Bosna i Hercegovina le\u017ei na raskrsnici Centralne i Jugoisto\u010dne Evrope, a njene konture oblikuju planinski grebeni, re\u010dne doline i deo jadranske obale. Su\u0161tina zemlje otkriva se u kontrastu izme\u0111u njenih surovih visoravni i plodnih ravnica, izme\u0111u preostalih senki njene burne pro\u0161losti i opreznog optimizma naroda koji se obnavlja. Prostiru\u0107i se od 42\u00b0 do 46\u00b0 severne geografske \u0161irine i 15\u00b0 do 20\u00b0 isto\u010dne geografske \u0161irine, grani\u010di se sa Hrvatskom na severu i zapadu, Srbijom na istoku i Crnom Gorom na jugoistoku, dok joj koridor od dvadeset kilometara kod Neuma omogu\u0107ava prolaz do Jadranskog mora. Sarajevo, sme\u0161teno u kotlini okru\u017eenoj Dinarskim Alpima, slu\u017ei kao prestonica i odli\u010dan primer slojevitog identiteta Bosne \u2013 preseka islama, pravoslavlja i katolicizma, kao i isto\u010dnih i zapadnih kulturnih struja.<\/p>\n
Zemlja se prirodno deli na dva \u0161iroka geografska regiona koji nose njeno ime. Bosna, ve\u0107i severni deo, defini\u0161e se kontinentalnom klimom: leta koja dosti\u017eu visoke dvadesete stepeni Celzijusa, zime koje su hladne sa sne\u017enim nanosima. Teren se ovde kre\u0107e od Panonskih ravnica na severoistoku - gde reka Sava ozna\u010dava granicu sa Hrvatskom - do centralnih visoravni Dinarskih Alpa. Skoro polovina zemlje je prekrivena \u0161umom, koncentrisanom u centru i na bo\u010dnim planinskim padinama. Hercegovina, na jugu, deli kre\u010dnja\u010dko zemlji\u0161te i kra\u0161ku topografiju svog planinskog suseda, ali se odlikuje mediteranskim uticajem. Blage, ki\u0161ne zime i suncem obasjana leta neguju vinograde na terasastim padinama, dok uske doline nose reku Neretvu do mora.<\/p>\n
Dinarski lanac, koji preseca Bosnu i Hercegovinu od severozapada ka jugoistoku, dosti\u017ee svoj vrhunac na vrhu Magli\u0107 (2.386 m) na crnogorskoj granici. Manji vrhovi - Bjela\u0161nica, Jahorina, Vranica - nude zimska odmarali\u0161ta i pru\u017eaju kulisu alpskim livadama. Geolo\u0161ki gledano, regionom dominira mezozojski kre\u010dnjak, ali freneti\u010dne tektonske sile su tako\u0111e ostavile slojeve gvo\u017e\u0111a, uglja, boksita, cinka i soli u centralnim basenima. Ispod zelenih kro\u0161nji bukve i jele nalaze se staze koje se koriste za rafting na divljim vodama na rekama Vrbas, Tara i Una, gde duboke klisure poput kanjona Tare usecaju dramati\u010dne kanjone poznate me\u0111u vesla\u010dima \u0161irom sveta.<\/p>\n
LJudsko prisustvo u ovom pejza\u017eu prote\u017ee se do gornjeg paleolita, ali neolit je svedo\u010dio naseljenim zajednicama butmirske, kakanjske i vu\u010dedolske kulture. Usledila su ilirska i keltska plemena, samo da bi izme\u0111u \u0161estog i devetog veka ustupila mesto Ju\u017enim Slovenima. Do dvanaestog veka nastala je bosanska banovina, kasnije krunisana kraljevstvom pod dinastijom Kotromani\u0107 u \u010detrnaestom veku. Osmansko osvajanje sredinom petnaestog veka uvelo je novi dru\u0161tveni poredak i islam, ugra\u0111uju\u0107i d\u017eamije i hamame pored srednjovekovnih tvr\u0111ava. Osmanska vladavina trajala je do austrougarske okupacije 1878. godine, formalizovane aneksijom 1908. godine. Carski infrastrukturni projekti - od \u017eeleznica do administrativnih reformi - ostavili su i kamene mostove i birokratsko nasle\u0111e.<\/p>\n
Nakon Prvog svetskog rata, Bosna i Hercegovina je u\u0161la u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije preimenovane u Jugoslaviju. Nakon Drugog svetskog rata, postala je jedna od \u0161est republika u Socijalisti\u010dkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, a njen glavni grad Sarajevo bio je doma\u0107in Zimskih olimpijskih igara 1984. godine, \u0161to je bio dokaz Titove multinacionalne vizije. Raspad Jugoslavije 1992. godine doveo je do nezavisnosti i rata koji je opusto\u0161io gradove, raselio stanovni\u0161tvo i ostavio mine razbacane po ruralnim podru\u010djima. Potpisivanje Dejtonskog sporazuma u \u200b\u200bdecembru 1995. godine okon\u010dalo je aktivna neprijateljstva i uspostavilo slo\u017een politi\u010dki okvir za uravnote\u017eenje interesa Bo\u0161njaka, Srba i Hrvata.<\/p>\n
Taj okvir opstaje i danas: trodelno predsedni\u0161tvo sa jednim bo\u0161nja\u010dkim, jednim srpskim i jednim hrvatskim \u010dlanom; dvodomni parlament; i uprava podeljena izme\u0111u dva entiteta - Federacije Bosne i Hercegovine (prete\u017eno bo\u0161nja\u010dke i hrvatske) i Republike Srpske (prete\u017eno srpske) - plus Distrikt Br\u010dko, samoupravni kondominijum. Ova decentralizacija ograni\u010dava centralnu vlast, odra\u017eavaju\u0107i kompromise iz ratnog vremena \u010dak i kada komplikuje kreiranje politika.<\/p>\n
Demografski, broj stanovnika republike je opao sa 4,37 miliona u 1991. godini na 3,53 miliona prema popisu iz 2013. godine, prvom od 1991. godine, oko kojeg su zvani\u010dnici Republike Srpske sporili metodologiju. Bo\u0161njaci \u010dine ne\u0161to vi\u0161e od polovine stanovni\u0161tva, Srbi oko 31 procenat, a Hrvati oko 15 procenata, sa malim zajednicama Roma, Jevreja, Albanaca, Crnogoraca, Ukrajinaca i Turaka. Iako u ustavu nije naveden jezik, bosanski, srpski i hrvatski jezik u\u017eivaju de fakto zvani\u010dni status na dr\u017eavnom i entitetskom nivou \u2013 tri standarda me\u0111usobno razumljivog ju\u017enoslovenskog narodnog jezika koji signaliziraju identitet koliko i komunikaciju.<\/p>\n
Verska pripadnost odra\u017eava etni\u010dke linije. Muslimani, uglavnom nekonfesionalni, iako sa sunitskim tradicijama, \u010dine ne\u0161to vi\u0161e od polovine gra\u0111ana; pravoslavni hri\u0161\u0107ani, uglavnom Srbi, pribli\u017eavaju se 31 procenat; katolici, uglavnom Hrvati, \u010dine otprilike 15 procenata; a mali procenat se pridr\u017eava drugih vera ili nijedne. Osmansko nasle\u0111e opstaje u sarajevskoj Gazi Husrev-begovoj d\u017eamiji i Starom mostu u Mostaru, koji je pod za\u0161titom UNESKO-a \u2013 kamenom luku iz 16. veka, zamenjenom nakon ratnog razaranja i simbolu kulturne otpornosti.<\/p>\n
Ekonomski, Bosna i Hercegovina ostaje dr\u017eava u razvoju. Industrija \u2014 posebno prerada metala, automobilski delovi i energetika \u2014 predvodi doprinos BDP-u, nakon \u010dega slede poljoprivreda na plodnim re\u010dnim ravnicama i \u0161iri sektor usluga. Turizam je postao pokreta\u010d rasta: projekcije Svetske turisti\u010dke organizacije svrstale su zemlju me\u0111u najbr\u017ee rastu\u0107e destinacije na svetu izme\u0111u 1995. i 2020. godine. Godi\u0161nji dolasci su prema\u0161ili milion u 2017. godini, sa stalnim pove\u0107anjem no\u0107enja, a skoro dva miliona posetilaca zabele\u017eeno je 2018. godine. Sarajevo, koje su turisti\u010dki vodi\u010di prepoznali u 2000-im, koristi svoju osmansku \u010dar\u0161iju, austrougarsku arhitekturu i mesta se\u0107anja poput Tunela nade. Mostar privla\u010di hodo\u010dasnike i istori\u010dare, koje privla\u010di Stari most i obli\u017enji izvor Blagaj, dok grad hodo\u010da\u0161\u0107a Me\u0111ugorje godi\u0161nje do\u010dekuje preko milion vernika otkako su navodna ukazanja Marije iz 1981. godine dobila priznanje Vatikana 2019. godine.<\/p>\n
Uz kulturni turizam cvetaju i aktivnosti na otvorenom. Zimski sportovi na Bjela\u0161nici i Jahorini ostaju popularni, dok se u Nacionalnom parku Sutjeska nalazi Peru\u0107ica, jedna od poslednjih pra\u0161uma u \u200b\u200bEvropi. Rafting na rekama Drini i Tari organizuje me\u0111unarodna takmi\u010denja; planinari prelaze kr\u0161evito oblikovane kanjone Nacionalnog parka Una; biciklisti osvajaju staze za brdski biciklizam koje je nagradio National Geographic. \u010cak i ostaci ratnog vremena, poput Titovog tajnog bunkera D-0 ARK u blizini Konjica, privla\u010de posetioce koji tra\u017ee nekonvencionalno nasle\u0111e.<\/p>\n
Transportna infrastruktura odra\u017eava i potencijal i ograni\u010denja. Me\u0111unarodni aerodrom Sarajevo povezuje zemlju sa inostranstvom, dok doma\u0107e \u017eelezni\u010dke usluge funkcioni\u0161u u okviru odvojenih kompanija Federacije i Republike Srpske - ostataka Jugoslovenskih \u017eeleznica koje su preraspore\u0111ene u nacionalne entitete nakon 1992. godine. Putevi se vijugaju kroz planine i ravnice, ali je odr\u017eavanje neravnomerno van glavnih koridora, a vo\u017enja usmerena na brzinu predstavlja opasnost.<\/p>\n
Arhitektonsko nasle\u0111e prikazuje promene u vladavinama. Romani\u010dki ostaci i srednjovekovna nadgrobna groblja (ste\u0107ci) odra\u017eavaju doba Banata i Kraljevine. Osmanski otisci se pojavljuju u medresama, karavansarajima i hamamima. Austrougarski uticaji se manifestuju u bulevarima, javnim zgradama i fabrikama. Jugoslovenski modernizam se nazire u brutalisti\u010dkim vladinim blokovima, dok su posleratne restauracije preoblikovale stare gradove i o\u017eivele tradicionalne zanate.<\/p>\n
Kulinarske tradicije odra\u017eavaju spajanje Istoka i Zapada. Bosanska jela retko su te\u0161ka; \u010dorbe, punjeno povr\u0107e i meso sa ro\u0161tilja oslanjaju se na prirodne sokove, a ne na sosove. Sastojci se kre\u0107u od paradajza, krompira i pasulja do \u0161ljiva, mle\u010dnih kremova i za\u010dina poput paprike. \u0106evapi - kobasice od mlevenog mesa sa ro\u0161tilja - predstavljaju nacionalni simbol uz burek, dolmu, sarmu i pilav. Hercegova\u010dki vinogradi daju sna\u017ena crvena vina; loza, rakija od gro\u017e\u0111a sli\u010dna grapi, i vo\u0107na rakija plutaju u kafanama. Kafane slu\u017ee bosansko pivo u bakarnim d\u017eezvama uz rahat lokum, potvr\u0111uju\u0107i ritual du\u017eeg razgovora.<\/p>\n
Posetioci moraju obratiti pa\u017enju na preostale podsetnike na sukob. Procenjuje se da je pet miliona mina i dalje postavljeno u ruralnim podru\u010djima i na privatnim imanjima, \u0161to zahteva strogo pridr\u017eavanje obele\u017eenih staza i po\u0161tovanje znakova upozorenja. Lokalne vlasti su objavile grube mape kao smernice, ali razminirane staze ostaju najbezbednije rute. Kriminal je uglavnom nenasilan, iako d\u017eeparo\u0161i deluju u prepunim gradskim \u010detvrtima. Psi lutalice se retko pojavljuju van ju\u017enih lokaliteta, a strogi propisi o bezbednosti hrane obezbe\u0111uju higijenske kuhinje \u0161irom zemlje. Voda iz slavine je pitka u ve\u0107ini gradova, uz \u201ehajrli \u010desme\u201c \u2013 planinski izvori koji nude besprekorno osve\u017eenje.<\/p>\n
Interakcije sa vlastima mogu uklju\u010divati nasumi\u010dne policijske kontrole na entitetskim granicama; turisti sa stranim paso\u0161ima treba da nose li\u010dnu kartu i da se povinuju propisima bez otpora. Vo\u017enja zahteva oprez na uskim, lo\u0161im putevima gde se ograni\u010denja brzine mogu zanemariti. Pu\u0161enje preovladava u zatvorenom prostoru, a preko polovine stanovni\u0161tva koristi duvan, \u0161to zna\u010di da barovi, restorani i javni prevoz \u010desto nose izmaglicu dima.<\/p>\n
Kulturno po\u0161tovanje je osnova bezbednog i ispunjavaju\u0107eg anga\u017eovanja. Politi\u010dke osetljivosti i dalje traju; diskusije o ratnim doga\u0111ajima, teritorijalnim pretenzijama ili statusu Kosova ili Republike srpske rizikuju uvredu i ne dovode do velikog konsenzusa. Po\u0161tovanje verskih obi\u010daja \u2013 skidanje cipela u d\u017eamijama, skromno obla\u010denje u svetim mestima \u2013 neguje dobru volju. Briga o \u017eivotnoj sredini je podjednako va\u017ena: reke, \u0161ume i planinske livade su me\u0111u najmanje zaga\u0111enim u Evropi; neostavljanje traga odaje po\u010dast i nasle\u0111u i budu\u0107im posetiocima.<\/p>\n
Bosna i Hercegovina danas predstavlja spoj o\u017eiljaka i sjaja, teren gde srednjovekovni ste\u0107ci dele vrhove brda sa napu\u0161tenim vojnim polo\u017eajima, i gde se smeh gostiju kafi\u0107a me\u0161a sa crkvenim zvonima i pozivom na molitvu. NJeni ljudi se kre\u0107u kroz decentralizovanu politiku i teku\u0107e reforme ka kandidaturi za Evropsku uniju i NATO, balansiraju\u0107i etni\u010dku slo\u017eenost sa te\u017enjama za ekonomskim razvojem i dru\u0161tvenom kohezijom. U svojim selima i gradovima, u svojim kre\u010dnja\u010dkim klisurama i plodnim ravnicama, Bosna i Hercegovina ostaje mesto slojevitih narativa \u2013 koji istovremeno zahtevaju pa\u017eljivu pa\u017enju i nude neo\u010dekivanu toplinu onima koji slu\u0161aju.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bosna i Hercegovina, sa oko 3,3 miliona stanovnika, nalazi se u jugoisto\u010dnoj Evropi na Balkanskom poluostrvu. Strate\u0161ki postavljena uz Srbiju na istoku, Crnu Goru na jugoistoku i Hrvatsku na severu i jugozapadu, ova zemlja \u2013 koju karakteri\u0161e zamr\u0161ena istorija i raznoliko kulturno nasle\u0111e. Sa 20-kilometarskom obalom du\u017e Jadranskog mora, jedinstvena topografija zemlje omogu\u0107ava samo morski pristup preko grada Neuma.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":3035,"parent":24078,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"elementor_theme","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"class_list":["post-14500","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/14500","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14500"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/14500\/revisions"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/24078"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3035"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14500"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}