Mostar se nalazi u uskoj klisuri gde smaragdne struje reke Neretve kr\u010de put izme\u0111u kamenitih padina. Kao administrativni centar Hercegova\u010dko-neretvanskog kantona u Federaciji Bosne i Hercegovine, on tako\u0111e nosi nasle\u0111e svog ranijeg statusa istorijske prestonice Hercegovine. Danas je grad peti po broju stanovnika u zemlji, ali njegovo kompaktno urbano tkivo krije slo\u017eenost nasle\u0111a, sukoba i obnove koja se\u017ee vekovima unazad.<\/p>\n
Od osmanskog osvajanja sredinom 15. veka pa nadalje, identitet Mostara postao je neodvojiv od Starog mosta, ili Starog mosta. Naru\u010dio ga je sultan Sulejman Veli\u010danstveni, a zavr\u0161en 1566. godine, jednolu\u010dni kameni most imao je raspon od 28,7 metara u pre\u010dniku i uzdizao se 21 metar iznad letnje vodene linije. NJegov savr\u0161eno polukru\u017eni svod, izra\u0111en od obra\u0111enih kre\u010dnja\u010dkih blokova sa ispunom od lomljenog kamena, otelotvorivao je eksperimentalno samopouzdanje. Lokalna legenda pripisuje Hajrudinu, u\u010deniku velikog arhitekte Sinana, njegov dizajn; u stvarnosti, on je spadao me\u0111u najostvarenija gra\u0111evinska dela na osmanskom Balkanu. Bo\u010dne kule mosta - Halebija i Tara - nekada su slu\u017eile kao sme\u0161taj za \u010duvare i municiju, a njihovo \u010dvrsto zidano zidanje nagla\u0161avalo je borbenu, kao i gra\u0111ansku svrhu prelaza.<\/p>\n
Iza mosta, srednjovekovni prethodnici Mostara ostavili su samo fragmente. Hercegova kula, usamljeni ostatak ranih utvr\u0111enja, uzdi\u017ee se iznad isto\u010dne obale. Preko reke, osmanske ambicije su preoblikovale grad. Upravitelji novoosnovanog sand\u017eaka investirali su u komplekse d\u017eamija koji su kombinovali molitvene sale, kuranske \u0161kole, pijace i narodne kuhinje, objedinjuju\u0107i i veru i socijalnu za\u0161titu u jednom prostoru. D\u017damija \u0106ejvan \u0106ehaj, koja datira iz 1552. godine, predstavlja najstariji sa\u010duvani muslimanski bogomolju. U blizini, Kriva \u0107uprija - njen mali \u201eKosi most\u201c iz 1558. godine - nagovestila je sam Stari most, slu\u017ee\u0107i i kao probni primer tehnike i kao veza izme\u0111u onoga \u0161to \u0107e postati trgova\u010dki kvart.<\/p>\n
Tokom tri veka, gradski pejza\u017e je apsorbovao uzastopne slojeve uticaja. Ku\u0107e kasnog osmanskog doba imale su karakteristi\u010dan raspored stanova: prizemna sala, poplo\u010dano dvori\u0161te i gornji stambeni sprat koji se otvarao na verandu. Ku\u0107a Muslibegovi\u0107a, podignuta pre oko tri veka, ostaje mo\u017eda najbolji primer, njen \u010detvorospratni plan obuhvata odvojena \u017eenska i mu\u0161ka dvori\u0161ta i otkriva mediteranske uticaje u svom dvostruko svedenom ulazu. Sedam od prvobitnih trinaest d\u017eamija iz 16. i 17. veka postale su \u017ertve ideolo\u0161kih ru\u0161enja ili ratovanja u 20. veku; Kara\u0111oz-begova d\u017eamija (1557) opstaje, kao i d\u017eamija Koski Mehmed-pa\u0161e (1617), koja je obnovljena nakon ratnih razaranja i danas je otvorena za posetioce koji se penju na njen minaret radi \u0161irokog pogleda na Stari grad.<\/p>\n
Kraj 20. veka doneo je austrougarsku vlast, donose\u0107i neoklasi\u010dne i secesionisti\u010dke javne zgrade na ulice Mostara. Pravoslavna katedrala Svetog Trojstva, zavr\u0161ena 1873. godine kao poklon sultana Abdul Aziza, i franjeva\u010dka crkva u italijanskom stilu potvr\u0111uju hri\u0161\u0107ansko prisustvo pored d\u017eamija i sinagoge s po\u010detka 20. veka, koja je sada prenamenjena u pozori\u0161te nakon o\u0161te\u0107enja u Drugom svetskom ratu. Kr\u010dme, trgova\u010dke radnje, \u0161tavionice i fontane svedo\u010de o nekada\u0161njoj prosperitetnoj zanatskoj ekonomiji; mnogi izlozi i dalje prikazuju bakarno posu\u0111e, bronzane rezbarije i motive nara - potonji su simbol Hercegovine - dok je bazar Kujund\u017eiluk zadr\u017eao svoje ime \u201eulica zlatara\u201c.<\/p>\n
Svi ovi elementi su na\u0161li priznanje 2005. godine, kada je UNESKO upisao podru\u010dje Starog mosta u Starom gradu Mostaru na listu svetske ba\u0161tine, navode\u0107i njegov kulturni zna\u010daj i \u201eizuzetan primer balkanske islamske arhitekture u 16. veku\u201c. Ozna\u010deno podru\u010dje pokriva 7,6 hektara, sa za\u0161titnom zonom koja se prote\u017ee na 47,6 hektara.<\/p>\n
Me\u0111utim, senka rata nadvila se razornom snagom. Tokom sukoba 1992\u20131995. koji je razorio Jugoslaviju, Mostar je bio najbombardovaniji grad u Bosni i Hercegovini. Vazdu\u0161ni napadi i artiljerija razarali su civilne \u010detvrti, kulturne znamenitosti i ki\u010dmu gradskog tkiva. U novembru 1993. godine, Stari most se sru\u0161io pod granatiranjem snaga Hrvatskog ve\u0107a odbrane. Sedam d\u017eamija, ku\u0107a i mostova podlegli su borbama i etni\u010dkim sukobima, ostavljaju\u0107i grad podeljen du\u017e novih linija raseda.<\/p>\n
Rekonstrukcija je ozbiljno po\u010dela uz me\u0111unarodnu podr\u0161ku. Kameni blokovi spa\u0161eni iz re\u010dnog korita pru\u017eili su originalni materijal za mukotrpnu obnovu. Do 2004. godine - skoro jedanaest godina nakon \u0161to je most pao - Stari most je ponovo izdignut, a njegov odjek linija iz 16. veka je obnovljen. Muzej pored prelaza, otvoren 2006. godine, dokumentuje i srednjovekovne temelje otkrivene ispod trga i moderne in\u017eenjerske metode kori\u0161\u0107ene u rekonstrukciji.<\/p>\n
Nakon rata, demografija Mostara se naglo promenila. Pre 1992. godine, grad je bio me\u0111u etni\u010dki najraznovrsnijim u zemlji. Danas, Hrvati \u010dine ve\u0107inu u zapadnim okruzima (48,4% stanovni\u0161tva op\u0161tine), Bo\u0161njaci dominiraju na istoku (44,1%), a Srbi \u010dine ne\u0161to vi\u0161e od 4%. Bira\u010dki spiskovi iz 2008. godine pokazuju da su tri zapadna okruga sa hrvatskom ve\u0107inom registrovala oko 53.917 bira\u010da, dok je na isto\u010dnoj strani sa bo\u0161nja\u010dkom ve\u0107inom registrovano 34.712. Urbana podela opstaje u \u0161kolovanju, kulturnim institucijama i javnom prostoru, iako zajedni\u010dka mesta nasle\u0111a privla\u010de turiste preko nekada\u0161njih linija fronta.<\/p>\n
Moderni Mostar po\u010diva na vi\u0161e od se\u0107anja i spomenika. NJegova ekonomija se oslanja na proizvodnju aluminijuma i metala, bankarstvo i telekomunikacije. Aluminijum Industris, nekada stub jugoslovenske metalurgije, ostaje vode\u0107i izvoznik i godi\u0161nje generi\u0161e oko 40 miliona evra za op\u0161tinsku blagajnu. Me\u0111u tri najve\u0107e banke u Bosni i Hercegovini, jedna ima sedi\u0161te u Mostaru. Grad je tako\u0111e doma\u0107in nacionalne elektroprivrede (Elektroprivreda HZHB), po\u0161tanske kompanije (Hrvatska po\u0161ta Mostar) i velikog telekomunikacionog operatera (HT Eronet). Ova javna preduze\u0107a, zajedno sa malim i srednjim privatnim firmama, ja\u010daju poslovnu klimu koja se zna\u010dajno oporavila od rata.<\/p>\n
Svakog prole\u0107a, Me\u0111unarodni sajam privrede okuplja lokalne firme i strane delegacije, o\u017eivljavaju\u0107i trgovinsku tradiciju koja je nekada bila temelj prosperiteta Hercegovine. Planovi za instalacije vetroelektrana i pro\u0161irenje \u0106iro staze - biciklisti\u010dke rute od 157 km koja prati uga\u0161enu uskotra\u010dnu \u017eeleznicu prema Dubrovniku - ukazuju na diverzifikaciju u energetici i turizmu. Tri hidroelektrane na obodu grada ve\u0107 snabdevaju obnovljivom energijom.<\/p>\n
Klimatski, Mostar se nalazi na spoju mediteranske topline i vla\u017enosti iz unutra\u0161njosti. Prema Kepenovoj klasifikaciji, spada u modifikovani Cfa re\u017eim: zime su hladne i vla\u017ene, leta vru\u0107a i relativno suva. Prose\u010dna temperatura u januaru je oko 5 \u00b0C, u julu oko 26 \u00b0C, a temperature mogu porasti i iznad 40 \u00b0C; rekordno visoka temperatura je 46,2 \u00b0C, izmerena 1901. godine i neuporediva je svuda u zemlji. Sun\u010deva svetlost preovla\u0111uje od juna do septembra, \u0161to je Mostaru donelo titulu najsun\u010danijeg grada u Bosni i Hercegovini sa oko 2.291 godi\u0161njim satom. Sne\u017ene padavine su retke i retko se zadr\u017eavaju du\u017ee.<\/p>\n
Pored svojih glavnih spomenika, Mostar nudi slojeve istorije za pa\u017eljivog posetioca. Partizansko memorijalno groblje iz Drugog svetskog rata, koje je u organskim konturama kamena i vode projektovao Bogdan Bogdanovi\u0107, spaja prirodno zelenilo sa sve\u010danom arhitekturom. Ranohri\u0161\u0107anski ostaci u Cimu, osmanski hamami, jevrejsko memorijalno groblje i sat-kula osmanskog porekla svedo\u010de o mno\u0161tvu vera i epoha. Mitropolitanska palata (1908) i Katedrala Svetog Trojstva govore o austrougarskom uticaju. Krivi most, \u010diji uski raspon podse\u0107a na manje zna\u010dajan odjek Starog mosta, sme\u0161ten je me\u0111u trgova\u010dkim \u010detvrtima.<\/p>\n
Izleti u Hercegovinu pro\u0161iruju narativ grada. U blizini se nalaze hodo\u010dasni\u010dko svetili\u0161te u Me\u0111ugorju, dervi\u0161ki manastir Tekija u Blagaju ispod strme litice i srednjovekovno utvr\u0111enje Po\u010ditelj sa utvr\u0111enjima iz osmanskog doba. Vodopadi u Kravici, rimska vila rustika Mogorjelo, praistorijski tumuli u Stocu i pe\u0107ina Vjetrenica u kr\u0161u blizu Popovog Polja nude trenutke ljudskog i geolo\u0161kog vremena. Kratka vo\u017enja vodi vas do parka prirode Hutovo blato ili do jadranske obale preko Neuma.<\/p>\n
Mostarske arterije koje pru\u017eaju pristup odra\u017eavaju njegov spoj tradicije i tranzicije. Autobuske stanice na isto\u010dnom i zapadnom krilu povezuju grad sa Sarajevom, Zagrebom i Dubrovnikom, kao i sa regionalnim centrima \u0161irom Bosne i Hercegovine. Vozovi saobra\u0107aju dva puta dnevno sa glavnim gradom u unutra\u0161njosti. Drumskim putem, autoput A1 iz Hrvatske vodi do grani\u010dnog prelaza Bija\u010da, a zatim dalje kroz slikovitu dolinu Neretve prema Sarajevu. Letovi na Me\u0111unarodnom aerodromu Mostar - 7,5 km ju\u017eno od stanice - redovno povezuju Zagreb, Beograd, Istanbul i sezonske italijanske destinacije. Lokalni autobusi opslu\u017euju aerodrom za letove do Hrvatske, mada se putnici \u010desto oslanjaju na taksije za \u0161ire veze.<\/p>\n
Unutar Starog grada, kaldrmisane ulice se uzdi\u017eu ka kafi\u0107ima i zanatskim radionicama. Zanatlije i dalje kuju bakarne tacne, slikaju minijaturne prikaze Starog mosta i rezbare motive lista nara u drvetu. Stara \u010dar\u0161ija, Kujund\u017eiluk, odr\u017eava svoj karakter kao enklava zlatara i slikara. U dugom letnjem svetlu, ronioci iz Mostarskog skaka\u010dkog kluba ska\u010du sa mosta u vrtlo\u017enu reku ispod, zara\u0111uju\u0107i nov\u010di\u0107e koje bacaju posmatra\u010di i \u010duvaju\u0107i vekovni obred hrabrosti.<\/p>\n
Mostar nije grad lakih kontrasta. NJegovi graciozni lukovi i ukra\u0161ene fasade kriju pukotine se\u0107anja i stalne napore za pomirenje. Pa ipak, svaki kamen svedo\u010di i o nasilju raskida i o strpljenju obnove. U njegovim uskim ulicama i suncem obasjanim trgovima, tok Neretve ostaje stalni kontrapunkt: istovremeno snaga obnove i ogledalo bezbrojnim licima grada.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Mostar, sa oko 113.000 stanovnika, funkcioni\u0161e kao administrativni centar Hercegova\u010dko-neretvanskog kantona u okviru Federacije Bosne i Hercegovine. Mostar, koji le\u017ei uz obalu rijeke Neretve, peti je grad po veli\u010dini u Bosni i Hercegovini i nekada\u0161nji glavni grad Hercegovine. Ime grada izvedeno od rije\u010di mostari, odnosno \u010duvari mosta, odra\u017eava njegovu blisku vezu sa \u010duvenim Starim mostom, koji je postao ne samo Mostar nego i bogati kulturni mozaik cijelog podru\u010dja.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":3616,"parent":14500,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"elementor_theme","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"class_list":["post-14519","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/14519","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14519"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/14519\/revisions"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/14500"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3616"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14519"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}