Split zauzima uzak rt na isto\u010dnoj obali Jadranskog mora u Hrvatskoj, \u010dije su granice definisane Ka\u0161telanskim zalivom na zapadu i dubljim vodama Splitskog kanala na istoku. Dva grebena, Kozjak na severu i Mosor na severoistoku, uzdi\u017eu se do visine od 779, odnosno 1.339 metara, uokviruju\u0107i prilaz gradu iz unutra\u0161njosti i \u0161tite\u0107i ga od lo\u0161ijih vremenskih uslova. Na zapadnom vrhu poluostrva nalazi se Marjan, \u0161umovito brdo koje se penje na 178 metara nadmorske visine. NJegove \u0161umovite padine, koje se prostiru na oko 347 hektara, ispresecane su pe\u0161a\u010dkim stazama i isprekidane vidikovcima koji pru\u017eaju panoramske poglede na obalu, krovove sa crvenim crepom starog grada i udaljene siluete dalmatinskih ostrva.<\/p>\n
Klima ovde spada u mediteransku klasifikaciju sa toplim letom. Leta su vru\u0107a i uglavnom suva, ubla\u017eena samo povremenim udarima bure, o\u0161trog severnog vetra koji mo\u017ee u\u010diniti jutra neo\u010dekivano hladnim. Zime ostaju blage; prose\u010dne minimalne temperature u januaru kre\u0107u se oko 6 \u00b0C, dok popodneva u julu \u010desto dosti\u017eu oko 31 \u00b0C. Godi\u0161nja koli\u010dina padavina iznosi blizu 800 mm, a najve\u0107a je u novembru, kada mo\u017ee pasti skoro 120 mm tokom dvanaest vla\u017enih dana. Sneg je obi\u010dno oskudan, ali je u februaru 2012. godine redak hladni talas doneo 25 cm sne\u017enih padavina, zaustaviv\u0161i saobra\u0107aj \u0161irom poluostrva. Sun\u010deva svetlost preovladava oko 2.600 sati godi\u0161nje, \u0161to je Splitu dalo neformalne nadimke poput \u201emediteranski cvet\u201c i, me\u0111u najvatrenijim lokalnim navija\u010dima, \u201enajlep\u0161i grad na svetu\u201c.<\/p>\n
Mnogo pre dolaska modernih puteva i kruzera, mesto dana\u0161njeg Splita bilo je poznato gr\u010dkim pomorcima. U tre\u0107em ili drugom veku pre nove ere, doseljenici su osnovali trgova\u010dku stanicu koju su nazvali Aspalatos, \u010dije se ime verovatno odnosilo na autohtoni bodljikavi \u017ebun koji raste du\u017e dalmatinske obale. Pod rimskom vla\u0161\u0107u, ta skromna kolonija se razvila u jedan od najambicioznijih gra\u0111evinskih poduhvata carstva: 305. godine nove ere, car Dioklecijan je izabrao ovaj vetroviti rt kao lokaciju za svoju penzionersku palatu. Kompleks, koji se danas nalazi u srcu istorijskog dela Splita, sastojao se od masivnih kamenih zidina, velikih kolonada i privatnih stambenih prostorija raspore\u0111enih unutar utvr\u0111enog ogra\u0111enog prostora.<\/p>\n
Kada je provincijska prestonica Salona pala pod avarskim i slovenskim upadima oko 650. godine nove ere, izbeglice su pobegle u \u010dvrsto skloni\u0161te Dioklecijanovih zidina. To drevno kamenje postalo je jezgro novog naselja koje je delovalo pod vizantijskom vla\u0161\u0107u, ali su vremenom gra\u0111ani stvorili svoj gra\u0111anski identitet. Tokom visokog i kasnog srednjeg veka, Split je odr\u017eavao delikatnu neutralnost, manevriraju\u0107i izme\u0111u pomorske mo\u0107i Mleta\u010dke republike i ambicija hrvatske krune. Do kraja \u010detrnaestog veka, mleta\u010dki uticaj je postao izra\u017eeniji: odbrana grada je oja\u010dana, a njegova luka se pojavila kao klju\u010dno upori\u0161te protiv osmanske ekspanzije.<\/p>\n
Venecija je zadr\u017eala kontrolu nad Splitom do 1797. godine, kada su Napoleonove snage raspustile republiku i ustupile Dalmaciju Habzburgovcima prema Sporazumu iz Kampo Formija. Deceniju kasnije, poluostrvo je nakratko pre\u0161lo u orbitu Napoleonovog Kraljevstva Italije, a zatim i samog Francuskog carstva kao deo Ilirskih provincija. Padom Napoleona, Be\u010dki kongres je obnovio austrijsku vlast, a Split je postao deo krunskog Kraljevstva Dalmacije. Tokom narednog veka, \u017eeleznice i parobrodi su ga bli\u017ee povezali sa Centralnom Evropom, \u010dak i dok su lokalne industrije - brodogradnja, tekstil, duvan i prerada hrane - cvetale pod carskim pokroviteljstvom.<\/p>\n
Raspad Austrougarske 1918. godine ozna\u010dio je novo poglavlje, jer se Split pridru\u017eio Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Jugoslaviji). Tokom Drugog svetskog rata, grad je prvo anektirala Italija, a zatim su ga okupirale nema\u010dke snage koje su ga smestile u marionetsku hrvatsku dr\u017eavu. Partizanski borci su oslobodili grad 1944. godine, a nakon rata Split je postao deo socijalisti\u010dke Jugoslavije, Republike Hrvatske. U okviru planske ekonomije, gradska brodogradili\u0161ta \u2013 me\u0111u kojima je najva\u017enije Brodosplit \u2013 brzo su se \u0161irila, proizvode\u0107i sve, od tankera i brodova za rasute terete do trajekata i ratnih brodova. Godine 1981. BDP Splita po glavi stanovnika prema\u0161io je jugoslovenski prosek za vi\u0161e od tre\u0107ine.<\/p>\n
Tranzicija iz socijalisti\u010dkog sistema po\u010detkom 1990-ih pokazala se turbulentnom. Fabrike su zatvorene ili smanjene, a nezaposlenost je naglo porasla. Brodosplit, iako je i dalje najve\u0107e hrvatsko brodogradili\u0161te i izvoznik preko 350 plovila, sada zapo\u0161ljava mnogo manje ljudi nego tokom svog vrhunca. Da bi se nadoknadio pad industrije, lokalne vlasti su zna\u010dajno ulo\u017eile u turisti\u010dku infrastrukturu i komercijalni razvoj. Otvaranje autoputa A1 u julu 2005. godine direktno je povezalo Split sa Zagrebom i kontinentalnom mre\u017eom autoputeva, ubrzavaju\u0107i priliv robe, posetilaca i investitora. Godi\u0161nji sajam brodova u Hrvatskoj, koji se ovde odr\u017eava od 1998. godine, postao je klju\u010dni doga\u0111aj za pomorsku industriju \u0161irom jugoisto\u010dne Evrope.<\/p>\n
Danas Split ima pribli\u017eno 160.577 stanovnika, od kojih se 96,4% izja\u0161njavaju kao Hrvati, a 77,5% kao rimokatolici. Kako se metropolitansko podru\u010dje prote\u017ee van poluostrva na susedne Ka\u0161tele i Trogir, njegovo ukupno stanovni\u0161tvo se pribli\u017eava 330.000. Pa ipak, samo poluostrvo ostaje kompaktno; njegove uske ulice i gusto raspore\u0111ene zgrade stvaraju intimnost koja prikriva veli\u010dinu grada.<\/p>\n
Stari deo grada se prostire unutar i oko Dioklecijanove palate. Od severozapadne kapije, pe\u0161aci ulaze u niz osen\u010denih uli\u010dica i malih trgova. Glavna priobalna avenija, poznata kao Riva, prati ju\u017enu ivicu palate. Oivi\u010dena palmama od po\u010detka dvadesetog veka, danas slu\u017ei isklju\u010divo kao pe\u0161a\u010dka \u0161etali\u0161te. Godine 1807, nare\u0111enja francuskog mar\u0161ala Marmona dovela su do ru\u0161enja delova nekada\u0161njih mleta\u010dkih bedema, \u010dime je nastala \u0161iroka terasa koja sada ugo\u0161\u0107uje kafi\u0107e i ve\u010dernje koncerte.<\/p>\n
Na severoistoku se nalazi Narodni trg, ili Pjaca, nastao tokom perioda \u0161irenja ka zapadu izvan zidina palate. Tokom svoje duge istorije, ovaj trg je nosio imena kao \u0161to su Lovrin trg i Trg oru\u017eja, \u0161to odra\u017eava promenljive re\u017eime i funkcije. NJegove okolne fasade uklju\u010duju romansku kulu iz 13. veka sa zvonom i satom, palate Ciprijan i Kambi i knji\u017earu Morpurgo, koja radi od 1861. godine.<\/p>\n
Brdo Marjan, po\u0161tovano kao splitski \u201egrad pod Marjanom\u201c, pru\u017ea \u0161umski kontrapunkt gustom jezgru. Me\u0161tani i posetioci penju se njegovim stazama pe\u0161ke ili biciklom, zastaju\u0107i kod malih kapela ili osen\u010denih proplanaka. Na isto\u010dnoj strani poluostrva, katedrala Svetog Dujma zauzima nekada\u0161nji mauzolej Dioklecijana. Unutra, oltari podignuti tokom sedmog veka \u010duvaju mo\u0161ti Svetih Anastasija i Dujma, potonjeg koji se sada pamti kao za\u0161titnik grada. Visoki romanski zvonik katedrale, zavr\u0161en oko 1150. godine, nudi jedan od najslavnijih vidikovaca u Dalmaciji.<\/p>\n
Split \u010duva izuzetnu koncentraciju muzeja i galerija. Arheolo\u0161ki muzej, osnovan 1820. godine, pola\u017ee pravo na to da je najstarija takva institucija u Hrvatskoj. NJegove kolekcije se kre\u0107u od ilirskih artefakata i gr\u010dko-helenisti\u010dke keramike do rimskog stakla i srednjovekovne numizmatike. U blizini, Muzej hrvatskih arheolo\u0161kih spomenika prikazuje ranosrednjovekovne pletarske radove, glinene figurice i latinsko epigrafsko kamenje \u2013 od kojih neki datiraju iz devetog veka \u2013 \u0161to \u010dini najve\u0107u kolekciju te vrste u Evropi.<\/p>\n
Gradski muzej, sme\u0161ten u nekada\u0161njoj Papali\u0107evoj palati, prikazuje urbanu, kulturnu i ekonomsku evoluciju od antike do danas. Etnografski muzej istra\u017euje dalmatinske narodne tradicije, od kostima iz osamnaestog veka do savremenog o\u017eivljavanja zanata. Pomorsko nasle\u0111e nalazi dom u Hrvatskom pomorskom muzeju u tvr\u0111avi Gripe, gde pomorsko oru\u017eje, modeli brodova i navigacioni instrumenti prate vekove pomorskih dostignu\u0107a. Na samom Marjanu, Muzej nauke i zoolo\u0161ki vrt nude prirodnja\u010dke eksponate i ogra\u0111ene prostore za \u017eivotinje, dok Galerija Ivana Me\u0161trovi\u0107a, sme\u0161tena u arhitektonskom projektu samog vajara, prikazuje njegove crte\u017ee, dizajn name\u0161taja i monumentalne statue.<\/p>\n
Umetnost nastavlja da cveta u Galeriji likovnih umetnosti, koja se od 2009. godine nalazi u biv\u0161oj bolnici iza palate. NJen fond obuhvata \u0161est vekova, predstavljaju\u0107i dela Vlaha Bukovca, Ivana Me\u0161trovi\u0107a i drugih poznatih li\u010dnosti. Rotiraju\u0107e izlo\u017ebe savremenih hrvatskih umetnika dopunjuju stalnu postavku. Na kratkoj pe\u0161a\u010dkoj udaljenosti, u kapeli na Ka\u0161telet-Crikvinama, mogu se na\u0107i drvene plo\u010de koje je Me\u0161trovi\u0107 rezbario \u2013 svedo\u010danstvo njegove odanosti Splitu i Dalmaciji.<\/p>\n
Splitski kulturni identitet prote\u017ee se izvan muzeja. NJegovi knji\u017eevni koreni se\u017eu do Marka Maruli\u0107a, renesansnog humaniste \u010dije su epske pesme i moralne rasprave uticale na ranu evropsku knji\u017eevnost. U dvadesetom veku, pisci poput Miljenka Smojea bele\u017eili su transformaciju grada u televizijskim serijama \u201eMalo misto\u201c i \u201eVelo misto\u201c, spajaju\u0107i ne\u017eni humor sa dru\u0161tvenim posmatranjem. Glumac Boris Dvornik, jo\u0161 jedan ro\u0111eni sin, postao je jedna od najomiljenijih hrvatskih filmskih figura.<\/p>\n
Kada dnevna svetlost izbledi, Split otkriva \u017eivahniju stranu. Muzi\u010dki prostori i barovi se prelivaju u uske uli\u010dice, a tokom letnjih meseci vazduh nosi ritmove klapa i pop dens bitova. Godine 2013, Split je postao prvi hrvatski grad koji je bio doma\u0107in Ultra Evrope, privla\u010de\u0107i oko 150.000 posetilaca festivala svakog jula na stadion Poljud sve do preseljenja u Park mladi\u0107a 2019. godine. Vi\u0161e od decenije, Ultra Evropa u Splitu je do\u010dekala 1,3 miliona posetilaca iz preko \u010detrdeset zemalja. Godine 2023, grad je otvorio svoj prvi LGBT+ klub, dodatno diverzifikuju\u0107i svoju no\u0107nu ponudu. Posetioci mogu birati izme\u0111u barova na pla\u017ei na otvorenom i podzemnih plesnih podijuma, \u010desto zavr\u0161avaju\u0107i no\u0107 uz blago osvetljenu obalu.<\/p>\n
Turizam sada \u010dini temelj splitske ekonomije. U 2023. godini grad je zabele\u017eio 965.405 dolazaka i 3.050.389 no\u0107enja, \u0161to je novi rekord koji odra\u017eava njegovu privla\u010dnost kao kulturnog centra i \u010dvori\u0161ta za krstarenja. Svake godine, blizu milion posetilaca pro\u0111e trajektima za Bra\u010d, \u0160oltu, \u010ciovo, Hvar i Vis, dok sezonske linije povezuju Ankonu i druge italijanske luke. Luka Split godi\u0161nje opslu\u017euje oko \u010detiri miliona putnika, \u0161to je rangirano kao tre\u0107i najprometniji putni\u010dki terminal na Mediteranu. Kruzeri pristaju preko 260 puta godi\u0161nje, ostavljaju\u0107i vi\u0161e od 130.000 putnika na raspolaganju gradu.<\/p>\n
Splitska kopnena infrastruktura se razvijala zajedno sa pomorskim vezama. Autoput A1 prevozi automobile na sever prema Zagrebu, a Jadranska magistrala se prote\u017ee celom dalmatinskom obalom. Ne postoji tramvajski sistem \u2013 brdovit teren ga \u010dini neprakti\u010dnim \u2013 ali lokalni autobusi opslu\u017euju i poluostrvo i prigradska naselja. Splitski aerodrom u Ka\u0161telima, oko dvadeset kilometara severozapadno, zabele\u017eio je 3,62 miliona putnika 2024. godine, \u0161to ga stavlja na drugo mesto u Hrvatskoj po vazdu\u0161nom saobra\u0107aju. Na ju\u017enom rubu poluostrva, glavna \u017eelezni\u010dka stanica ozna\u010dava krajnju stanicu linija za Zagreb, Osijek, Budimpe\u0161tu, Be\u010d i Bratislavu, kao i prigradskih vozova za Ka\u0161tel Stari. Manja stanica u Kopilici je mesto gde staju prigradski vozovi do Splita Predgra\u0111e.<\/p>\n
Vi\u0161e od dva milenijuma nakon svog gr\u010dkog porekla, Split ostaje mesto gde se slojevi istorije prepli\u0107u u svakodnevnom \u017eivotu. Magarac i dalmatinski pas \u2013 nekada neophodni pratioci u planinskim selima \u2013 pojavljuju se pored fudbalskih simbola, kao po\u010dast lokalnoj odanosti HNK Hajduku i njegovoj navija\u010dkoj grupi Torcidi, najstarijem organizovanom navija\u010dkom klubu u Evropi. Kroz oluje promena, zemljotrese i ratove, ovaj grad je zadr\u017eao orijentaciju ka moru i otpornost ro\u0111enu iz njegovog poluostrvskog sme\u0161taja. Za one koji zastanu pored drevnog kamenja palate ili pogledaju u unutra\u0161njost Marjanske \u0161ume, Split nudi podsetnik da kontinuitet \u010desto cveta na mestima uto\u010di\u0161ta i preporoda.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Smje\u0161ten na isto\u010dnom Jadranskom moru, Split je drugi po veli\u010dini grad u Hrvatskoj i dinami\u010dna primorska metropola. Sa oko 178.000 stanovnika, ovaj drevni grad najve\u0107e je urbano sredi\u0161te u Dalmaciji i svjetionik kulturne i komercijalne vrijednosti na hrvatskoj obali. Pokrivaju\u0107i centralno poluostrvo i njegovu okolinu, strate\u0161ka lokacija Splita u\u010dinila ga je me\u0111uregionalnim tranzitnim \u010dvori\u0161tem i veoma tra\u017eenom turisti\u010dkom atrakcijom, koja privla\u010di oko 900.000 turista godi\u0161nje.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":2892,"parent":14435,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"elementor_theme","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"class_list":["post-14472","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/14472","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14472"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/14472\/revisions"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/14435"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2892"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14472"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}