Republika Severna Makedonija zauzima prostor bez izlaza na more u ju\u017enom delu Balkanskog poluostrva, povr\u0161ine pribli\u017eno 25.436 kvadratnih kilometara. Prostiru\u0107i se od 40\u00b0 do 43\u00b0 severne geografske \u0161irine i 20\u00b0 do 23\u00b0 isto\u010dne geografske du\u017eine, ona \u010dini severnu tre\u0107inu \u0161ireg geografskog regiona istorijski poznatog kao Makedonija. Zemlja se na severu grani\u010di sa Srbijom, na severozapadu sa Kosovom, na zapadu sa Albanijom, na jugu sa Gr\u010dkom i na istoku sa Bugarskom, sa ukupnom kopnenom granicom od oko 748 kilometara. Skoplje, glavni grad i najve\u0107i urbani centar dr\u017eave, odr\u017eava otprilike jednu \u010detvrtinu svog stanovni\u0161tva, \u0161to prelazi 1,83 miliona stanovnika. Demografsku ve\u0107inu \u010dine etni\u010dki Makedonci, ju\u017enoslovenski narod, dok Albanci \u010dine oko jednu \u010detvrtinu stanovni\u0161tva; manje zajednice uklju\u010duju Turke, Rome, Srbe, Bo\u0161njake, Aromune i druge grupe.<\/p>\n
Zapisi o ljudskim naseljima na teritoriji koja je danas poznata kao Severna Makedonija se\u017eu do drevnog kraljevstva Peonije. Krajem \u0161estog veka pre nove ere, region je pao pod vlast Ahemenidskih Persijanaca, da bi se u \u010detvrtom veku pre nove ere pripojio rastu\u0107em Kraljevstvu Makedonije. Rimska republika je anektirala ovo podru\u010dje u drugom veku pre nove ere, integri\u0161u\u0107i ga u provinciju Makedoniju. Nakon podele rimskog carstva, teritorija je ostala pod vizantijskom vla\u0161\u0107u, uprkos ponovljenim upadima i naseljavanju slovenskih plemena od \u0161estog veka nove ere pa nadalje. Tokom narednih vekova, kontrola je oscilirala izme\u0111u suprotstavljenih bugarskih, vizantijskih i srpskih politi\u010dkih zajednica sve dok Osmansko carstvo nije pot\u010dinilo region sredinom \u010detrnaestog veka. Osmanska vladavina je trajala do po\u010detka dvadesetog veka, kada su Balkanski ratovi 1912. i 1913. godine stavili moderne granice Severne Makedonije pod srpski suverenitet.<\/p>\n
Previranja dvadesetog veka donela su dalje promene u upravljanju. Tokom Prvog svetskog rata, Bugarska je upravljala teritorijom, ali je kraj rata obnovio srpsku vlast unutar novoosnovane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U Drugom svetskom ratu, kontrola je ponovo pre\u0161la na Bugarsku, a osnivanjem Socijalisti\u010dke Federativne Republike Jugoslavije 1945. godine, region je postao jedna od njenih \u0161est konstitutivnih republika. Mirna secesija 1991. godine donela je punu nezavisnost, a 1993. godine zemlja se pridru\u017eila Ujedinjenim nacijama pod privremenim nazivom \u201eBiv\u0161a Jugoslovenska Republika Makedonija\u201c (BJR Makedonija), zbog spora oko imena sa Gr\u010dkom. Nakon dugotrajnih pregovora, Prespanski sporazum iz 2018. godine re\u0161io je ovaj spor propisivanjem zvani\u010dnog naziva Republika Severna Makedonija, koji je stupio na snagu po\u010detkom 2019. godine.<\/p>\n
Od sticanja nezavisnosti, Severna Makedonija te\u017ei integraciji u evroatlantske strukture. Pristupila je NATO-u 2020. godine i \u010dlanica je Saveta Evrope, Svetske banke, Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) i Svetske trgovinske organizacije (STO). Kao kandidat za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji od 2005. godine, zemlja je sprovela opse\u017ene ekonomske reforme kako bi pre\u0161la sa socijalisti\u010dkog, centralno planiranog sistema na otvorenu tr\u017ei\u0161nu ekonomiju. Klasifikovana od strane Svetske banke kao zemlja sa vi\u0161im srednjim prihodima, Severna Makedonija pokazuje profil zemlje u razvoju sa veoma visokim indeksom ljudskog razvoja, niskom nejednako\u0161\u0107u u prihodima i javno finansiranim socijalnim osiguranjem, univerzalnom zdravstvenom za\u0161titom i besplatnim osnovnim i srednjim obrazovanjem.<\/p>\n
Topografijom Severne Makedonije dominira centralna dolina koju je izrezala reka Vardar, a okru\u017eena je planinskim vencima. Prostiru\u0107i se izme\u0111u \u0160ar planina na severozapadu i Osogovsko-Belasi\u010dkog lanca na jugoistoku, teren je uglavnom neravan. Tri glavna jezera - Ohridsko, Prespansko i Dojransko - nalaze se na ju\u017enim granicama zemlje, delimi\u010dno dele\u0107i ih sa Albanijom i Gr\u010dkom. Ohridsko jezero se ubraja me\u0111u najstarija jezera na svetu, zajedno sa svojim jedinstvenim vodenim ekosistemom. Region se nalazi unutar aktivne seizmi\u010dke zone; najzna\u010dajniji je razorni zemljotres 1963. godine koji je te\u0161ko o\u0161tetio Skoplje i rezultirao sa preko 1.000 smrtnih slu\u010dajeva.<\/p>\n
Dva glavna planinska sistema defini\u0161u reljef zemlje. \u0160ar planine i lanac Zapadni Vardar\/Pelagonija, koji obuhvata vrhove kao \u0161to su Baba planina, Nid\u017ee, Ko\u017euf i Jakupica, \u010dine deo Dinarskog sistema i geolo\u0161ki su mla\u0111i i vi\u0161i od lanca Osogovo-Belasica (Rodopi). Planina Korab, koja dosti\u017ee 2.764 metra na granici sa Albanijom, predstavlja najvi\u0161i vrh u zemlji. Hidrolo\u0161ki, vodeni putevi Severne Makedonije odvode se u tri sliva: Egejski, Jadranski i Crnomorski. Egejski sliv pokriva oko 22.075 kvadratnih kilometara - pribli\u017eno 87 procenata teritorije - pri \u010demu sama reka Vardar usmerava vodu sa 80 procenata kopnene povr\u0161ine. Jadranski sliv, koji defini\u0161e reka Crni Drin i napajaju ga Prespansko i Ohridsko jezero, obuhvata 3.320 kvadratnih kilometara ili 13 procenata zemlje. Crnomorski basen je najmanji, dreniraju\u0107i samo 37 kvadratnih kilometara severno od Skopske Crne Gore preko Bina\u010dke Morave i sistema Morava-Dunav. Pored tri prirodna jezera, zemlja ima oko pedeset ve\u0161ta\u010dkih jezera i doma\u0107in je devet banjskih gradova i odmarali\u0161ta poznatih po svojim mineralnim vodama.<\/p>\n
Klimatski, Severna Makedonija ima \u010detiri razli\u010dita godi\u0161nja doba. Leta su obi\u010dno topla i suva, sa temperaturama koje povremeno rastu i do 40 \u00b0C, posebno u ju\u017enim lokalitetima Demir Kapija i \u0110ev\u0111elija, gde suptropski pritisci sa Egeja i uticaji sa Bliskog istoka stvaraju produ\u017eene toplotne periode. Zime su umereno hladne i sne\u017ene, sa niskim temperaturama koje padaju i do -20 \u00b0C pod uticajem severnih vetrova. Klima se deli na tri glavne zone: blago kontinentalni re\u017eim na severu, umereno mediteranski obrazac na jugu i planinsku klimu na vi\u0161im nadmorskim visinama. Godi\u0161nja koli\u010dina padavina zna\u010dajno varira, od 1.700 mm u zapadnim planinama do 500 mm u isto\u010dnim nizijama; dolina Vardara sli\u010dno bele\u017ei oko 500 mm godi\u0161nje. Ove klimatske i irigacione razlike podr\u017eavaju uzgoj raznovrsnih useva, uklju\u010duju\u0107i p\u0161enicu, kukuruz, krompir, mak, kikiriki i pirina\u010d. Trideset glavnih meteorolo\u0161kih stanica \u0161irom zemlje prati vreme i klimu.<\/p>\n
Administrativno, Severna Makedonija je podeljena na osam statisti\u010dkih regiona osmi\u0161ljenih isklju\u010divo u pravne i statisti\u010dke svrhe: Isto\u010dni, Severoisto\u010dni, Pelagonijski, Polo\u0161ki, Skopski, Jugoisto\u010dni, Jugozapadni i Vardarski. U avgustu 2004. godine, reformom je osnovano 84 op\u0161tine, od kojih deset \u010dini Grad Skoplje - zasebnu samoupravnu jedinicu i glavni grad dr\u017eave. Reforma je konsolidovala mnoge od 123 op\u0161tine koje su postojale od 1996. godine, revidiraju\u0107i granice i spajaju\u0107i manje jedinice po potrebi. Pre uvo\u0111enja op\u0161tina, lokalna uprava je funkcionisala kroz 34 administrativna okruga ili komune.<\/p>\n
Turizam predstavlja zna\u010dajan segment ekonomije zemlje, \u010dine\u0107i 6,7% bruto doma\u0107eg proizvoda u 2016. godini i generi\u0161u\u0107i pribli\u017eno 38,5 milijardi denara (616 miliona evra) prihoda. Oru\u017eani sukob iz 2001. godine predstavljao je najve\u0107i udarac turizmu nakon sticanja nezavisnosti; me\u0111utim, broj posetilaca se od tada oporavio, porastu\u0107i za 14,6% u 2011. godini. U 2019. godini, zemlja je do\u010dekala 1.184.963 turista, od kojih je 757.593 bilo stranih gostiju, prvenstveno iz Turske, susedne Srbije, Gr\u010dke i Bugarske, kao i Poljske i drugih zapadnoevropskih zemalja. Pribli\u017eno 60% posetilaca koncentri\u0161e se u Skoplju i jugozapadnom regionu, privu\u010deni kulturnim nasle\u0111em, urbanim sadr\u017eajima i prirodnim pejza\u017eima. Jezerski turizam, sa centrima u Ohridu, Prespi i Dojranu, predstavlja najistaknutiju granu, koju podr\u017eava preko pedeset manjih glacijalnih jezera. Planinski turizam je tako\u0111e dobro razvijen, sa \u0161esnaest vrhova koji prelaze 2.000 metara, dok seoski i ekoturizam, gradski turizam i kulturni turizam cvetaju kroz gastronomiju, tradicionalnu muziku, festivale i mesta nasle\u0111a.<\/p>\n
Transportna infrastruktura ostaje klju\u010dna za ekonomski razvoj Severne Makedonije. Kao dr\u017eava bez izlaza na more u srcu Balkana, zemlja slu\u017ei kao tranzitni koridor za robu koja se kre\u0107e iz luke Solun u Gr\u010dkoj preko unutra\u0161njosti Balkana do zapadne, centralne i isto\u010dne Evrope, kao i preko Bugarske na istok. Do 2019. godine, putna mre\u017ea se pro\u0161irila na pribli\u017eno 10.591 kilometar, od \u010dega je oko 6.000 kilometara asfaltirano. Glavna magistralna ruta prati osu sever-jug doline Vardara, posebno evropski put E75 koji povezuje Gr\u010dku sa Srbijom i dalje. \u017delezni\u010dka mre\u017ea, kojom upravlja Makedonska \u017eeleznica, prostire se na 922 kilometra; njena klju\u010dna linija ide od srpske granice preko Kumanova, Skoplja i Velesa do \u0110ev\u0111elije na gr\u010dkoj granici. Od 2001. godine, linija koja povezuje Severnu Makedoniju sa Bugarskom kod Beljakovca olak\u0161ava potencijalnu vezu Skoplje\u2013Sofija. Skoplje slu\u017ei kao glavno \u017eelezni\u010dko \u010dvori\u0161te, a Veles i Kumanovo su sekundarni raskrsnice.<\/p>\n
Po\u0161tanske usluge pru\u017ea dr\u017eavno preduze\u0107e Po\u0161ta Severne Makedonije, osnovano 1992. godine kao PTT Makedonija i primljeno u Svetsku po\u0161tansku uniju 1993. godine; 1997. godine po\u0161tanske i telekomunikacione funkcije su razdvojene, \u010dime su nastali Makedonski Telekom i Po\u0161ta Severne Makedonije. Vodeni saobra\u0107aj je ograni\u010den na jezerski saobra\u0107aj na Ohridu i Prespi, prvenstveno za turizam. Vazduhoplovna infrastruktura obuhvata sedamnaest aerodroma, jedanaest sa asfaltiranim pistama, i dva me\u0111unarodna aerodroma: Me\u0111unarodni aerodrom Skoplje i aerodrom Sveti apostol Pavle u Ohridu.<\/p>\n
Prema nacionalnom popisu iz 2021. godine, stanovni\u0161tvo Severne Makedonije iznosilo je 1.836.713, \u0161to daje gustinu naseljenosti od 72,2 osobe po kvadratnom kilometru i prose\u010dnu starost od 40,08 godina. Popis je zabele\u017eio 598.632 doma\u0107instva, sa prose\u010dno 3,06 \u010dlana po doma\u0107instvu, i gotovo ravnomernu ravnote\u017eu polova od 50,4% \u017eena prema 49,6% mu\u0161karaca. Etni\u010dki, dominiraju Makedonci, zatim Albanci - koji su koncentrisani na severozapadu - Turci, koji zvani\u010dno broje oko 70.000, ali se nezvani\u010dno procenjuje da ih ima \u010dak 200.000, a mogu\u0107e i do 260.000 Roma u nekim procenama. Manje grupe uklju\u010duju Srbe, Bo\u0161njake i Aromune.<\/p>\n
Kulturni \u017eivot u Severnoj Makedoniji odra\u017eava bogato nasle\u0111e u umetnosti, arhitekturi, knji\u017eevnosti i muzici, sa brojnim drevnim verskim spomenicima za\u0161ti\u0107enim kao nacionalno blago. Crkvena arhitektura obiluje vizantijskim freskama koje datiraju iz jedanaestog do \u0161esnaestog veka; nekoliko hiljada kvadratnih metara ovih slika je sa\u010duvano u odli\u010dnom stanju, \u0161to predstavlja primer makedonske \u0161kole ikonografije. Godi\u0161nji doga\u0111aji uklju\u010duju Ohridski letnji festival klasi\u010dne muzike i drame, Stru\u0161ke ve\u010deri poezije \u2013 koje okupljaju pesnike iz preko pedeset zemalja \u2013 Me\u0111unarodni festival kamere u Bitolju, Otvoreni festival omladinskog pozori\u0161ta i Skopski d\u017eez festival. Nacionalna opera, osnovana 1947. godine kao Makedonska opera, izvela je svoju prvu produkciju Kavalerije rustikane pod dirigentom Brankom Pomori\u0161cem; od 1972. godine, Majske operske ve\u010deri u Skoplju predstavljaju dve do tri nedelje no\u0107nih predstava, po\u010dev od Kirila Makedonskog \u201eCar Samuilo\u201c.<\/p>\n
Kulinarske tradicije odra\u017eavaju polo\u017eaj zemlje na raskrsnici balkanskih, mediteranskih i bliskoisto\u010dnih uticaja. Topla klima donosi obilje povr\u0107a, za\u010dina i vo\u0107a, dok lokalne mlekare i vinogradi proizvode cenjene sireve i vina. Rakija, vo\u0107na rakija, prati tav\u010de grav\u010de - pe\u010den pasulj sa crvenim paprikama - koje se smatra nacionalnim jelom. Mastika, liker sa ukusom anisa, je nacionalno pi\u0107e. Drugi popularni specijaliteti uklju\u010duju \u0161opsku salatu, ajvar (namaz od pe\u010denih crvenih paprika), punjene paprike i pastrmajliju (vrsta mesne pite).<\/p>\n
Urbani centri se kre\u0107u od prostranog metropolitanskog podru\u010dja Skoplja, doma vi\u0161e od pola miliona stanovnika i prepunog osmanskih d\u017eamija, neoklasi\u010dnih fasada, srednjovekovne tvr\u0111ave Kale i kultnog Kamenog mosta preko Vardara, do manjih gradova poput Bitolja - sa svojim drevnim gradskim zidinama, osmanskim bazarima i savremenim kafi\u0107ima - Kratova, sme\u0161tenog u uga\u0161enom vulkanskom krateru, i Kru\u0161eva, najvi\u0161eg grada u zemlji i mesta ustanka 1878. godine. Ohridski grad na jezeru, dvostruki UNESKO-ov lokalitet svetske ba\u0161tine zbog svojih kulturnih spomenika i prirodnog okru\u017eenja, mo\u017ee se pohvaliti bogatstvom vizantijskih crkava, crkvom Svetog Jovana u Kaneu koja se nadvija nad liticom iznad vode i jednom od najlep\u0161ih kolekcija slovenskih ikona na svetu. NJegov grad pobratim, Struga, nudi sli\u010dan \u0161arm sa mirnijom atmosferom.<\/p>\n
Pored urbanih podru\u010dja, seoski kraj vrvi od atrakcija. Nacionalni park Pelister, najstariji u zemlji, sme\u0161ta endemsku floru i faunu i dva glacijalna jezera \u201ePlaninske o\u010di\u201c. Nacionalni park Mavrovo obuhvata najvi\u0161i vrh u zemlji, Golem Korab, duboku klisuru reke Debar i manastir Sveti Jovan Bigorski. Retko pose\u0107ivani rezervat Jasen u blizini Skoplja pru\u017ea stani\u0161te za divlje \u017eivotinje i netaknute \u0161ume. Ostala zanimljiva mesta uklju\u010duju Kameni grad Kuklica kod Kratova, srednjovekovne kule Markovi Kuli kod Prilepa i arheolo\u0161ko nalazi\u0161te Stobi, koje \u010duva ru\u0161evine iz helenisti\u010dke, rimske i ranohri\u0161\u0107anske faze.<\/p>\n
Ukratko, Severna Makedonija predstavlja tapiseriju istorijskih slojeva, raznovrsnih pejza\u017ea, klimatskih zona i kulturnih tradicija. Od svojih drevnih porekla, preko uzastopnih carstava, socijalisti\u010dke federacije i mirne nezavisnosti, zemlja je izgradila poseban identitet u srcu Balkana. NJen planinski teren, seizmi\u010dki aktivne doline, kristalno \u010dista jezera i urbane znamenitosti svedo\u010de o slo\u017eenoj fizi\u010dkoj geografiji, dok njen demografski mozaik, kulinarski specijaliteti i \u017eivopisni festivali odra\u017eavaju pluralno nasle\u0111e. Kao tranzitno \u010dvori\u0161te i kandidat za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji, Severna Makedonija nastavlja da balansira izme\u0111u ekonomskih reformi i o\u010duvanja kulture, pozivaju\u0107i posetioce i nau\u010dnike da istra\u017ee njeno trajno nasle\u0111e i budu\u0107nost koja se razvija.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Severna Makedonija, zvani\u010dno Republika Severna Makedonija, je dr\u017eava bez izlaza na more koja se nalazi u jugoisto\u010dnoj Evropi, sa populacijom od otprilike 1,83 miliona stanovnika. Sme\u0161tena na raskrsnici balkanskih puteva, ova mala nacija ima granice sa Gr\u010dkom na jugu, Albanijom na zapadu, Bugarskom na istoku, Kosovom na severozapadu i Srbijom na severu. Strate\u0161ki polo\u017eaj nacije bio je veoma va\u017ean u formiranju njene bogate i raznovrsne istorije, kulture i stanovni\u0161tva.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":2831,"parent":24078,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"elementor_theme","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"class_list":["post-12305","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/12305","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=12305"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/12305\/revisions"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/24078"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2831"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/travelshelper.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=12305"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}