ostaje stambeni.<\/p>\n\n\n\n
U su\u0161tini, Isa Taun je me\u0161avina planiranog grada i tradicionalnog \u017eivota. NJegove mirne uli\u010dice u kom\u0161iluku isprekidane su bazarima koji deluju kao da su stari vekovima. \u0160iroke ulice mo\u017eda odra\u017eavaju britanski dizajn, ali vreva prodavaca tkanina i \u010dajd\u017einica u oblasti pijace odra\u017eava lokalne obi\u010daje. Stanovnici \u010desto parkiraju svoje automobile i \u0161etaju do prodavnica uve\u010de dok se kom\u0161ije okupljaju pored fontane. Posetiocu koji prime\u0107uje ovu mirnu koegzistenciju ku\u0107a, pijaca i parkova, Isa Taun mo\u017ee delovati kao seoski grad koji je izrastao oko trga.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, Isa Taun ima karakter modernog bahreinskog predgra\u0111a sa o\u010duvanim dru\u0161tvenim srcem. Svetle \u0161tuko vile i prave avenije izgra\u0111ene su na praznom zemlji\u0161tu, ali ustupaju mesto aromati\u010dnim tezgama sa hranom i kroja\u010dkim radnjama u njegovom srcu. Zvani\u010dno ime grada podse\u0107a na zalivske monarhe, ali njegov svakodnevni puls odre\u0111uje prizor dece koja jure golubove na centralnom trgu. Za nekoga ko tra\u017ei autenti\u010dan deli\u0107 bahreinskog \u017eivota, Isa Taun to pru\u017ea bez pompe \u2013 \u200b\u200bmesto gde energija suka postoji u senci planiranja 20. veka.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Manama, glavni grad nacije, dom je najistaknutijih atrakcija zemlje. Ovde turisti mogu da odu na ekskurziju do stare portugalske tvr\u0111ave, \u010dije se zemlji\u0161te danas koristi za arheolo\u0161ka iskopavanja. U istom regionu nalazi se d\u017eamija Al Khamis, jedna od najstarijih islamskih gra\u0111evina. Kompleks Beit Al Kur'ana posebno je vredan posete jer sadr\u017ei istorijsku d\u017eamiju, prostrane bibliote\u010dke sale i lokalni muzej.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":35401,"parent":35335,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"elementor_theme","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"class_list":["post-35391","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35391","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=35391"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35391\/revisions"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/35335"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/35401"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=35391"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}