Све више мушкараца из Европе путује у Лаос, који је постао нова дестинација за секс туризам.
Ова раније изолована земља има много ривала у региону, иако нико није отворено представљен као „Мека” сексуалног туризма. Поред тога, Тајланд се последњих година бори против ове репутације. Пре само неколико година готово нико није могао да добије туристичку визу за Мјанмар, а сада се у овој земљи очекује више од три милиона туриста.
У комунистичком Лаосу страни посетиоци већ остварују 12 одсто бруто домаћег производа, иако Бангладеш никада није био изолован јер ниједна од наведених земаља сада много улаже у туризам, а приходи из ове бранше су учетворостручени у односу на 2012.
Сексуални туризам постаје кључни део економије једне земље.
Пре него што је достигао врхунац популарности на Тајланду, секс туризам је деведесетих година допринео бруто домаћем производу од 27 милијарди долара. Користиле су не само проститутке, већ и хотели, ресторани, туристичке организације, барови, сауне, кабареи и наравно амбуланта. (У Бангкоку је 19 процената сексуалних радника имало ХИВ 2007. године).
Управо због јавног здравља, када су полно преносиве болести достигле ниво епидемије, Тајланд је пожелео да окрене другачију врсту туризма, што доноси нове изазове. Неки сматрају да је потребно легализовати проституцију, како би била строже праћена, као што је случај у Амстердаму и Сингапуру. Ако остане у „подземљу“, тешко је пратити његов напредак, сматра Фил Робертсон, заменик директора Хуман Ригхтс Ватцх-а за Азију.
Међутим, легализација не може да реши сам корен проблема – претерану потражњу. Стога многе хуманитарне организације сматрају да је превенција једино дугорочно решење.
